„ВИРУС УКРАЈИНСТВА ЈЕ УБАЧЕН У РУСКИ ОРГАНИЗАМ ДА ПОКРЕНЕ ЊЕГОВ МОЋНИ ИМУНИ СИСТЕМ“ Савремена Украјина је лимитроф, међуцивилизацијска мртва зона, на чијој се територији одвија сукоб цивилизација. „Птице ту не певају, дрвеће не расте…“ Активни део такозваних „Украјинаца“ наставља да скаче у русофобском заносу, проклињући „Москаље“ и „мрску Рашку“, међутим у том скакању нема нити смисла нити потребе. Украјина се у парампарчад разбила о руску крајину, али није успела на нанесе Русији било какву штету. Зато су Европа и САД изгубиле према њој сваки интерес. А чим дође до смене власти у западним државама, Запад ће стећи морално право да се тотално окрене од ње: „Нисте за нас скакали на мајдану, нећемо да вам плаћамо за то“ Све што се данас дешава у Украјини јесте (са једне стране) велика невоља, али је – са друге – велико благо. Невоља је у рушевинама, мржњи, људским патњама и смрти. Благо је у томе што су украјинске невоље – најмоћнија вакцина и за Малоросију Велику Русију од русофобије и антируског сепаратизма Украјина је у неку руку принела себе као жртву како би се милиони руских људи, који су то по самој својој суштини, како у Русији тако и у Украјини, јасно осетили као Руси, јасно и у пуној мери осетили своју директну припадност руском народу, руској историји, руској култури, руским вредностима, руској државности Пише: Андреј ВАЏРА ГЛУП је онај који тврди да су „хохли овакви или онакви“… Малоруси се (индивидуално) по својој дубокој менталној суштини мало разликују од Великоруса. И један и други су Руси. Ову очигледну истину лако је потврдити и тиме што је у редовима русофобних Украјинаца увек било доста Великоруса, а међу заштитницима Русије у свако доба је било много Малоруса. Ни сада се ништа није променило. У данашњем сукобу се Великоруси, Малоруси чак и Белоруси нису поларизовали већ су се измешали. Њихови бројни представници могу да се сретну са обе стране барикада. Тако нешто се дешава за време грађанских ратова. Супротстављање Малоруса који сами себе називају „Украјинци“ и Великоруса који себе називају „Руси“ – то није супротстављање два различита народа, већ грађански рат унутар једног народа. Сваком ко данас једном бојом фарба све „Укре“ – могу да кажем да уз адекватан приступ практично сваки регион Русије, укључујући и искључиво руске, може да се претвори у русофобску клоаку налик на данашњу Украјину. Великорусе можемо да научимо да мрзе Русију и све што је руско исто као и Малорусе. Потребно је само створити за то адекватне услове. Зато није битно ко и због чега виче да „никада нећемо бити браћа“, да ли то ради Малорус или Великорус, важно је да је човек који изговара такве будалаштине или непријатељ, или идиот којег је непријатељ навукао. Ако су данас Малоруси „небраћа“ сутра то могу да постану Козаци, Уралци, Сибирци и остали. У томе се крије суштина западне стратегије усмерене против Русије. Малоруси у последњих сто година једноставно немају среће. Немају је зато што од њих већ сто година упорно праве антирусе у виду „Украјинаца“, отргнувши Југо-Западни део (Руског света) од Русије. Са тачке гледишта идеологије украјинства, та отргнутост и антирускост – то је главна срећа „Украјинаца“, међутим проблем је у томе што за такву „срећу“ ти „Украјинци“ морају да плате страшну цену колективног самоубиства. У чему је главна истина украјинства? Она је врло једноставна: „вбый у соби москаля“, престани да будеш Рус, постани Украјинац и тако ћеш да стекнеш вечиту срећу. Многи су тако и урадили. Тачније, нису могли да у себи убију Руса, јер нико никада не може да промени своју првобитну природу, али зато су они могли да самопожртвовано праве од себе антируске „Украјинце“, који жестоко мрзе Русију и све руско. Само обећану срећу ови антируски „Украјинци“ нису стекли. Што ја дубља и што дуже траје њихова издаја самих себе, то је све шири канал за отпадне воде који они сами копају између себе и Русије, све је ужаснија катастрофа која ће да их прогута. Вековна жеља украјинства је испуњена! Оно је тако дуго прижељкивало оно што се данас дешава у Украјини. ПА, ГДЕ ЈЕ СРЕЋА КОЈУ ЈЕ УКРАЈИНСТВО ОБЕЋАЛО? Ако Руси у Малој Руси нису Руси, већ су „Украјинци“, односно једна од неруских европских народности, зашто они нису међу братским европским народима? Зашто Европа већ 25 година отворено шаље „европске Украјинце“ у три лепе? Да ли неко данас говори о такозваној евроинтеграцији, о томе да ће Украјина постати чланица ЕУ? Нико! Нико то чак и не спомиње. А зашто? Зато што Украјина никада није била део Европе и никада то неће ни бити, јер нема шта тамо да тражи са њеном „москаљском фацом“. Само грађани Украјине могу да верују у то да су Европљани, а Европљани одлично знају ко су они у својој основној маси – Украјинци. Зато се њима и не смеше европске интеграције, зато се сва маштања украјинства своде на идиотски фетиш безвизног режима, који једном делу украјинског друштва не треба, због његовог безизлазног сиромаштва, а другом – због његових приграбљених богатстава. А шта ми, на крају крајева, имамо? Ми имамо Малу Русију која је наживо откинута од Велике Русије, и никада није била припојена Европи. Никада неће ни бити. Савремена Украјина то је лимитроф, међуцивилизацијска мртва зона, на чијој се територији одвија сукоб цивилизација. „Птице ту не певају, дрвеће не расте…“ Активни део такозваних „Украјинаца“ наставља да скаче у русофобском заносу, проклињући „Москаље“ и „мрску Рашку“, међутим у том скакању нема нити смисла нити потребе. Украјина се показала као веома неефикасна АнтиРусија. Она се у парампарчад разбила о руску крајину, али није успела на нанесе Русији било какву штету. Зато су Европа и САД изгубиле према њој сваки интерес. А чим дође до смене власти у западним државама, Запад ће стећи морално право да се тотално окрене од ње: „Нисте за нас скакали на мајдану, нећемо да вам плаћамо за то“. И шта да ради 30 милиона „небраће“ у похараној, опустошеној, сиромашној, полуделој од пропаганде мржње АнтиРусији која ником није потребна, ником није занимљива? Међутим, ово питање је реторичко. Сви одговори већ одавно постоје у књигама из историје Мале Русије (прочитајте). Украјина се креће по историјској спирали, која личи на карму… На крају, хтео бих да искажем мисао која ће се многима учинити чудном. Сматрам да је све што се данас дешава у Украјини (са једне стране) велика невоља, а са друге – велико благо. Невоља је у рушевинама, мржњи, људским патњама и смрти. Благо је у томе што су украјинске невоље – најмоћнија вакцина за Малу и Велику Русију од русофобије и антируског сепаратизма. Онај ко жели да зна шта ће се неизбежно догодити са сваком антируском територијом која би се могла појавити у Русији, треба пажљиво да проучи украјинско искуство у антирускости. Шта више, Украјина је принела себе као жртву како би се милиони руских људи, који су то по самој својој суштини, како у Русији тако и у Украјини, јасно осетили као Руси, јасно и у пуној мери осетили своју директну припадност руском народу, руској историји, руској култури, руским вредностима, руској државности. Вирус украјинства убачен у организам руског народа, покренуо је моћни имуни систем, убрзавши процес његовог етнокултурног обликовања. fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/ukrajina-se-pokazala-kao-veoma-neefikasna-antirusija-i-ide-ka-svom-kraju
