Берлин у паници: кинески бизнисмени 2016. купили 58 немачких компанија

Највише прашине су дигли уговори склопљени при куповини произвођача индустријских робота Kuka из Аугзбурга (4,6 милијарди евра), произвођача машина Krauss Maffei из Минхена (1 милијарда евра) и произвођача агрегата за спаљивање отпада EEW из Гепингена Након што су немачки регулациони органи 21. октобра забранили кинеском инвестиционом фонду Fujian Grand Chip Investment Fund LP да за 670 милиона евра купи немачког произвођача микрочипова Aixtron SE – избио је скандал. Пекинг је затражио објашњење. Испоставило се да је уговор раскинут под притиском Американаца, а било је објашњено да је то урађено јер би то представљало опасност по националну безбедност Немачке Министарство привреде Немачке, на челу са замеником канцелара и председником Социјал-демократске партије Зигмаром Габријелом, већ је послало Европској комисији предлоге које ће проширити могућности влада чланица ЕУ да неевропским фирмама не дозволе да купују активе у стратешки важним индустријским гранама.   Број немачких фирми које је купила Кина достигао је нови максимум. Према подацима консултантске компаније Ernst & Young, до 31. октобар 2016. године су инвеститори из копненог дела Кине и Хонгконга купили су 58 немачких компанија, односно – 19 више него за читаву 2015. годину. Стиче се утисак да то није све. Кинески бизнисмени су потрошили за ове куповине рекордних 11,6 милијарди евра. То је 20 пута више него прошле године и више него за све претходне године, укупно. Ове године активности кинеских компанија у Немачкој туку све рекорде. Оне су толике, да је Берлин забринут. Највише прашине су дигли уговори склопљени при куповини произвођача индустријских робота Kuka из Аугзбурга (4,6 милијарди евра), произвођача машина Krauss Maffei из Минхена (1 милијарда евра) и произвођача агрегата за спаљивање отпада EEW из Гепингена. Многе на Западу брине да Кина може да искористи западне технологије у војне сврхе. У Немачкој се такође буне због тога што се процес куповине одвија у једном смеру – кинеске компаније купују немачке фирме које им се допадају, док се на путу немачких компанија које планирају да купе кинеске фирме, појављује мноштво препрека. „Последњих година кинески инвеститори све више купују, – изјавио је за недељник Spiegel начелник службе за аквизиције и спајања Deutsche Bundes Bank Кај Лакс. – У Кини се случајеви аквизиције кинеских компанија од стране немачких могу пребројати на прсте. Настала ситуација је очигледно асиметрична“. Прошле године су кинеске власти ревидирале политику везану за куповину кинеских фирми из иностранства. На пример, пише Spiegel, одређено је 38 области и економских зона где су такви уговори просто забрањени. На већем делу преостале територије Кине дозвољено је само формирање мешовитих предузећа, односно компанија са обавезним учешћем кинеске стране. Постоји једна нијанса. Немачке компаније које тргују са Кином често су принуђене да откривају своје технологије. Није тешко погодити да се након тога њихови производи копирају и продају као кинески. Изгледа да је ове јесени стрпљење Берлина дефинитивно пукло. Након што су немачки регулациони органи 21. октобра забранили кинеском инвестиционом фонду Fujian Grand Chip Investment Fund LP да за 670 милиона евра купи немачког произвођача микрочипова Aixtron SE , избио је скандал. Ситуација је деликатна јер је исто регулационо тело 8. септембра овај уговор било одобрило. Пекинг је затражио објашњење. Испоставило се да је уговор раскинут јер је наводно постојала потенцијална претња националној безбедности Немачке. Према писању листа Handelsblatt, одлуку о повлачењу дозволе за продају донело је Министарство економије Немачке након што су америчке специјалне службе упозориле Берлин да производи Aixtron могу да буду искоришћени у војне сврхе. Аналитичари сматрају да Кинезе највише занима не сам производ, већ научно-истраживачке могућности Aixtron у сфери полупроводника, који могу да се користе не само у цивилној, већ и у војној индустрији. Ангела Меркел је, као и обично, оћутала када је букнуо скандал у вези дозволе за куповину Aixtron. Став федералног канцелара прокоментарисао је владин секретар за штампу Штефан Зајберт који је подвукао неопходност праведног приступа и подршке конкурената у „међународном контексту“. „У овом питању је главно – узајамност, – убеђен је Зајберт. – Немачка мора да буде ефикасно заштићена од нефер конкуренције“. Влада Немачке прибегла је радикалним мерама након што је пропао покушај да се то уради меко и дипломатски. Реч је о куповини од стране кинеске компаније Midea Group of China немачке фирме Kuka. Берлин је желео да водећег произвођача робота купи ако не немачка, онда бар европска компанија. Међутим, апел канцеларке Меркел остао је у Европи без одговора и у августу су Кинези постали власници Kuka. Узгред, Министарство привреде Немачке, на челу са замеником канцелара и председником Социјал-демократске партије Зигмаром Габријелом већ је послало у Европску комисију предлоге које ће проширити могућности влада чланица ЕУ да неевропским фирмама не дозволе да купују активе у стратешки важним индустријским гранама. „У Европи не постоји стратешко размишљање у вези страних инвестиција, – сматра члан Европског парламента Маркус Фербер. – Ако уговор има смисла са тачке гледишта економије, он ће бити одобрен и дозвољен. То није исправно…“ fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/berlin-u-panici-kineski-biznismeni-2016-kupili-58-nemackih-kompanija