„Новогодишњи сат“ на главној кули Кремља

1. Први сат са звонима појавио се у Кремљу у 15. веку

Први сат са звонима у Кремљу се појавио још 1404. године, али није био на кули, него на луку капије на уласку у двориште великог кнеза Василија. Судећи по летопису, направио га је и поставио српски монах Лазар.

Српски монах Лазар показује сат кнезу Василију / Остермановски манускрипт, 16. век

Тај први кремаљски сат је 1624. године продат манастиру у Јарослављу, а други је постављен на Спаску кулу годину дана касније.

2. Механизам је направио Енглез

Сат за Спаску кулу направљен је и монтиран 1625. године под руководством енглеског мајстора Христофора Галовеја, који је предложио да се изнад њега догради и шаторасти кров. После путовања по Европи цар Петар Први је у Амстердаму набавио огроман зидни сат који је по његовој наредби монтиран 1706-1709. године. Механизам садашњег зидног сата направљен је у Русији у првој четвртини 19. века. Направили су га дански мајстори, браћа Бутеноп.

3. Сат је имао оригинални бројчаник

У 18. веку је бројчаник тежио преко 400 кг, био је направљен од дасака и офарбан у небескоплаву боју. Због дужине дана у летњем периоду био је подељен на 17 делова, а часови су били означени иницијалним словима словенске азбуке.

Архивски снимак

Округла површина бројчаника била је украшена приказима златних и сребрних звезда, сунца и месеца. Није имао уобичајене казаљке. Као казаљка је служио приказ сунца са издуженим зраком. Није се окретао тај „зрак“, него цео бројчаник.

Звоњава је почињала када први зрак сунца падне на Спаску кулу, а у сумрак је почињало ноћно рачунање времена. Сваких 16 дана се однос између дневних и ноћних часова мењао и зато је механизам увек поново подешаван.

4. Позлаћени делови

По наредби Петра Првог сат је 1705. године прерађен у немачком стилу са бројчаником који има 12 часова, а позлата је обновљена.

За туристе се отвара улаз у Кремљ директно са Црвеног трга

Браћа Бутеноп су у 19. веку направила ливене бронзане цифре и подеоке за минуте, који су затим позлаћени, а гвоздене казаљке су најпре пресвучене бронзом, а затим позлаћене.

У СССР-у је 1932. године потрошено 28 кг злата на позлату обода, цифара и казаљки.

5. Било је пет бројчаника

Браћа Бутеноп су 1825. године монтирала гвоздене бројчанике на сва четири зида, а 1999. године су у зиду куле пронађени остаци старог бројчаника. Наиме, на белом камену од кога је направљена кула фарбом су биле нацртане цифре које су се сачувале до нашег доба.

6. Звона су украшена иконама

Спаска кула, 4. октобар 1974. / Алексеј Стужин/ТАСС

Многа звона на кули изливена су за цркву и имају утиснуте иконе и друге рељефне украсе.

Данас у звоњави учествује девет звона. Она која означавају четврт часа тешка су 320 кг, а звоно које означава округли час тежи 2.160 кг.

7. Сат је потпуно механизован

До 1937. године је сат ручно навијан два пута у току дана, а сада је све потпуно механизовано. Раније су ливени тегови од по 200 кг наизменично подизани увис помоћу специјалног чекрка, а сада механизам покрећу три електромотора, а сваких 15 минута специјални механизам покреће одговарајућа звона.​

8. Звона су свирала разне мелодије, од шаљиве песме „Ах, мој мили Августине“ до „Интернационале“

После рестаурације коју је 1776. године извршио немачки мајстор Фац звона су свирала мелодију из шаљиве песмице „Ах, мој мили Августине“. 

Дворски храм породице Романов: 10 чињеница о Казањској цркви

Према плану браће Бутеноп требало је да звона свирају химну Царске Русије „Боже, цара нам чувај“, али Николај I је то забранио, јер је сматрао да зидни сат може свирати сваку мелодију осим химне. До 1917. године звона су четири пута дневно свирала „Марш Преображенског пука“ и „Колико је славан наш Господ на Сиону“.

Сат је оштећен у револуцији, приликом напада на Кремљ. По указу вође руске револуције Владимира Лењина поправљен је 1918. године и до 1938. је свирао „Интернационалу“, тј. химну револуције. 

9. Сат је „ћутао“ 58 година

Од 1938. је сат „заћутао“, тј. звона нису свирала никакву мелодију, само су се оглашавала на сваких петнаест минута и на сваки сат. За време прве рестаурације 1974. године механизам је потпуно расклопљен и убачени су нови делови, али је специјална комисија дошла до закључка да звона Спаске куле не могу да одсвирају химну СССР-а.

„Ћутање“ је прекинуто 1996. године за време инаугурације првог председника Русије Бориса Јељцина. Тада је звонима одсвирана „Патриотска песма“ композитора Михаила Глинке, која је била проглашена за химну Русије.

Илустрација: Lori/Legion-Media

Од 1999. године свирају се две мелодије: у 6 и 12 се свира химна Русије, а у 3 и 9 мелодија Глинкиног хора „Буди славна“.

10. Нова година се обележава звоњавом са Спаске куле

Новогодишњу звоњаву са Спаске куле народ је први пут чуо преко радија 1923. године, да би затим та традиција прешла и на телевизију.

По традицији председник Русије честита грађанима нову годину неколико минута пре поноћи, и ту честитку преноси телевизија, а затим се звоњавом са Спаске куле обележава крај старе и почетак нове године.

Има оних који верују да ће се обавезно испунити жеља која се замисли између првог и последњег звука ових звона.