Тамо где нема туриста: 600 км пешке по Камчатки
Илустрација: Антон Агарков
Бистрински парк је највећи и најмање посећени парк природе на Камчатки. У научним круговима је познат по газдинствима узгајивача ирваса који живе и раде у тундрама централне Камчатке. Ту нема активних вулкана, гејзира и огромних река у којима се мресте лососи, али има таквих места каква се не могу наћи другде у Русији и свету.
У самом срцу полуострва
Почели смо са радом у обласном центру Есо. Први задатак је био да се пронађе стаза према језеру Бљудце на једном врху Козиревског планинског ланца. Пет дана смо се непрекидно пентрали по планинским стенама где дува снажан ветар, где се не може проћи кроз шипраг сибирског патуљастог бора, где има много стрмина и провалија... Кретали смо се медвеђим стазама, тако да су и сусрети са медведима били неизбежни.
Илустрација: Татјана Морина
Козиревске планине, као и сви планински гребени Камчатке, буквално су истиснуте из земље услед активности вулкана. Оне нису много високе, у просеку 1.500 и 2.000 метара надморске висине, али је терен око њих знатно нижи. Са врхова се човеку чини да види целу Камчатку од запада до истока – и Кључевску групу вулкана крај обала Тихог океана, и Средишњи планински венац ближе Охотском мору, и вулкан Анаун, који је географски гледано у самом центру полуострва.
Илустрација: Татјана Морина
Навијачком трубом против медведа
После похода на Бљудце наша група је пребачена у југозападни део парка, где нам је као база служила шумарска кућица. Тамо смо провели два месеца у готово непрекидним походима. Враћили смо се у базу на пар дана и поново се отискивали у поход. Формирали смо кружну путању око Ичинског вулкана са преласком преко Западног ледника, обележили смо стазу према језеру Кетачан и открили нову знаменитост – минијатурно тиркизно језеро унутар древног скамењеног тока лаве. Од средстава за везу имали смо само GPS трекер, од хране само паленту и месни нарезак, од оријентира старе совјетске војне карте, а од средстава за заштиту од медведа – навијачке трубе и само један ракетни сигнални пиштољ.
Илустрација: Татјана Морина
Шумарско домаћинство Кетачан удаљено је 120 км од најближег насеља и свега 16 км од налазишта злата на реци која се зове Ага. То је подручје мочвара, гигантског растиња и планинске тундре које лети обилују појединим врстама бобичастог воћа и печурака. Један од наших најупечатљивијих утисака био је успон до језера у подножју неактивног Ичинског вулкана, одакле смо се даље попели на бочни вулкан Северни Черпук. Са ивице његовог кратера види се црвено-зелена тундра без воде, коју је пре 300 година пресекао моћни ток лаве.
Илустрација: Татјана Морина
У једном походу смо открили поток препун стакластог црног опсидијана. У другом смо рукама хватали лососе који су искакали из воде, и одмах смо приредили ванредну празничну вечеру. У трећем умало нисмо изгубили неколико чланова екипе приликом преласка брзе планинске реке, а касније смо једва отерали од шатора једног претерано знатижељног медведа. У последњем походу смо наишли на узгајиваче ирваса и одморили се уз чај и занимљив разговор са газдарицом која у тундри током целе године храни и греје своју породицу – три одрасла чобанина и шесторо унучади. Најмлађи међу њима још ниједном нису сишли са планине међу људе.
Илустрација: Татјана Морина
Како организовати одмор у дивљини на обали Тихог океана?
После Кетачана смо упућени у седиште парка близу Кључевског вулкана да помажемо инспектору у размештању туристичких група. Лепо време је овде реткост и зато већина туриста стигне да види само један део кратера Плоски Толбачик, на коме је била ерупција пре три године, и да се прошета у магли по обележеној стази преко свежег поља лаве. Ми смо имали више среће. Успели смо да дочекамо леп дан, да се попнемо на врх и приближимо фумаролама, пећинама од лаве и местима где излази ужарена лава, да изблиза видимо ерупцију Кључевског вулкана и да се вратимо у базу преко шљаке. Тек тада смо постали потпуно свесни да су детаљне карте и слобода кретања велика привилегија камчатског волонтера.
Илустрација: Татјана Морина
Неколико дана пре повратка руководство парка ми је дало одрешене руке да се крећем по парку по сопственом нахођењу. Тако сам са сапутницом из Белорусије, која је по струци зоолог, аутостопом стигла до насеља Уст Камчатск. То је такође место које туристи ретко посећују. Насеље се налази близу Шивелуча, једног од најактивнијих вулкана Камачтке. Он редовно засипа цео округ тонама пепела. Кретале смо се обалом океана према Камчатском рту, где се спајају Тихи океан и Берингово море. Три дана у ловачкој кућици на обали океана биле смо окружене сибирским фокама, морским лавовима, стотинама краба и, неизбежно, медведима. Био је то заиста ефектан завршетак моје камчатске авантуре.
Илустрација: Татјана Морина