Банке грађанима већ узеле 33 милијарде!

Српски банкари ове године оствариће највећи профит од 2011. године, пре свега захваљујући бројним провизијама и накнадама. Пошто су оборили камате, подигли “пратеће трошкове” што им је донело огромну добит Банке у Србији у 2016. оствариће највећи профит у последњих пет година, јер су само за првих девет месеци зарадиле су 32,8 милијарди динара, након одбијања свих расхода. Иако највећу зараду и даље имају на каматама, рекорд је забележен у приносу од провизија и накнада, чак 25,9 милијарди динара. Оваква зарада на такозваним “пратећим трошковима” настала је јер су их банкари подигли, док им је добит пала на каматама на кредите, које су морали да смање. Банкари задовољно трљају руке, јер им је омогућено да само за узимање папирног извештаја на банкомату, после подизања новца, узму 15 динара, а за плаћање рачуна и до 150 динара. Ово је ситница у односу на обраду кредита који може да износи и до 3,7 одсто на целокупни износ зајма. Тако, ако неко узме већу позајмицу од, на пример, милион динара, само за обраду захтева платиће 17.500 динара. За годишње одржавање кредита накнада је од 0,5 до један одсто на остатак дуга. То значи да се за зајам од 500.000 динара, плаћа од 5.850 динара сваке године отплате. За одржавање текућег рачуна трошак износи од 125 до 400 динара, издавање чекова 10 до 30 динара по комаду, блокада картице од 300 до 1.000 динара, а издавање нове по захтеву корисника и до 1.500 динара. Слање опомене је од 200 до 600 динара, издавање разних потврда од 300 до 500 динара. Провера стања на рачуну СМС поруком је 10 динара, а неосноване рекламације од 1.000 до 2.460 динара… Све су ово ситни и крупни трошкови које банке наплаћују својим клијентима. Али, наравно, не чине то банке само у Србији, то је њихов манир и у Европи, само у мањим износима. Код нас је банкама омогућено да саме креирају своју политику и да наплаћају свој рад по ценама за које сматрају да су реалне. У Удружењу “Ефектива” сматрају да то не сме да буде пракса. – Провизије које банке наплаћују од грађана често су фантомске – истичу у “Ефективи”. – То се види у случају накнаде за праћење кредита, када банка за исти посао који ради током отплате кредита, наплаћује накнаду у процентуалном износу на главницу. У једном тренутку наплаћује један износ, а како се главница смањује, и овај износ иде на доле, што је нелогично. Банке наплаћују три врсте накнада, а како истичу у “Ефективи”, они их све сматрају незаконитим. Прва је накнада или провизија за обраду кредита, која се зарачунава на почетку, приликом задуживања (од 0,5 до 3,5 одсто), друга је она коју банка наплаћује за одржавање или праћење кредита (квартално, полугодишње или годишње од 0,1 до један одсто) и трећа – провизија за превремену отплату која је 1,5 одсто. Народна банка Србије нема законска овлашћења да прописује банкама ограничења у погледу врсте и висине накнада које наплаћује за обављање послова. Али, у складу са одредбама Закона о банкама, НБС може да пропише јединствени начин обрачуна и објављивања трошкова, камата и накнада банкарских услуга. И поред оваквих накнада и провизија, банкари се жале да мало зарађују, али се ниједна банка, од 30 колико их има, не повлачи са тржишта, чак долазе и нове. КАМАТЕ НА ШТЕДЊУ Банке су ове године смањиле камате на штедњу, а поједине су их и укинуле. То је допринело да им каса буде пунија. Такође, банке константно смањују број запослених, па у трећем тромесечју ове године у 30 банака ради 107 службеника мање, што је додатно снизило њихове трошкове. www.novosti.rs/