Тешка времена за неокон-неолиб Партију рата. Прво је Хилари изгубила изборе. Па је онда Сорош ангажован да финансира демонстрације незадовољних Трамповом победом – али су се исте после пар дана саме од себе угасиле. Па су онда уследили разни покушаји правног оспоравања и поновног пребројавања гласова у неколико кључних држава, који је требало да „разоткрију“ намештање избора у корист Трампа, доживели неславан крах. Па су онда кренули јавни и лични притисци на Трампове електоре да дају глас неком другом и ускрате му победу у Електорском колеџу. Међутим, 19. децембра је више електора напустило Хилари него Трампа, тако да је Трамп на Светог Николу и формално обезбедио више него довољан број електорских гласова за победу на председничким изборима. Наравно, одустајања нема. Грозничаво се тражи макар један конкретан, проверљив доказ да се Русија умешала у америчке председничке изборе у корист Трампа. Авај, за сада се све свело на анонимне дојаве наводних ЦИАша Вашингтон посту и Њујорк тајмсу. Но, и то је било довољно – заправо, то је био потребни повод – за старе, излизане јастребове попут Мекејна да захтевају конгресну истрагу око „руског хаковања“ председничких избора. Паралелно са свим тим, Пентагон цеди последње дане Обаминог мандата да би на било који начин повећао тензије са Русијом. Тако је објављено 14. децембра да се 4.000 америчких војника – прецизније „Гвоздена бригада“ Четврте пешадијске дивизије хитно упућује у Пољску, балтичке државе и Румунију, наводно ради провере брзине њиховог распоређивања. А, по речима команданта америчких копнених снага у Европи, генерала Хоџеса, и ради „слања врло снажног сигнала“. Зна се и коме. Ово је наврх одлуке донете на јулском НАТО самиту у Варшави да се у Пољску и балтичке државе трајно распореди укупно 4.000 НАТО војника (по 1.000 из САД, Британије, Канаде и Немачке). Ових дана се такође кренуло са пребацивањем додатних 1600 америчких тенкова/самоходних хаубица у војно складиште у Холандији, на основу додатних 3,4 милијарди долара које је амерички конгрес почетком децембра изгласао за јачање НАТО присуства у Европи. Одлазећи конгрес је стигао да изгласа и програм за борбу против „руске пропаганде“. А продужене су ових дана и проширене америчке санкције против Русије, због руског „лошег понашања“ у Украјини и у вези Крима. Међутим – у свој тој предбожићној неокон-неолиб грозници да се максимално поремети „на земљи мир, међу људима добра воља“ – Трамп никако да загризе. Никако да се придружи „празничној атмосфери“ јастребова пилећег мозга у голубијем руху. Уместо тога, он именује Рекса Тилерсона, носиоца руског Ордена дружбе, и уговарача нафтно-гасних мегапослова са Русијом, као свог кандидата за шефа Стејт департмента. Шаље емисаре у Москву. После најновијег терористичког напада у Берлину, осуђује нападе на хришћане и њихове богомоље – а знамо да је свих ових година помињање прогона хришћана од стране исламиста била у домену јереси за Обамину Белу кућу, а тек би била за Хиларину – и шаље позиве на удруживање у заједничкој борби против зла исламистичког тероризма, успут „заборављајући“ да је Обамин Пентагон више пута изричито именовао Русију као претњу број један. После злочиначког атентата за руског амбасадора у Анкари, изјављује саучешће амбасадоровој породици и ближњима и захтева универзалну осуду тог чина (опет) исламистичког тероризма. Али ни ту није крај шоковима за Партију рата. Управо је „процурело“ да је, још почетком децембра, из Трамповог транзиционог тима Пентагону упућен списак одбрамбених приоритета будуће Трампове администрације, и то: 1. Развијање стратегије за поражавање/уништење ИСИС-а, 2. Прављење снажне одбране кроз елиминисање буџетских ограничења и побољшаље снаге, бројности и припремљености војске, 3. Развијање свеобухватне државне сајбер стратегије, 4. Повећање ефикасности. Шта овде недостаје? На згражавање „(нео)либерала“ из часописа Форин полиси, коме је, вероватно, неки незадовољни пентагонски неолибкон ово проследио – кључна реч која недостаје је: РУСИЈА. Дакле, не да Русија није стављена под број један као главна одбрамбена опасност с којом се треба носити за време Трампове администрације, него није чак ушла ни у првих четири (!). А није поменута чак ни узгредно, као што су Кина и Северна Кореја. О, ужаса… И не теши се Партија рата тиме што је, замољен за коментар, неименовани члан Трамповог тима пружио уверавања да документ који је волшебно процурио није свеобухватан, тј. не одражава све приоритете будуће администрације. Вероватно их мучи експлицитна реченица која претходи наведеном списку 4 главна Трампова одбрамбена приоритета: „Г-ђа Рикардел (члан Трамповог тима – прим. аут.) је навела да су одбрамбени приоритети Изабраног председника следећи“. Дакле, не „међу одбрамбеним приоритетима“, него, баш, „одбрамбени приоритети“. Звучи као исцрпна листа. Наравно, треба поновити, сваки пут кад се пише на тему Трампове будуће администрације, да нема опуштања, и нема гаранција. Јер, као што стари искусни вук Патрик Бјукенен упозорава, права претња Трампу није у зидинама Кремља, већ у Вашингтону, у лику „ултра-јастребова“ попут већ поменутог Мекејна и његових савезника попут сенатора Линдси Грема, који каже да је сврха Мекејновог позива на истрагу о „руском хаковању“ да се „на сто председника Трампа ставе разорне санкције против Русије“. Односно, да се Трамп стави пред свршен чин, да би се онемогућио његов најављени заокрет ка тражењу мира, па и савезништа са Русијом. Још један искусни и угледни вашингтонски ветеран, Пол Крег Робертс, искрено се брине да ће на Трампа, ако се не повинује Партији рата и крене у обрачун са ЦИА – што и Бјукенен призива – бити покушан атентат. Како каже Бјукенен, неће Партија рата одустати – исувише су тога уложили. Зато су поменути Трампови „безобразлуци“ у исто време и поводи за наду и за бригу. Али – за разлику од стања с којим би се суочили да је зла вештица Хилари победила – сада бар постоји основа за наду, као и за борбу. И Трамп не губи време. Док чека да и формално уђе у Белу кућу, експресно је рехабилитовао и традиционални поздрав „Срећан Божић“, који је последњих година, као жртва хистерије политичке коректности, био замењен стерилним „Срећни празници“ – и упућује га ових дана где год стигне, остајући доследан предизборном обећању: „Ја сам добар хришћанин. Ако постанем председник, говорићемо Срећан Божић у свакој продавници“. И, изгледа да и то има заразни ефекат, јер, по познатом политичком коментатору Билу О’Рајлију, све више америчких продаваца поново укључује божићне мотиве у своје декорације и рекламе: „То културно питање је покренуто, и ми смо победили“. Спуштање тензија са Русима, повратак Божића… Није ни чудо што је паника завладала међу Партијом рата.
