Убиство руског амбасадора неће постићи жељени циљ

Овај терористички напад показује да исламистичке групе повлаче очајничке потезе, јер остају без новца и наоружања које су им слали њихови покровитељи, а ослабио им је и џихадистички жар, тако да полако схватају да им развој ситуације у најтурбулентнијем региону на свету никако не иде на руку.

Веза између Анкаре и Москве није прекинута

Прво и најважније је то што је Москва исказала јасан и одлучан став да је организаторе убиства неопходно извести пред лице правде. После овог трагичног догађаја председник Путин је на консултације позвао министра иностраних послова Сергеја Лаврова, али и шефове безбедносних и обавештајних служби.

Поред настојања да добије дипломатску подршку (Москва је најавила да ће питање убиства амбасадора поставити пред Саветом безбедности УН), очекује се да ће руска страна затражити и бољу координацију својих и безбедносних служби Турске током рада на овом случају, што ће сигурно довести до бржег откривања криваца.

Бројни медији пренели су коментар који је на Твитеру поставио Фатих Оке, аташе за штампу амбасаде Турске у Вашингтону: „Метак испаљен на амбасадора Карлова није био намењен само њему, већ и односима Турске и Русије“.

То је још један доказ да постоји дубоко разумевање на различитим нивоима комуникације између двеју земаља. Међутим, постоје и бројне „треће стране“ које желе да удаље Анкару од Москве. Али, то се овога пута неће десити. Трагични инцидент неће пољуљати билатералне односе.

Убијен амбасадор Русије у Турској

 

 

 

 

 

 

 

 

Атентат ће само учврстити Ердоганову власт

Друго, овај терористички акт имаће последице на унутрашњу турску политику. Тврдња коју је изнео канал HaberTurk да је 22-годишњи Мевлут Мерт Алтинташ наводно био члан ФЕТО (терористичка организација Фетулаха Гулена) још није званично потврђена.

Ако се испостави да је тачно да је убица био блиско повезан са некадашњим савезником, а данашњим противником председника Реџепа Ердогана, Фетулахом Гуленом који борави на територији САД, то ће само појачати „лов на вештице“ покренут у Турској после неуспешног државног удара прошлог лета.

То би уједно наводног „либерала“ хоџу Гулена учинило саучесником у овом убиству с предумишљајем. Да ли би то навело Москву да се придружи Анкари у захтеву за изручење овог бившег имама из САД?

Да ли ће можда у том случају и Бела кућа жртвовати Гулена ради побољшања односа са Турском и Русијом, с обзиром на смену власти 20. јануара? Мора се признати да је то врло занимљиво питање.

Зближавање Русије, Турске и Ирана

Треће, тренутак који је изабран за атентат од кључног је значаја за истрагу. Мала је вероватноћа да је време одабрано случајно. Убиство је извршено само неколико дана пре најављеног одласка турског министра спољних послова Мевлута Чавушоглуа у Москву, где је требало да разговора са руским и иранским колегама – Сергејем Лавровом и Мухамедом Џавад Зарифом.

Било је планирано да се на овим разговорима озбиљно размотри нови однос снага на терену после успеха сиријске регуларне армије и успостављања контроле над Алепом.

Чини се да је Москва полагала доста наде у тај сусрет, упркос томе што је један званичник турског министарства спољних послова покушао да умањи његов значај, рекавши да „то није сусрет од кога се може очекивати чудо, већ је то прилика да све стране изнесу своје ставове".

Сергеј Лавров је очекивао сусрет са много више оптимизма: „Надам се да ћемо разговарати о детаљима и конкретним условима који могу заиста допринети побољшању ситуације на терену, док се наши западни партнери више баве реториком и пропагандом, уместо да утичу на оне који их слушају“.

Москва је и даље одлучна да помогне регионалним актерима да приведу крају грађански рат у Сирији и заувек отклоне опасност која прети од „Исламске државе“. Циљеви су јасни и нема одустајања од њих.

Крајњи исход садашње хуманитарне катастрофе у Сирији (а то је, нажалост, последица сваког грађанског рата), имаће директан утицај на кредибилитет позиције Москве у регионалним геополитичким релацијама, као и на оцену ефикасности њене дипломатије.

Хици, кукавички испаљени с леђа, који су усмртили високог дипломатског представника Русије, неминовно ће утицати на недавно успостављене, али још увек недовољно снажне везе између Русије, Турске и Ирана.

Организатори убиства вероватно су се надали да ће оно зауставити зближавање ових регионалних сила, али ће се десити супротно – тај злочин ће само допринети њиховом бржем зближавању.