Одбрана Ратка Младића: Није било геноцида у Приједору и још пет општина, злочине чинио МУП Републике Српске

Хаг, Београд – Одбрана Ратка Младића тврдила је у завршној речи пред Хагом да није доказана оптужба да су Младићеве снаге починиле геноцид у Приједору и још пет општина. Према оптужници против ратног команданта Војске Републике Српске, генерала Младића (74), прогон којем је та армија подвргла Муслимане и Хрвате имао је размере геноцида још у општинама Фоча, Кључ, Сански Мост, Котор Варош и Власеница. „Није доказано да је постојао образац злочина, нити координисани план за почињење геноцида“, рекао је Младићев бранилац Дејан Иветић. За злочине, одбрана је окривила МУП Републике Српске и локалне органе власти, односно кризне штабове, над којима „генерал Младић није имао овлашћења“. „Генерал Младић не може одговарати за дела цивилних власти“, нагласио је Иветић. Као доказ да није постојала „геноцидна намера“ да се Муслимани и Хрвати униште као етничка група, Иветић је навео да је у општини Србац несрпско становништво остало до краја рата. Такође, и да су Муслимани и Хрвати до краја рата чинили 10 одсто припадника ВРС. „Да ли су они чинили геноцид над самим собом и својим породицама? То није логично, као што ни тврдње Тужилаштва нису логичне, те зато морате ослободити генерала Младића“, рекао је Иветић судијама. Према Иветићевим речима, генерал Младић је, напротив, „апсолутно заговарао мирно решење“ и „чинио је све да не дође до пораста насиља“. „Убиства су била непланирани инциденти, које није одобрио, нити смислио генерал Младић“, рекао је његов бранилац и додао да „чињенице не подржавају тврдњу тужилаца да је постојала геноцидна намера“. Иветић је тврдио и да несрпско становништво није прогонила ВРС, већ да су „људи сами одабрали да оду“ због рата и несташица. Чак и ако је ВРС померала становништво из ратних зона, то је, према његовим речима, било „привремено“, у складу са Женевским конвенцијама. „Докази не показују да је становништво у рукама ВРС насилно протеривано“, казао је Иветић и додао да генерал Младић стога „мора бити ослобођен“. Иветић је подсетио и да нико од оптужених пред Хашким трибуналом, укључујући и Радована Караџића, до сада није проглашен кривим за геноцид у босанским општинама. Осврћући се на злодела у Приједору, које су тужиоци описали као пример геноцида, Иветић је тврдио да су муслиманске паравојске изазвале рат у тој општини нападима на ЈНА и ВРС. Иако је ВРС спроводила „легитимне акције“ на разоружању тих паравојски, неки од Срба су „претерано реаговали из страха да се не понови покушај геноцида над њима, као у Другом светском рату, а не због било каквог плана Ратка Младића“, тврдио је бранилац. Иветић је рекао да су „притвореничке центре“, у којима су по оптужници почињени тешки злочини над Муслиманима и Хрватима, „формирали и контролисали МУП РС и кризни штабови, а не ВРС“: „ВРС у то није била умешана“. У Кератерму и Омарској војска је искључиво обезбеђивала логоре споља и „никада није улазила“. И у Трнопољу су, према речима одбране, одлучивали Територијална одбрана и цивилне власти, а постоји и „разумна сумња“ у тврдњу тужилаца да је командант био у ВРС. Иветић је тврдио и да генерал Младић није добијао извештаје о злочинима над цивилима, већ само о „легитимним акцијама против паравојски“. У осврту на оптужбу да је ВРС око 500 цивила убијених током офанзиве у приједорском крају покопала у руднику Томашица, Младићев бранилац је тврдио да ни то није доказано и да је војна механизација била далеко. „Према доказима, није ВРС покопала тела, него МУП чији су припадници носили сличне униформе“, казао је Иветић, сугеришући да су неке од жртава биле убијене у борби. Став одбране је да „нема доказа за повезаност Томашице са генералом Младићем“ и да је злочин покушао да прикрије челник приједорске полиције Симо Дрљача. Као доказ за то, Иветић је цитирао запис из ратне бележнице генерала Младића, који је назвао „наводним“. У запису из 1993, Младић о Дрљачи бележи: „Они су их убили, они треба да их се реше“. Истовремено, залаже се за отварање истраге, али и за спречавање да информације дођу до „неовлашћених лица“. „Дрљача је скривао Томашицу од генерала Младића“, нагласио је Иветић. Одбрана наставља излагање завршне речи. Оптужница генерала Младића терети и за геноцид у Сребреници терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95. (Бета) www.nspm.rs/hronika/odbrana-ratka-mladica-nije-bilo-genocida-u-prijedoru-i-jos-pet-opstina-zlocine-cinio-mup-republike-srpske.html