Ветеран Евромајдана: Кијевске власти прећуткују истину и замећу трагове
Шта о истрази догађаја који су се пре три године одвијали на Мајдану мисле њихови непосредни учесници? Новинари Слободне Европе успели су да дођу до једног од хероја чувене фотографије информативне агенције Ројтерс која је у фебруару 2014. године обишла свет, а на којој се налазе отац и син крвавих глава, снимљени на Институској улици испред кордона Беркута. Микула Кузњецов, доктор техничких наука, дописни члан украјинске Академије наука, шеф одељења на Институту за кибернетику Глушков и његов син Игор били су непосредни учесници тих догађаја.
У емисији Слобода данас Кузњецов је говорио о свом виђењу познатог пребијања демонстраната на Институтској улици. Како је рекао, напад на студенте био је специјално организиован како би демонстрације добиле масовни карактер.
Уочи 18. фебруара 2014. године када су безбедносне снаге покушале да зауставе демонстранте на Институтској улици у Кијеву (што је на крају довело до наглог заоштравања ситуације), бруталне акције Беркута против студената изазвале су негодовање украјинске јавности и практично иницирале почетак заиста масовних протеста који су завршени Јануковичевим бекством из земље.
Микола Кузњецов наглашава да се данас догађаји од пре три године фалсификују, рецимо сви говоре да је до окупљања на Мајдану дошло, јер је пребијено неколико студената. У ствари све је било нешто другачије. Студенти су пребијени ради окупљања на Мајдану. Данас је то и мени и многим другим Украјинцима са којима сам разговарао савршено јасно. То је био план државног удара који је требало да доведе до свргавања Јануковича, рекао је Кузњецов.
После такозване Револуције достојанства у медијима су се повремено појављивали написи у којима се тврдило да Јанукович није одговоран за дејства Беркута од 18. фебруара. Микола Кузњецов, директни учесник поменутих догађаја стоји на том становишту. „У Јануковичевом окружењу појавио се поп Гапон“, каже правећи поређење са Крвавом недељом 1905. године, када су стотине људи погинуле у сукобу са војском испред Зимског дворца у Санкт Петербургу. „Управо такви људи давали су наредбе Беркуту. То је било као шаховска партија са самим собом. Само на рачун људи који су се на крају нашли на удару.
Микола Кузњецов сматра да је пребијање студената од стране Беркута било део планиране медијске представе. "Ко је снимао те догађаје? Студенте су тукли пред камерама Интера. А зна се коме Интер припада. Наредбу да се претуку студенти дао је човек из Фирташовог окружења". Након што је видео снимак приказан на свим украјинским телевизијским станицама, више од милион људи, између осталих и Кузњецов са породицом изашло је у недељу на демонстрације које су се завршиле, као што је познато, правом борбом са безбедносним снагама.
По мишљењу очевица наредни догађаји били су евидентно режирани, читав поход на Врховну раду није имао никаквог смисла, пошто тамо није било посланика. Људи би просто неко време викали и разишли се, међутим, блокирали су им пут, и опет кажем, по наређењу тог истог човека.
Кузњецов не наводи име, међутим, алудира да је реч о особи која припада вишим структурама украјинске власти. „Он је сада у парламенту, није нигде нестао. Утицајана човек у Партији региона, одмах после Јануковича. И он нема никаквих проблема. С тачке гледишта ветерана Евромајдана украјинске власти не само да прећуткују истину, него и замећу трагове, све задржавају, али никога не затварају, нити ће то учинити.
У овом тренутку ухватили су неколико Беркутоваца, међутим нико не зна да ли су они пуцали. Ипак, они ће бити жртвени јарци које ће стрпати у затвор. Стварним извршиоцима се ништа неће догодити. Убили су Нигојана, убили су Жизњевског. Ко их је убио? Нико не зна. За људе је то била Револуција достојанства, то је несумњиво, а за олигархе је то био државни преврат, закључује Кузњецов.
Речи Миколе Кузњецова који тешко да може да има негативни однос према Револуцији достојанства још једном потврђују да као и у случају непознатих снајпериста који су пуцали у људе 20. фебруара 2014. године актуелни кијевски режим има шта да крије од властитог народа.