Из Ивановске области у Србију са љубављу

Часови историје и пријатељства

Александар Николајевич Муравјов је пре неколико година започео велику и важну ствар у маленој школи села Поњкино у Ивановској области. Он је одлучио да пружи допринос јачању пријатељства између Русије и Србије усађујући својим руским ђацима од малих ногу љубав према Србији и српском народу. Александар Николајевич као наставник историје добро познаје везе и духовно јединство руског и српског народа које сеже у дубину векова, и зато је реализацију својих планова почео управо од часова историје. Муравјов и његове колеге и ученици су 2015. године успоставили контакт са школом „Бубањски хероји“ из Ниша и договорили се да одрже први заједнички руско-српски онлајн час на тему „Цар Николај II и руско-српски односи почетком 20. века“. Александар Николајевич пише да су ученици села Поњкина са задовољством учествовали у припремању часа, исто као и њихови српски другови под руководством наставника историје Ђорђа Бојанића. За Бојанића Муравјов каже да је то велики ентузијаста. Исто то се, уосталом, може рећи и за самог Александра Николајевича. После првог „двојног“ часа он је на Јутјубу направио свој канал посвећен руско-српској просветној сарадњи. Ту се могу видети фрагменти часова. На пример, у пролеће 2016. године одржан је час у коме је учествовала српска школа „Бубањски хероји“ и неколико руских школа из Ивановске и Московске области. Час је био посвећен теми „Руска емиграција у Србији“. Тим поводом је организована и видео-конференција у којој су гостовали потомци руских емиграната у Србији. После непуних месец дана у Поњкинској школи је одржан час „Константин Балмонт и Србија“, на коме су ученици сазнали шта је руског песника симболисту повезивало са Србијом.

Александар Николајевич Муравјов. Фотографија из личне архиве.

Писма и пошиљке за децу у Србији

Александар Николајевич се није задовољио одржавањем онлајн часова. Он је заједно са ученицима и наставницима из Поњкина и Долгопрудног организовао и акцију прикупљања књига за основне школе „Краљ Милутин“ у Грачаници и „Милосав Стиковић“ у Пријепољу. Књиге су у јануару 2016. године предате српским ђацима, а телевизија у јужној Србији је о томе чак направила репортажу.

Фотографија из личне архиве.

Поњкинска школа је постала позната у одређеним круговима у Србији у великој мери захваљујући међународном пројекту „Голуб писмоноша из Русије“, који је организовала Викторија Решетњикова из грађанског удружења „Светлана“ у Београду. Од 2014. године ученици млађих разреда школе у Поњкину писали су писма ђацима из Србије украшавајући их цртежима и додајући у коверат своје фотографије. Деца у Србији су радо одговарала, и чак су новим друговима слала мале сувенире. „Голуб писмоноша“ је доносио писма из Ивановске области у Пријепоље и Београд. Од цртежа српских и руских ђака касније је направљена мала изложба. „Наши малишани на тај начин од малих ногу спознају радост дружења са децом из Србије“, каже Александар Николајевич.

Фотографија из личне архиве.

Недавно је Муравјов постао руководилац Руско-српског клуба у центру за допунско образовање „Успон“ у Ивановској области. У оквиру овог центра се реализује пројекат „Образовна сарадња православних народа Русије и Србије“. На часовима ђаци уче традицију и културу Србије. Александар Николајевич им прича шта у животу Срба представља крсна слава, како Срби славе Божић и који манастири постоје у различитим деловима Србије.

Ђорђе Бојанић и његови ученици у школи „Бубањски хероји“. Фотографија из личне архиве.

Муравјов има много планова и идеја. На пример, планира да у најскорије време у центру приреди „српски кутак“, да заједно са школом „Бубањски хероји“ организује онлајн часове о Светом Сави и кнезу Владимиру, да набави књиге посвећене историји Србије и Балкана, као и књиге српских класика, руско-српске речнике и уџбенике српског језика. Већ су направљени први кораци у упознавању језика братског народа. Заједно са ученицима Александар Николајевич учи основе српског језика и лексику на теме „природа“, „школа“ и „породица“. Већ је одржано 10 часова. Своје необично предавачко искуство Муравјов радо дели са другима у својој групи у друштвеној мрежи „ВКонтакте“.

Ученици школе „Бубањски хероји“. Фотографија из личне архиве.

Александар Николајевич Муравјов је обичан наставник који има малу и једноставну жељу: да се његови ученици једног дана сретну са друговима са којима се дописују. Није толико важно где ће се срести („Или они код нас, или ми код њих“, каже Муравјов). Најважније је да кратка писма прерасту у велико и чврсто пријатељство на добробит наших земаља.

Са Русијом у срцу: Прича о једној наставници