Зашто Срби у Вуковару не учествују у Дану сећања на жртве?

Срби не деле жртве на „наше“ и „ваше“, Хрвати то – очито је – чине, каже заменик председника општине Вуковар из реда српског народа Срђан Милаковић, објашњавајући за „Танјуг“ зашто Срби у Вуковару нису у петак учествовали у обележавању Дана сећања на вуковарске жртве. „Ми смо у четвртак положили венце српским цивилима на једином обележју на којем је то могуће и које имамо пошто нам град није дозволио да поставимо спомен-обележја на местима на којима су страдали припадници српске заједнице“, навео је Милаковић. Срђан Милаковић Рекао је да српска заједница не може да учествује у обележавању Дана сећања, који организује вуковарска општина, све док та комеморација има овакав карактер – „карактер једностраности“. „У хрватском приказивању догађаја из последњег рата нема простора за све жртве, па ни за српске, војне и цивилне“, каже Милаковић. Уверен је да обележавања какво је јуче било у Вуковару имају карактер подела, а не комеморације и изражавања саосећања према жртвама. Срби, наиме, јуче ни на који начин нису учествовали у обележавању пада Вуковара или, како се то у Хрватској назива Дан сећања на вуковарске жртве, када тим градом, већ 21 годину од рата, креће колона предвођена хрватским државним врхом и ветеранима, а у њој су грађани који тада дођу из целе земље. Према проценама, та колона је у петак била дужа него било када у последње две деценије, али Срба, нити њихових политичких представника, у њој није било ни међу грађанима, а ни међу представницима власти иако они подржавју владу новог премијера Андреја Пленковића. Милаковић указује да Срби у Хрватској чак теже остварују своја права након што је та држава постала чланица ЕУ у односу на период њеног прикључења. „Док је Хрватска била у процесу приступања и док је био процес реинтеграције овог простора, постојао је и одређени интерес и притисак међународне заједнице. Данас ничега од тога нема, то не постоји“, каже Милаковић. У процесу преговарања Хрватска је била принуђена да своје законодавство хармонизује са законодавством ЕУ и трудила се да Бриселу на сваки начин докаже и да поступа по тим законима. Најмлађа чланица ЕУ данас, међутим, не мари за законе и мањинска права, а Милаковић прецизира: „Нема принуде да Хрватска спроводи права припадника српске заједнице, која су загарантована законима“. У прилог томе говори и чињеница да је две године по пријему Хрватске у ЕУ, Градско веће Вуковара изгласало измене вуковарског статута, према којем двојезичне плоче на јавним установама ипак нису добродошле. Ова одлука је донета након вишегодишњих инцидената, када су хрватски ветерани по ноћи, али и по дану, насилнички ломили ћириличне натписе на јавним институцијама, што је било право утврђено Уставом и законом. Иначе, то право Срби у Вуковару су стекли након последњег пописа, који је показао да у том граду живи више од једне трећине Срба. „Срби не користе своја права, плаше се дискриминације“  На питање да ли су Срби успели да остваре своја права с обзиром на тензије које годинама постоје, Милаковић одговара одречно. „Апсолутно не. Ви имате чињеницу да постоји одређени формално-правни законски оквир у којем су прописана права, између осталог, и припадника српске заједнице. Међутим, та права су реално, у атмосфери која у Хрватској постоји, у потпуности непроведива, у оној сфери у којој су оквири створени, али зависе од воље појединца, а ти појединици, припадници српске заједнице, не користе своја права јер се плаше дискриминације“, прецизира Милаковић. Заменик председника вуковарске општине тврди да Срби функционишу у атмосфери притиска, искључивости и говора мржње и таква каква је она онемогућава коришћење тих права. „Државни органи не спроводе прописе. Постоје разне видљиве и невидљиве опстукције и не можемо говорити о било ком праву припадника српске заједнице које је остварено данас. Са сваким правом постоји неки проблем у мањем или већем обиму. Основни проблем је проблем атмосфере, други сегмент проблема је тај да је сад атмосфера до те мере лоша, односно положај српске заједнице толико лош, да више немате коме да се обратите откако је Хрватска ушла у ЕУ“, наводи Милаковић. Проблеми припадника српске заједнице у Вуковару су стални и бројни, али су, истиче Милаковић, они пре свега егзистенцијални, јер и иначе привредна и економска ситуација у Хрватској није нимало „лепа, ни бајна“. „Ти проблеми се рефлектују на све грађане, а последица је исељавање становништва и из целе Славоније“, навео је Милаковић. Ту су, каже, и други проблеми Срба, као што је стамбено збрињавање. Све у свему, законодавни оквир за права мањина постоји, али су она практично неспроводива. „Кључно је да држава Хрватска промени однос према српској заједници, која је данас тешко дискриминисана и у јако лошем положају у Хрватској, и док не почне да примењује законе“, закључио је Милаковић. www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/2531987/zasto-srbi-u-vukovaru-ne-ucestvuju-u-danu-secanja-na-zrtve.html