Из „џунглe“ у „царске дворце“

Борис Степанов Стихијски постављен логор за мигранте у француском граду Калеу локални становници су назвали „џунгла“. Скоро 9 хиљада Суданаца, Еритрејаца, Авганистанаца, Сомалијаца се већ много месеци ту груписало како би по сваку цену кроз Евротунел стигло у Велику Британију. Уговор Le Tourquet који је закључен 2003.године све до данас омогућује британским тајним службама да врше проверу миграната на француској страни мореуза Ла-Манш, као и да не дозвољавају њихов пролазак кроз тунел испод мореуза или на фериботима. Они којима није дозвољавано да прођу, што је врло веровано, сами су тражили могућности да границу пређу, макар и незаконито. Све су чинили – крили се у камионима, качили се о кровове вагона, бежали кроз тунел при том ризикујући сопствени живот – многе су ловили и враћали у Француску. Десетине избеглица су једноставно успут умирале. Али река из Калеа ка Британији није пресушивала. Становништво Калеа је позивало локалне власти да заведу ред у граду и да једном заувек ликвидирају „џунгле“ које постоје по граду. Али – Париз је ћутао, позивајући се на толеранцију, хуманизам и остале атрибуте демократије. Схватајући да је потребно да се нешто уради у најкраћем року, јер пред вратима су председнички избори и социјалисти могу да изгубе власт и да је више никада не поврате, Франсуа Оланд је одлучио да искористи народ. Лично је отпутовао у Кале и пошто је поразговарао са локалним становништвом обећао да ће мигранте одвојити што даље од тунела и мореуза Ла Манш. Међутим, француска влада није била спремна за таква Оландова обећања. Почела је да тражи ново место за избеглице и тада је дошло до потпуног апсурда. Одлучили су да 150 избеглица сместе у један стари замак у региону Лоаре. Château de la Durie припада синдикату радника у енергетској компанији. Он поседује базен, балску дворану, кошаркашки терен и био је коришћен као летње одмаралиште сарадника те компаније. Локални становници су у паници – сада ће уместо њихових сународника – Француза и њихове деце морати да живе раме уз раме са врло својеглавим избеглицама из Авганистана. Да подсетим да је недавно половина Европе била шокирана одлуком аустријског суда који је ослободио из затвора Авганистанца, који је силовао 10-годишње дете. Сада мигранти имају одлично образложење уколико наставе да силују, правдавајући се да одавно нису имали секс. Хумани европски суд се труди да свима покаже да избеглице треба волети, и да их не треба трпати у затвор уколико дође до таквих злочина. Боље је посадити их у замкове како би се избегло да Сомалијци, Авганистанци, Суданци почну да пате од комплекса ниже вредности! Довољно су се напатили у својим отаџбинама. Треба да саосећамо са њима, да их пожалимо. Али – поставља се питање: а ко ће да се сажали над нашим, домаћим бескућницима, просјацима или онима који немају од чега да живе. О њима, на велику жалост, Европа се труди да мисли што мање. Мигранти и избеглице су тренд – њима се и те како може допунити свој политички капитал. Гласачи су, бар тако се мисли, већ проценили своје вође партија и влада. Много им је важније да мирно живе него да су уз њих хиљаде миграната којих је из месеца у месец, из године у годину све више и више. У Француској ће сменити Оланда, како мисле многи западни аналитичари – врло брзо, а у Немачкој Меркелову. Па у Британији су већ склонили из политике Дејвида Камерона. слика http://www.vaseljenska.com/vesti/evropska-unija-je-u-vanrednom-stanju-ukidanje-slobode-evropska-unija-je-u-vanrednom-stanju-u-francuskoj-je-ono-i-zvanicno-na-snazi-uz-prisustvo-oklopnih-vozila-na-ulicama-dok-se-u-nemackoj-ono-spr/