Унија синдиката просветних радника: Влада зборавила на споразум који је прошле године потписан са просветарима и није спровела договорено

 БЕОГРАД – Јасна Јанковић из Уније синдиката просветних радника изјавила је да и са најављеним повећањем просветари не могу да достигну републички просек и нагласила да су са Владом потписали споразум прошле године, али да је он заборављен. Ова школска година почела је без штрајка просветних радника. Међутим, за само месец и по касније, за 17. новембар заказан је нови протест. Ово је, како тврде у Унији синдиката просветних радника, штрајк упозорења, а захтев је – повећање плате од 12 одсто, уместо седам колико је понудила држава, преноси Н1. Она је рекла да просветари нису почели штрајк на почетку школске године јер је тек дошла нова влада којој су дали 100 дана да виде шта ће са просветом урадити. Додала је да штрајк упозорења подразумева скраћење часова на 30 минута у оним школама где постоји чланство Уније синдиката просветних радника. Унија синдиката има чланове у 736 школа, основних, средњих, и предшколски установа, навела је Јанковић. Она је подсетила да су представници просвете 24. априла 2015. потписали са Владом споразум. „Борили смо се пет месеци за платне разреде, који омогућавају принцип праведности“, казала је она и додала да је годину дана након потписивања споразум заборављен. Потписано је да се почне са применом Закона о платним разредима, да се изврши исплата светосавских и новогодишњих награда, као и побољшање материјалног положаја. Споразум су потписали Вербић и Кори Удовички, тадашњи министри, али га је прихватила Влада Србије, нагласила је Јанковић. У ресорном министарству су без коментара за најављени штрајк. Кажу да ће се бавити решавањем технолошких вишкова, којих има 2.673. Јанковић је додала да је удомљавање технолошких вишкова дошло до границе од које се више не може, јер се „показало да директори који су бахати не слушају никог“. Она је поновила да је просечна плата у просвети 39.800, а републички просек преко 45.000 динара. „Ми чак и са повећањем од седам одсто не можемо чак ни тај просек да стигнемо, а камоли да пређемо што би било логично јер имамо велики број високообразованих“, додала је она. (РТВ) извор: НСПМ