Горбачов: Свет се приближио опасној црти - треба се зауставити!
Савети првог и последњег председника СССР-а данашњим политичарима
Први и последњи председник СССР-а и добитник Нобелове награде за мир и данас с времена на време дели искуства и даје препоруке и савете политичарима данашњице.
О потреби за обнављањем дијалога
Сада су односи између Русије и САД заоштрени и затегнути. Узајамно поверење је у колапсу. Ја сам тим поводом у више наврата износио своје мишљење: треба обновити преговоре по свим актуелним питањима, уместо што се пажња посвећује само регионалним проблемима. И пре свега треба обновити преговоре везане за нуклеарну проблематику.
Хладни рат посебно опасан у почетној фази
[...] Мислим да се свет приближио опасној црти. Не бих желео да дајем конкретне рецепте, али желим да кажем једно: треба се зауставити! Треба обновити дијалог. Прекид дијалога је био највећа грешка. Треба се вратити главним приоритетима. То су смањење нуклеарног оружја, борба против тероризма и спречавање еколошке катастрофе. У поређењу са тим изазовима све друго одлази у други план.
Свет без нуклеарног оружја није утопија
Наравно, у садашњим условима је тешко говорити о кретању ка свету без нуклеарног оружја. То треба поштено признати. Али не треба заборавити једно: докле год постоји нуклеарно оружје, постоји и опасност од његове примене – или због случајности, или због техничке грешке или зле воље неког безумника или терористе. Можемо замислити какве ће бити последице. Уз све то, наше земље су по споразуму о неширењу нуклеарног наоружања обавезне да воде преговоре о његовом смањењу све до потпуне ликвидације. Према томе, циљ да у свету не буде нуклеарног оружја није утопија, него императив. А тај циљ може бити постигнут само у условима демилитаризације политике и демилитаризације међународних односа.
О ветеранима светске политике и одговорности лидера
СССР прирастао за срце већини грађана Русије
Нажалост, ветерана је све мање. Недавно смо остали без Ханса Дитриха Геншера, без Шимона Переса... Они нису ћутали, него су износили своје ставове, борили се до краја.
Ја сам у контакту са групом такозване старе гарде на челу са Кофијем Ананом. Мислим да је глас ветерана потребан и да ће он бити услишен. Па ипак, највећа одговорност је на актуелним лидерима. Њиховој садашњој генерацији се могу ставити озбиљне примедбе. Али и они имају шансу да у историји заузму достојно место, да поново каналишу светску политику у позитивном правцу и самим тим да отворе пут ка свету без нуклеарног оружја. Била би велика грешка не искористити ту шансу.