Русија реже војни буџет

Влада Русије више не може да финансира реформу војне индустрије

Руске власти су одлучиле да смање трошкове одбране за билион рубаља (15,89 милијарди долара), тј. отприлике за 30%. То се може закључити по нацрту федералног буџета који је Влада крајем октобра поднела Државној думи (доњем дому руског парламента), саопштава пословни лист „Коммерсант”. За ставку „национална одбрана” из федералног буџета ће 2017. године бити издвојено 2,84 билиона рубаља (45,15 милијарди долара) или 3,3 бруто домаћег производа (БДП). „У условима смањених прихода више се не размишља о компромисима приликом поделе буџета. Важно је сачувати макар и редуковано функционисање народне привреде и државе у свим најважнијим правцима”, објашњава аналитичар групе компанија „Финам” Алексеј Калачов. По речима руског експерта, у условима нижих цена нафте чудно би изгледало да се војни трошкови увећавају, а социјални смањују. Због тога ће се проценат војних трошкова постепено смањивати. На пример, 2018. године ће износити 3% БДП, а 2019. још мање – 2,8%.

Докле ће да расте цена нафте?

Редукција у свим доменима

На такав корак је Владу у великој мери подстакао пример касног Совјетског Савеза. Наиме, совјетска власт је и поред пада цена нафте наставила да увећава војне трошкове, што је између осталог проузроковало дубоку кризу и касније је довело до распада земље. „Када је реч о буџетском планирању, најважнија поука се може извући из буџета касног СССР-а, из кога се види какву опасност представљају хипертрофирани војни трошкови”, каже саветник за макроекономију генералног директора брокерске компаније „Открытие Брокер” Сергеј Хестанов. По његовим речима, управо због тога је влада одлучила да редукује војне трошкове за трећину, иако ће такво резање буџета бити болно за војноиндустријска предузећа.

Десет чињеница о економској кризи у Русији

Нацртом је предвиђено резање буџета готово по свим ставкама, али ће највише „страдати” управо војна индустрија. „Изузетак је социјална сфера, за коју ће се 2017. године издвојити још више новца, што се може објаснити предизборним председничким циклусом, будући да је уочи избора уље важније од топова”, каже Алексеј Калачов. Од 2017. године почиње и планирани раст трошкова за опслуживање државног дуга. То се објашњава чињеницом да ће у том периоду Резервни фонд (где се чувају средства стечена продајом скупе нафте) у потпуности бити потрошен за покривање буџетског дефицита, после чега ће највећи извор покривања буџетског дефицита постати раст државног дуга.

Штедња на првом месту

Обим дефицита буџета зависи пре свега од цена нафте. Влада планира да 2016. године задржи дефицит на нивоу од 3% БДП. „У овом тренутку у нацрт буџета за следећу годину унете су релативно ’конзервативне’ цене нафте, што само по себи подразумева редукцију трошкова”, каже аналитичар групе компанија TeleTrade Михаил Подупски. Штавише, по његовим речима, у будућности ће трошкови вероватно морати још више да се редукују.

У условима недостатка државних средстава Влада је већ одустала од покретања нових пројеката. Чак је редуковала финансирање реконструкције главних железничких магистрала које спајају Европу са Далеким истоком, тј. „Транссиб” и БАМ. Све у свему, планирано је да се номинални трошкови буџета до 2019. године смање на 16,2%, у односу на 19,8%, колико износе за 2016. годину. Штавише, у складу са дугорочним планом, Министарство финансија РФ планира да до 2034. године редукује државне трошкове на 13,1% бруто домаћег производа.

Колико Русија улаже у армију?