Већ дуже време повремено се говори о изградњи аутопута Ниш-Приштина-Драч. У народу је таква одлука Владе Републике Србије препозната као проблем јер то није у складу са српским националним интересима нити је то изворна народна потреба, све док се не поврати суверенитет на простору Косова и Метохије. Међутим, када се анализирају изјаве локалних политичара из региона, представника Светске банке и кредитора са Запада, као и изјаве представника ЕУ, САД и НАТО закључци се намећу сами. То је у суштини њихов пут лажне интеграције и стављања под контролу целог Балкана. Реализација овог пројекта, са становишта српских националних интереса, погубна је из више разлога: Српски народ са централног Косова и из Метохије је прогнан и нико више озбиљно на Западу, сем декларативно, не говори о његовом повратку. Око 250.000 прогнаних живи у унутрашњости Србије и то више није проблем за моћнике НАТО и ЕУ. Они рачунају на заборав Срба и сервилно понашање власти од 2000.године до данас. Ваљда би ред потеза требао да буде сасвим другачији да управо те водеће државе НАТО и ЕУ инсистирају на поврату прогнаних Срба на Космет и на поштовању Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Али то није могуће јер је циљ агресијом НАТО био окупација Космета и стварање лажне државе Косово. Не може се градити светла будућност српско-албанских односа на отетом Косову и Метохији, управо са онима који без имало срама говоре о независности тзв. Косова и његовом присаједињењу Албанији. То је управо та Албанија која је са истим циљевима, у складу са пројектом Велике Албаније, учествовала у агресији на СР Југославију 1999. године. Власти Албаније од Агресије 1999. године остале су доследне у подршци сепаратистичке власти у Приштини. Председник Владе Албаније Еди Рама у сваком контакту са српским званичницима отворено говори о независности лажне државе Косово. То је довољан разлог за прекид свих односа са Албанијом док не промене спољну политику а не да се на српској несрећи продубљује национална катастрофа у будућности. Истинска сарадња са Албанијом није могућа док се не поврати власт Србије и пуни суверенитет над Косовом и Метохијом и док се српска застава не завиори на Проклетијама и Шари. Није могуће тражити мир, сарадњу и развој на српској несрећи и отимању суштине српског националног бића. Цео процес интензивирања сарадње са Албанијом и лажном државом Косово одвија се под инструкцијама и притиском администрације САД непосредно и посредно преко НАТО и ЕУ. Процес сарадње Србије и Албаније се у јавности оправдава и приказује као српска национална потреба и развојни пројекат Србије. Преко медија, који су под контролом Запада, уз диригована образложења вајних „аналитичара“ оправдавају се такви погубни политички потези власти. Ауто пут Ниш-Приштина-Драч јесте изворна албанска национална потреба и потреба САД, као њиховог савезника. За време мира тај ауто пут јесте у функцији даље афирмације пројекта Велике Албаније. Није проблем што албански политичари се боре за своје националне интересе, него је проблем што се власти Србије већ дуже време сервилно односе према САД и водећим државама НАТО и ЕУ, који промовишу и подржавају Албанију, супротно српским националним интересима. Такав однос се правда потребом добрих односа са Западом, потребом развоја и изградње „неке боље европске будућности“, кроз европске интеграције па макар и на штету српских националних интереса. Велика је Српска несрећа што у сарадњи са Албанијом види своју будућност, док јој се демографски празни Топлички, Јабланички и Пчињски регион. Такви односи са Албанијом нису потреба народа тих крајева. Напротив сарадњу са Албанијом, после искуства са Косовом и Метохијом и Бриселских преговора, доживљавају као страх и зебњу за њихову будућност и њихових потомака. Само ови крупни разлози говоре о томе да је цела сарадња Албаније и Србије инструисана споља, првенствено од САД како би Срби остали мирни поред губитка Косова и Метохије и отворили врата Албнанцима за Европу. У том процесу Србија треба да постане сервилна и послушна марионета Запада. За Америку су Албанија и Хрватска важни и поуздани савезници на југоистоку Европе и учиниће све да подрже афирмацију и остварење њихових националних интереса. Ревитализација постојећих комуникација и изградња нових на Балкану јесте са намером, првенствено да те комуникације са Јадрана из Албаније и Хрватске буду у функцији повећања мобилности и ефикасније логистике НАТО трупа на Централном и Јужном војишту. Тако је и афирмација сарадње Албаније и Србије срачуната на штету Србије. То је део стратегије НАТО у даљем походу на исток, кроз неутрализацију улоге и значаја Србије на Балкану и кроз потискивање било каквог руског утицаја. Проблем је што Србија узима кредите и финансира изградњу таквог аутопута који не користи њеним грађанима. То је савршенство бесмисла и самоубијства. Док се на простору југа Србије, посебно Топличког и Јабланичког краја, неможе проћи магистралним и локалним путевима јер су девастирани, док су многа села и даље без асфалта па и без макадама. Влада Србије финансира аутопут за за Приштину и Драч, уз оправдање да то Србима треба и да је то за наше национално добро. Поред луке Бар и Солун, Драч и Валона Србима нетребају. И нечувене су обмане да је то краћа и исплативија комуникација. Као да је народ толико лаковеран и да верује у медијске лажи. И то је доказ да власт у Србији подлеже јаким притисцима НАТО пакта, пре свега САД и да ради на штету српских националних интереса. Најбољу анализу разлога изградње и политичких мотива који леже иза овог грађевинског пројекта дала су двојица француских аутора (текст потписују Jean Arnault Derens и Laurent Geslin) у угледном Le Mond Diplomatique, у броју 662 од маја 2009. године. Према овом тексту циљеви су примарно политички односно геостратешки. На првом месту ту је геостратешко повезивање простора који треба да буду укључени у будућу Велику Албанију, затим чишћење преосталих Срба са простора где треба да прође траса пута и повезивање базе Бондстил са албанским лукама на Јадранском мору. НАТО самит одржан је 8. и 9. јула ове године у Варшави, где је присуствовало око 2500 учесника, уз Барака Обаму, Ангелу Меркел и Дејвида Камерона настојао је да афирмише нову стратегију која би очувала јединство Запада око интереса САД у Европи. Лидери 28 земаља чланица НАТО, окупили су се на дводневном самиту на коме су донешене одлуке о будућем деловању Алијансе у Европи и свету. Током самита, усвојена је Варшавска декларација о трансатлантској безбедности. Декларација говори о потреби побољшања војног присуства на истоку, и изградњи стабилности у источном и западном суседству.[1] Поред осталог, на самиту Алијансе донета је одлука о јачању снага НАТО ка границама са Русијом. Уз одлуку о размештању четири мултинационална батаљона од по 1.000 војника у Естонији, Летонији, Литванији и Пољској под командом Велике Британије, Канаде, Немачке и САД, јачању мултинационалне бригаде у Румунији, самит НАТО-а преузео је под своју команду од САД елементе антиракетног штита – америчке бродове у Шпанији, радар у Турској и ракете пресретаче против балистичкух ракета у Румунији. Самит НАТО-а посебно је нагласио да та појачања која служе као сигнал да одврате сваки напад јер би агресија на једну чланицу значила директан напад на снаге НАТО и целу Алијансу морају да буду у равнотежи са дијалогом са Русијом коју Запад никако не сме да изолује.[2] Самит у Варшави показао је да НАТО фокусира своје напоре како би „обуздао“ непостојећу претњу са истока. НАТО игнорише негативне последице исфорсиране реализације антиракетног штита у Европи, који ствара ризик да се целокупни систем евроатлантске безбедности уруши. И даље НАТО фокусира се на подршку власти у Кијеву да насилно реше питање Новорусије, као и да кроз практичну сарадњу са Грузијом потстичу конфликт са Русијом. НАТО је у Варшави истакао да су потврдили принцип „отворених врата“, за напредак Грузије на путу ка чланству. Тбилиси има све алате потребне за ту сврху.[3] Русија је реаговала на потезе НАТО, а председник Владимир Путин је одмеравање војних снага назвао „лудилом“ у Европи и најавио реакцију Москве.[4] Амерички председник Барак Обама позвао је НАТО да остане при чрвстом ставу према Русији, тероризму и другим изазовима, чак и у тренутку када, како је нагласио, „кључни члан“ Велика Британија напушта Европу. Како је рекао, уверен је да ће се наставити специјални односи Британије и САД. „Не сумњам да ће Велика Британија остати једна од најспособнијих чланица НАТО“, рекао је Обама, на Вашингтонском самиту. Дате изјаве језгровито говоре о томе какво је стање безбедности у Европи и какве су тенденције у будућности. САД намеравају да стање сукобљености у Европи одрже дуже време све до остварења својих интереса. Наставља се… [1]http://www.msz.gov.pl/en/foreign_policy/nato_2016/summary_of_two_days_of_the_nato_summit_in_warsaw [2]http://www.blic.rs/vesti/svet/samit-u-varsavi-lideri-nato-zelimo-konstruktivne-odnose-sa-rusijom/54netj1 [3]http://www.msz.gov.pl/en/foreign_policy/nato_2016/summary_of_two_days_of_the_nato_summit_in_warsaw [4] http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=256196 Генерал-мајор у пензији проф.др Митар Ковач
