ЕКСПЕРТ ЗА БЕЗБЕДНОСТ ПРЕДРАГ ЋЕРАНИЋ: Стратегија идеје о новим дистриктима у БиХ

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства безбједности, усвојио је Акциони план за провођење Стратегије Босне и Херцеговине за превенцију и борбу против тероризма (2015 – 2020). Пише: Предраг Ћеранић Како је речено, овај план базиран је на идеји јединственог и координисаног приступа у провођењу Стратегије и јачања капацитета надлежних институција на свим нивоима у Босни и Херцеговини за превенцију и борбу против тероризма и с тероризмом повезаних изазова. Наглашено је и да Акциони план садржи табеларни преглед акција подијељених у седам кључних подручја:  законодавство;  институционални  капацитети; перманентно образовање и практичне провјере  способности;  превенција; заштита; истраге и одговор  на терористичке  инциденте. Акциони план против тероризма ваљда треба да одређује организацију, надлежност, сарадњу и капацитете, а не „идеју јединственог и координисаног приступа борби против тероризма“. Зато и нема акционог плана против капацитета Исламске државе у БиХ, параџемата – регрутних центара и полигона за обуку, повратника са сиријског ратишза? И шта значи ако акциони план постоји у наслову неког документа, а у пракси га нема? И какав је то Акциони план за стратегију? Ваљда би требало да постоји Стратегија акционог плана. Да поједноставимо. Стратегија Акционог плана садржи: уводни дио у којем су описане пријетње, циљеви и фундаментални принципи; превенцију; детекцију; однос с јавношћу; одговор. У појединим земљама Запада дешава се да се акциони план налази као допуна стратегије у виду анекса. Акциони план обично садржи конкретне активности засноване на усвојеној стратегији и у њему је разрађено гдје, ко, када, како и шта ради – значи конкретне активности на основу пријетњи детерминисаних стратегијом. Овако како је формулисан, Акциони план за спровођење стратегије више ће збунити него помоћи. И док се јавност замајава акционим плановима и стратегијама Федерална новинска агенција  – Фена лансирала је вијест да наводно постоји приједлог да се поред Брчког у дистрикт преименује Сребреница, као и да се формира дистрикт Столац-Неум. Ту тему су, према Фени, неформално покренули академски и невладини кругови из САД, а према наведеној замисли наводно је понуђено преустројавање БиХ, након што су протекли избори поново изазвали националне тензије. На помен могућности да се оснује дистрикт Столац-Неум, реаговао је Драган Човић и хитно отишао у Бања Луку на састанак с Милорадом Додиком, јер је увидио да иза јавних стратегија постоје и оне тајне. Прије би се рекло да је идеја о новим дистриктима потекла из Сарајева, а не из САД. Ако је и потекла из Амбасаде БиХ у САД, то је опет из Сарајева. Зашто се нико није сјетио да Сарајево прогласи дистриктом, или Мостар, или закључио да би дистрикт могао да буде Сански Мост? И откуд сад у сред приче о стратегији и акционом плану против тероризма идеја о новим дистриктима? Стиче се утисак да је највећа и најважнија стратегија у БиХ како помоћу декларативне борбе против тероризма преварити Србе и Републику Српску оставити без полиције и било каквих безбједносних потенцијала. Постало је врло прозирно да се политички захтјеви Сарајева правдају безбједносним аспектима. Извор: Правда http://www.pravda.rs/2016/10/24/ekspert-za-bezbednost-predrag-ceranic-strategija-ideje-o-novim-distriktima-u-bih/