Није раднике чак ни питао колико зарађују, колико слободних дана у недељи имају, колико сати раде, имају ли паузу, с каквим хемикалијама се срећу, колико знају о штетним утицајима тих хемијских једињења и томе слично. Премијера је занимало – „где су те пелене”. И пошто му их нико није показао, дакле ствар је јасна, радницима је у „Јури” супер, екстра, врх… Тако је послао сигнал потенцијалним „страним инвеститорима” који тек намеравају да уђу у дил са Владом о тајкунизацији и робовласништву (зависно од улоге), да је држава, једном за свагда, на страни послодаваца, јер су радници нерадници, лењи, глупи и заправо непродуктивни, неће да мењају те особине нити да уче и поправљају се Пошто је тако је лично утврдио истину и у корену сасекао могућности самоорганизовања и побуне због одбране слободе и права, председник се славодобитно вратио у Немањину – да од пет ујутро прима грађане… А шта бисмо тек доживели да имамо неког ауторитарног вођу, тиранина или председника Владе који не брине толико о грађанима, националним и државним интересима Србије?! Пише: Славко ЖИВАНОВ Историчар са престижним дипломама светских универзитета и истраживач холокауста и злочина које су учинили нацисти и фашисти у Другом светском рату – Џералд Штајнахер (Gerald Steinacher) – објавио је књигу под називом „Свастика и Црвени крст” („Hakenkreuz und Rotes Kreuz”) као плод проучавања хиљадâ докумената што их је имао пред очима у архивама Међународног комитета Црвеног крста. Штајнахер је, између осталог, указао и доказао везе између ове организације и нациста као и на њихову сарадњу за време и непосредно после Другог светског рата. Иначе, Црвени крст и његове мисије били су надлежни за контролу примене Женевске конвенције и на територији Трећег рајха, логора, затвора, односа према заробљеницима, степена хуманости [sic] тамничара, и услова за живот и здравственог стања затвореника/логораша, итд. Те мисије, широм Европе контролисале су логоре у којима су нацисти радили оно што је било познато свима који су хтели да знају, а над чим су се неки (а обично веома утицајни) „правили Енглези”, глумили необавештеност. Након договора о техничким детаљима контроле, обично су нацисти одводили мисију у већ прилагођен и нашминкан логор у којем је претходно све припремљено за „контролу”. Бирани су логораши, дељена им је чиста одећа и обућа, давана пристојна храна, уређени спортски терени, омогућаване различите активности, од театра до сликања и музицирања итд… А затим, кад контрола прође, наравно, уклањана је кринка, а поново подложени крематоријуми и активиране гасне коморе. Црвени крст је „мирне душе” могао да запише и извештава о ономе шта је видео, а нацисти су наставили по своме, тако да су и једни и други глуматали због интереса, пропаганде и због јавног мњења. Невоља је, међутим, у томе што су цену за такву монструозност плаћали логораши – милиони људи који су завршавали на стратиштима, у гасним коморама, душегупкама, под терором и мучењем, у настрашнијим мукама и масовно, а да им је претходно нанесено и психичко малтретирање фингираним контролама… На једну такву контролу Међународног Црвеног крста нацистичком логору личила је посета председника Владе Србије Александра Вучића фабрици „Јура” од пре неколико дана. Пошто је месецима у медијима једва чилела прича о несносним условима и тортури коју радници подносе у тој фабрици, главом и брадом, лично и персонално, Господар Србије, решио је да све то провери. Отишао је и, наравно, видео и закључио да је цела прича о несносним условима за рад – измишљена, јер, како се и сам зачудио, нико од радника није га сачекао у пеленама. (Алузија на тврдњу једне раднице да послодавци не дозвољавају запосленима да одлазе у тоалет више пута у смени, него им предлажу да носе пелене како не би дангубили и забушавали). Морамо се и сами, заиста, зачудити да је премијер очекивао да ће управо тако, личним увидом, да провери и утврди да ли су написи у новинама о овом проблему тачни. И заиста, изгледа екстремно наивно да је очекивао да ће му се радници масовно жалити на услове рада, особито јер је месецима раније, у свим могућим приликама и неприликама, хвалио и бранио њихове послодавце. Није их чак ни питао колико зарађују, колико слободних дана у недељи имају, колико сати раде, имају ли паузу, с каквим хемикалијама се срећу, колико знају о штетним утицајима тих хемијских једињења и томе слично. Премијера је занимало – „где су те пелене”. И пошто му их нико није показао, дакле ствар је јасна, радницима је у „Јури” супер, екстра, врх… Сачекао је председник Владе Србије тренутак да недвосмислено покаже на чијој је страни, а таквим односом послао је мноштво порука грађанима Србије. Прва је она о позицији државе којој грађани уплаћују порез, а која га широке руке дарује, кроз субвенције, „страним инвеститорима”. Друга је она о томе да ли државу, пошто уплати субвенције, занима колико послодавац плаћа раднике, и како се, приде, према њима односи. Имају ли ти радници икаква људска права, или због трагедије у коју их је гурнула ова власт морају да трпе робовласнички однос због 200 евра плате која представља разлику између њиховог преживљавања и умирања, односно између мизерних и катастрофалних услова за живот њихове деце. Трећа порука, сигнал је потенцијалним „страним инвеститорима” који тек намеравају да уђу у дил са Владом о тајкунизацији и робовласништву (зависно од улоге), да је држава, једном за свагда, на страни послодаваца, јер су радници нерадници, лењи, глупи и заправо непродуктивни, неће да мењају те особине нити да уче и поправљају се. Уосталом, тих 200 евра дође више као чашћавање него зарада, па би послодавцима осим субвенција требало и дубоко захвалити што су нам омогућили да као њихови запослени будемо привилеговани. Зар онолика разлика у износу субвенције коју држава даје послодавцу по радном месту и плате коју послодавац исплаћује не доказује да држава субвенционира „стране инвеститоре” да део добијене суме инвестирају у будући приход, а део одмах стрпају у џеп као екстрапрофит? Или можда неким каналима врате ономе ко одлучује о томе ко ће бити субвенционисан! И тако, пошто је лично утврдио истину и у корену сасекао могућности самоорганизовања и побуне због одбране слободе и права, председник се славодобитно вратио у Немањину – да од пет ујутро прима грађане… А шта бисмо тек доживели да имамо неког ауторитарног вођу, тиранина или председника Владе који не брине толико о грађанима, националним и државним интересима Србије?! Аферим. http://fakti.org/serbian-point/kritika-vlasti/vucic-u-juri-pokazao-da-ce-drzava-dok-je-on-na-vlasti-uvek-biti-na-strani-poslodavaca
