Тајна успеха: „Руски Фејсбук“ слави десети рођендан

„ВКонтакте” постоји већ десет година: У чему је тајна успеха?

Друштвене мреже у Русији су тек улазиле у моду када је у октобру 2006. године 22-годишњи дипломац Филолошког факултета Санктпетербуршког државног универзитета (СПбГУ) Павел Дуров објавио да је покренут сајт „ВКонтакте“ („ВК“). Тада Фејсбук још увек није имао интерфејс на руском језику, тако да је у Русији најпопуларнија била друштвена мрежа „Одноклассники“, која је покренута у марту 2006. године и била је оријентисана пре свега на старије кориснике.

Павел Дуров је из корена изменио ту ситуацију. За неколико година његова друштвена мрежа је престигла мрежу „Одноклассники“ и успела да задржи водећу позицију чак и после покретања верзије Фејсбука на руском језику. „ВКонтакте“ је и данас најпопуларнији сајт у Русији са 70 милиона индивидуалних корисника. По верзији аналитичара компаније SimilarWeb, по посећености је то пети сајт у свету. Компанија Alexa Internet га по посећености ставља на 16. место.

Копија Фејсбука или оригинални руски пројекат?

Као и Фејсбук, „ВК“ је првобитно био намењен студентима. Дуров је почео тако што је направио сајт за „складиштење” одговора на испитна питања, а затим је направио сајт за студенте свог универзитета. У почетку је планирано да се пројекат зове student.ru, али је затим одлучено да се он намени ширем аудиторијуму, и тако је настао назив „ВКонтакте“ (у преводу: „у контакту”).

Зашто грађани Русије масовно лепе стикере преко веб-камера?

Друштвена мрежа у плаво-белим тоновима, осмишљена као пројекат за студенте, није могла избећи оптужбе за крађу идеја од Фејсбука. „Руски Фејсбук и не покушава да сакрије чињеницу да је у питању ’клон’. Наиме, дизајн VKontakte.ru је готово идентичан дизајну Facebook”, писао је 2007. године портал Mashable. Дуров је признао да је приликом стварања друштвене мреже „ВК“ проучио Цукербергово искуство, али је нагласио да је његов пројекат независан и да је, по његовом мишљењу, бољи од Фејсбука.

Бесплатни садржаји намењени младима

„Наравно, у почетку је ВК изгледао као Фејсбуков клон, али то је само визуелни утисак, док су у функционалном смислу они били далеко слободнији и ’откаченији’ на руски начин“, сматра Максим Корњев, доцент катедре за телевизијске, радио и интернет технологије Руског државног универзитета друштвено-хуманистичких наука (РГГУ). Корњев је уверен да се тајна успеха и доминације ВК, нарочито у првим годинама, крије у бесплатном, мада не увек легалном садржају: „Све је било свима доступно и све се налазило на једном ресурсу: и музика, и филмови, и порнографија. Тако нешто није могло бити на Фејсбуку, а није било ни у мрежи ’Одноклассники’“.

„Лајк за Степана”: руски интернет полудео због дечака са диносаурусима

Поред тога, у прилог мрежи ВК ишла је и њена оријентисаност на студенте и ђаке, истиче Јуриј Синодов, оснивач сајта Roem.ru посвећеног медијском бизнису. „Младе људе је лакше навести да користе интернет пројекте, док се конкуренција у друштвеној мрежи ’Одноклассники’ оријентисала на старије генерације. Због тога их је ВК и претекао“, рекао је Синодов за „Руску реч“.

Што се тиче Фејсбука, по његовом мишљењу, у првим годинама рада верзије на руском језику (покренуте 2008. године) та друштвена мрежа је у Русији радила врло лоше: „Фејсбук се споро отварао и није га било лако користити са мобилог телефона“, каже експерт. ВК је био бржи и захваљујући томе је задржао своје кориснике.

После Дурова

Павел Дуров је од 2006. године био и генерални директор и оснивач друштвене мреже ВК, али и њен идеолог и главни представник у јавности. Међутим, 2014. године је он продао своје акције и напустио пројекат. То је објаснио захтевом Федералне службе безбедности (ФСБ) да јој се ставе на располагање лични подаци корисника везаних за украјински „Евромајдан“, што је по његовом мишљењу било недопустиво. Дуров је напустио Русију и посветио се раду на месенџеру Telegram.

Ново руководство сајта је почело да спроводи оштрију политику према пиратским садржајима. Од тада се нелегални аудио и видео садржаји уредно уклањају. ВК се сада труди да на други начин сачува доминацију на руском тржишту. На пример, сајт је у лето 2015. године покренуо апликацију Snapster, која по функцијама у великој мери личи на Инстаграм. Истовремено ВК блокира линкове на Инстаграм (који је као и Фејсбук у власништву Гугла).

„Овај сервис се доста развио и труди се да не заостаје за светским трендовима: уводи видео-преносе и новчане трансакције, а планира да покрене и сопствени месенџер“, каже Максим Корњев. По његовом мишљењу, у Дуровљево време ВК је био ауторски и новаторски пројекат који се асоцирао са духом слободе и „интернет анархије“. Сада је то озбиљнија организација која поштује правила игре и оријентисана је више на праћење трендова, него на њихово стварање.

Безбедност на првом месту

Захтев ФСБ-а који је револтирао Дурова није био једини случај тесне сарадње ове друштвене мреже са правосудним органима. Према подацима које износи директор невладине организације „Сова“ Александар Верховски, а наводи их портал Rus2web, 80-90% судских пресуда за екстремистичке изјаве (а таквих је 2015. године било преко 500) везано је управо за изјаве или репостовање изјава у друштвеној мрежи „ВКонтакте“.

„Групе смрти”: Ко убија децу помоћу интернета?

„ВК се администрира у Русији и због тога ће на захтев полиције администрација сигурно ставити на располагање податке о аутору сваке спорне изјаве“, објашњава Александар Верховски. Фејсбук и Твитер, који се администрирају у другим земљама, далеко спорије и мрзовољније сарађују са руским властима. Због тога ВК није најпогодније место за објављивање изјава које се косе са руским законима.

У јавности се с времена на време „диже прашина” око ВК и у вези са групама које постоје унутар ове друштвене мреже, а које стварају сами корисници. Тако је, на пример, било у мају 2016. године, када је „Новая газета“ објавила чланак о читавој мрежи група које, како се наводи, подстичу тинејџере на самоубиство. Тада је ВК најавио да ће заувек блокирати сваку групу која садржи описе начина самоубиства или подстицаје на самоубиство, и то ће чинити како самостално, тако и у сарадњи са Федералном службом за надзор у сфери комуникација, информационих технологија и средстава јавног информисања РФ („Роскомнадзор“).