Илегално наоружавање Хрватске Афера „Шпегељ“ или илегално наоружавање Хрватске је назив за незакониту и тајну набавку наоружања за потребе чланова ХДЗ, ХОС и МУП-а Хрватске у јесен 1990. године. То се дешавало у доба када је Социјалистичка Република Хрватска била још увек саставни део Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Ова операција се дешавала у строгој тајности и далеко од очију јавности, јер се руководство СР Хрватске (Влада, Сабор и Председништво) припремало за рат односно за обрачун са српском популацијом и припадницима ЈНА у СР Хрватској . Виновници ових илегалних радњи су само симболично кажњени. ПРЕТХОДНИЦА СФР Југославија је била федеративна држава састављена од 6 република(СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И Југославија и ЈНАсу биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живели у СФРЈ . Друштвено-економско уређење СФРЈ је био социјализам. Устав Југославије од 1974. године донео је децентрализацију СФРЈ , која је касније омогућила сепаратистичким снагама у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији СФРЈ , а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат. Крајем 1989. године, Скупштина СФРЈ доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замењује вишепартијски систем. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке. Крајем јануара 1990. године долази до распада Савеза Комуниста Југославије, на чувеном 14. конгресу СКЈ у Београду, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе СФРЈ. Словеначка делегација напушта заседање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен з питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је после 45 година прекинута владавина комуниста у СФРЈ. ОРГАНИЗАТОРИ АКЦИЈЕ Фрањо Туђман, председник СР Хрватске Мартин Шпегељ, министар одбране у Влади СР Хрватске Јосип Бољковац, министар унутрашњих послова у Влади СР Хрватске Стипе Месић, члан Председништва СФРЈ из СР Хрватске Јосип Манолић, премијер Владе СР Хрватске Ђуро Дечак, високи чиновник ХДЗ Вировитица Антон Хабијанец, високи чиновник ХДЗ Вировитица Владо Шабарић, чиновник ХДЗ Вировитица Винко Белобрк, чиновник ХДЗ Вировитица Гојко Шушак, тада министар дијаспоре у Влади СР Хрватске Перица Јурић, заменик министра унутрашњих послова СР Хрватске Иван Белани, члан ХДЗ Вировитица АКЦИЈА НАОРУЖАВАЊА План за акцију илегалног наоружавања у СР Хрватској сачињен је у лето 1990. године, када је Влада СР Хрватске преко својих веза успоставила контакте на међународном тржишту оружја. Тада се Варшавски савез лета 1990. распадао, а уједно и његове земље чланице доживљавале су друштвено-економску трансформацију (прелазак из социјализма у капитализам). Тако је у источноевропским земљама због повлачења Црвене армије из држава чланица Варшавског пакта у СССР, остала велика количина наоружања. Акцију илегалне набавке оружја из источне Европе је водио бивши генерал ЈНА Мартин Шпегељ и министар полиције у Влади СР Хрватске Јосип Бољковац. Док је акцију илегалног наоружавања Хрватске са наоружањем из Аргентине, САД и Канаде водио Гојко Шушак. Контраобавештајна служба ЈНА је почетком октобра 1990. године била упозната са могућностима илегалног наоружавања у СР Хрватској. Па су тако и одређени најбољи оперативци КОС ЈНА да уходе и снимају Мартина Шпегеља, који је тада октобра 1990. још увек обављао дужност официра ЈНА. У ноћи између 12. и 13. октобра 1990. године на граничном прелазу Југославије и Мађарске „Горичан-Летење“, улази неколико шлепера лаког наоружања. Ту на граничном прелазу био је Перица Јурић, помоћник министра полиције Јосипа Бољковца, иначе добро познат у круговима усташке емиграције. Те вечери је унето око 18.000 пушака „АК-47“ са муницијом. Све то илегално увезено оружје је смештено у магацин Територијалне Одбране „Ракитије“, код Загреба, који је контролисао МУП Хрватске односно Јосип Бољковац. Обавештајци КОС ЈНА су те вечери били само неми посматрачи. Телефоном су контактирали команду Пете војне области у Загребу и тражили су дозволу да реагују, односно да зољама (РБР) дејствују по колони са илегалним наоружањем. Како нико од официра ЈНА из Команде није смео да преузме одговорност, звали су Генералштаб ЈНА у Београду и Председништво СФРЈ, где су им Вељко Кадијевић, министар одбране СФРЈ и Борислав Јовић, председник Председништва СФРЈ, рекли да одустану од целе акције. Наредна тура илегалног наоружавања преко овог граничног прелаза ушла је 18. октобра 1990. Паралелно са овим илегалним увозом преко Мађарске у луку Сплит је долазило бродовима оружје из Аргентине, Канаде и САД, које је куповала усташка емиграција и слала у домовину. ПОСЛЕДИЦЕ Илегално увезено оружје је наредних месеци подељено члановима ХДЗ, ХСП и ХОС, као и припадницима резервног састава МУП-а Хрватске. КОС ЈНА је 19. октобра 1990. на војном полигону Гаково, крај Вировитице извео тајну акцију снимања Мартина Шпегеља, Јосипа Бољковца, министре у Влади СР Хрватске, са сараднциима, где су они изјавили какви су им планови са тим илегално увезеним оружјем. Планови су били везани за рат и обрачун са припадницима ЈНА, ликвидације Срба итд. Касније је КОС ЈНА прикупио још додатне доказе како би председник СР Хрватске Фрањо Туђман и сви министри Владе СР Хрватске могли бити ухапшени и осуђени на вишегодишње казне затвора. Међутим, услед политичких притисака на Савезни Секретаријат за Народну Одбрану (ССНО) и необазривости Председништва СФРЈ хапшење и кривинчни поступак су изостали. Ти планови хапшења руководства СР Хрватске за 29. новембра 1990. су обелодањени на седници Врховног Савета Одбране СФРЈ, од стране Вељка Кадијевића и тиме је цела акција пропала. 22. децембра 1990. у хрватском Сабору изгласан је тзв. Божићни устав, којим су Срби избачени као конститутивни народ и сведени на националну мањину. Мартин Шпегељ у страху да не буде ухапшен, одлази у Аустрију, неколико месеци, али се почетком јула 1991. враћа у Хрватску, где наставља свој посао. Постављен је одмах за начелника Генералштаба ЗНГ, хрватске паравојске. Још пролећа 1991. године Хрватска је имала више од 100.000 људи наоружани са лаким оружјем, који су били силно мотивисани за рат. Почело је оружаним инцидентима у Пакрацу 1. марта 1991. наставило се на Плитивчким језерима 31. марта 1991. па у Борову Селу и Задру 2. маја 1991. Пале су и прве жртве. Хрватска пропаганда је све то искориштавала да појача антисрпску и антијугословенску кампању. Од тада се у већини српских места у СР Хрватској могле видети барикаде, јер су се мештани плашили за своју личну сигурност. Овај догађај илегално наоружавања из јесени 1990. године је један од кључних догађаја у распаду Југославије. СУЂЕЊА И ПРЕСУДЕ 25. јануара 1991. КОС ЈНА је ухапсио неколико чланова ХДЗ који су учествовали у овом подухвату и спроведени су у Загреб, где их је чекало суђење за оружану побуну и непријатељско деловање. Судија Војног суда Миле Вигњевић је изрекао пресуду 20. маја 1991. која је гласила: Антун Хабијанац, 3.5 године затвора, Јосип Ковач, 3 године и 3 месеца Ђуро Дечак, 3 године затвора, Фрањо Ковач, 2.5 године затвора, Владо Шабарић, 1 годину и 3 месеца, Винко Белобрк, 1 годину, Осуђеници за тешко кривично дело су пуштени на слободу, већ 2 дана после изрицања пресуде. Дочекало их је мноштво Хрвата уз велико одушевљење. За њих те оптужбе нису биле тешке, нити су уопште у томе видели проблем, напротив дочекали су их као хероје. https://facebookreporter.org/2016/10/13/%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%B4-%D1%98%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5/
