Суноврат Демократске странке Србије кренуо је после дебакла на изборима 2014. године када странка није ушла у парламент. И тада се доста сумњало да је Демократска странка Србије покрадена на изборима од стране Српске напредне странке, што се у више наврата чуло на седницама ГО и о чему је говорио ондашњи потпредседник странке проф. др Слободан Самарџић. Нажалост, у самој странци није имало жеље да се питање изборне крађе дубље разјасни, у чему је предњачио ондашњи вршилац дужности председника странке Александар Поповић. Уместо изборном крађом Поповић је на доста чудној телефонској седници председништва дозволио Андреји Младеновићу да уђе у коалицију са СНС и постане заменик градоначелника Града Београда. Током 2015. године странка се борила против намере Александар Вучић да преузме Демокртску странку Србије. Његови главни експненти су били Андреја Младеновић, Миленко Јованов, Борко Илић и опет Александар Поповић. Сукоб у странци завршио се тако да су и Младеновић и Јованов искључени из странке док су и Илић и Поповић наставили да у самој странци буду лобисти Александра Вучића и Српске напредне странке. Касније су Андреја Младеновић и Миленко Јованов завршили на посланичкој листи СНС. Последња шанса да Демократска странка Србије настави свој самосталан пут пропуштена је после уласка странке у парламент, када је председница странке Санда Рашковић-Ивић пропустила да заузме чвршћи став према заговорницима колаборације са Српском напредном странком у оквиру Демократске странке Србије. Стварање коалиције са СНС на Вождовцу а пре свега на Врачару само је показало да је странка ушла у колаборацију са режимом Александра Вучића. Премијеру је било јако стало до Врачара и зато је био јако издашан у понудама, како јавним тако и тајним, у односу на Демократску странку Србије. И опет иза ових калиција стајао је пре свега Александар Поповић који је можда и због тога добио понуду од мандатара да постане министар у његовој Влади, чиме се он јавно хвалио на седницама Председништва. Ја и добар део мојих сарадника из Демократске странке Србије са Косова и Метохије тај заокрет у политици странке нисмо могли да прихватимо. Тражили смо од врха странке да се коалиције на Вождовцу и Врачару пониште, али је странка остала глува на наше захтеве. Коалција на Врачару са једним одборником је за врх странке била важнија и од Косова и Метохије као и од Покрајинског одбора за Косово и Метохију. Бриселским споразумом режим Александра Вучића се практично одрекао Косова и Метохије. Управо ових дана кроз отимање имовине Србије на наплату стижу последице издајничког Бриселског споразума. Како онда странка чија су уста пуна Косова и Метохије прави политичке коалиције са онима који су издали јужну српску покрајину? И врапцима је данас јасно да је Александар Вучић покрао протекле парламентарне изборе у Србији. Та крађа је била најизразитија на Косову и Метохији што је и OSCE признао. Посебно је на удару била Патриотска коалиција ДСС-Двери јер је премијер снажно манипулисао изборним резултатима како не би дозволио Демократској странци Србије улазак у Скупштину Србије. Међутим, без обзира на сву ту крађу странка са лоповима улази у коалиције. О Савамали, где се на драстичан начин руши уставни порадак државе Србије сувишно је и говорити. Демократска странка Србије је током предизборне кампање жестоко осуђивала пројекат Београд на води што се и одразило на резултате избора у централним београдским општинама, ипак све то није сметало врху странке да са онима који су покрали изборе и продали Косово и Метохију уђе у коалицију. Од седам потпредседника странке, њих пет је искључиво за колаборацију са СНС а од двадесет чланова Председништва само њих четворо је против неприципијелних коалиција са актуелним режимом. Срби на Косову и Метохији имају посебан разлог да буду против оваквих коалиција са Српском напредном странком. Издајничким Бриселским споразумом режим Александра Вучића је поништио све резулате политичке борбе за голи опстанак Срба, пре свега на северу Косова и Метохије. На челу те борбе су били управо чланови Демократске странке Србије са Косова и Метохије. Приштини је режим Александра Вучића предао судство, полицију, цивилну заштиту, поставио класичну границу, дозволио да Косово постане члан свих међународних организација и још много тога. Највећи отпор издаји управо су пружали чланови Демократске странке Србије. Зато се и српски премијер најбруталније обрачунаво са њима. Огроман број њих је смењен са својих политичких и радних функција, још већи број њих је остао без посла, а чак се није либио да нас оптужи и за убиство литванског полицајца, чиме је желео да усмери и ЕУЛЕКС и режим у Приштини управо на чланове Демократске странке Србије. Садашњи посланик у Скупштини Србије Славиша Ристић је од стране ЕУЛЕКС-а оптуживан за убиство КПС полицајца, највероватније на миг Београда. Једном броју чланова су подметане бомбе у стану, као што је био случај са Небојшом Марићем, други су претучени јер су на свом фејсбук профилу написали да је Александар Вучић издајник, као што је било са Небојшом Ђорђевићем. Случајеви насиља над члановима ДСС од стране режима Александра Вучића су многобројни. Већ поменутом народном посланику је пуцано на породичну кућу у време када су њој били сви чланови породице и многобројни пријатељи. Тада је такође на кућу бачена и бомба а све се десило у време парламентарних избора у Србији. Без обзира на сву тортуру и бруталне обрачуне које је са члановима Демократске странке Србије на Косову и Метохији режим одрађивао, то не смета осталим члановима Демократске странке Србије да широм Србије улазе у коалције са Српском напредном странком продајући се за управне одборе и радна места. Нажалост, ту више нема ни морала, ни солидарности, ни братске љубави, ни припадности истој страначкој групацији. Ђура Јакшић је накада певао „Ми Срби несмо, ми браћа несмо, или ви несте Немањин сој“. Уместо дотадашње националне и демократске политике, како пише у статуту, странка је кренула у најобичније шибицарење претварајући се од ДСС-а у Демократску Напредну Странку Србије. Некада у време власти Слободана Милошевића нико од чланова Демократске странке Србије није ни смео да помисли да уђе у коалицју са Социјалистичком партијом Србије а данас када су на власти много гори са њима странка колаборира. ДСС је једина политичка странка од свих опозиционих странака која је у локалним коалицијама са Српском напредном странком, овде не рачунам Српску радикалну странку јер она није опозициона. Странка покушава да буде мало владајућа, мало опозициона, по систему „мало Ђорђе, мало муслиман“. Демократску странку Србије више и не интересују гласови бирача, јер да је занимају не би стварала непринципијелне коалиције. Странка је себи одредила смерницу да буде привезак Српске напредне странке и још један у низу политичких трабаната заједно са СПО-ом, Покретом социјалиста, странком Расима Љајића, Новом Србијом… Избор Милоша Јовановића за једног од потпредседника са перспективом да буде нови председник странке је јалови покушај подизања странке. Његови политички ставови су кудикамо ближи Српској напредној странци него што су рецимо Српском поркету Двери са којима је странка била у предизборној коалцији на парлементарном нивоу. Нема више критике Бриселског спразума, а сам Милош каже да у Србији постоји слобода штампе, а сви они који критикују Александра Вучића раде у корист Запада. Из авиона се препознаје да ће Демократска странка Србије најмање бити опозиција Александру Вучићу, а за Милоша Јовановића најжешћи противници су Доста је било Саше Радуловића, Ђорђе Вукадиновић, Драгана Трифковић и Покрајински одбор за Косово и Метохију. Саша Радуловић је крив јер је у време потписивања Бриселског споразума био министар у Вучићевој Влади, а није крив Александар Вучић који је тај споразум потписао. Руководство странке данас даје пуну подршку Марку Ђурићу директору Канцеларије за КиМ, претпостављам, због постигунуте победе од 5-0 у Бриселу. Интересантно је напоменути да је током 2006-2007. године Влада Србије формирала тзв. Активни центар који је окупио један број млађих људи у циљу одбране Косова и Метохије. Чланови тог центра су били Петар Петковић, некадашњи портпарол и посланик Демократске странке Србије, потрпредседник Државотворног покрета Србије а сада заменик директора Канцеларије за КиМ, Марко Ђурић, садашњи директор Канцеларије за КиМ, Никола Селаковић, дојучерашњи министар правде у Влади Србије, као и Милош Јовановић, садашњи потпредседник Демократске странке Србије. Имајући и ово у виду, сасвим је јасно која је политичка оријентација будућег председника Демократске странке Србије, па је и то један од разлога да за мене и један број мојих пријатеља из ДСС-а са Косова и Метохије „под то дрвце нема хлада“. Нажалост, али тако јесте, од једне велике странке која је изнедрила и председника Југославије и премијера Србије остаће само један у низу политичких трабаната који се ваљају на политичком небу Србије. На самом крају, ја могу да схватим да режим Александра Вучића изда Косово и Метохију, али не могу да прихватим да странка којој припадам, склапајући коалиције са СНС, учествује у тој издаји. Током наше политичке борбе у одбрани Косова и Метохије ако нисмо успели да спречимо Александра Вучића да Косово прода наметнули смо му оправдано жиг издајника. Њему је Демократска странка Србије потребна да би сарадњом са њом опрао косовску издају. Без мене и мојих пријатеља из ДСС са Косова и Метохије, то пеглање издаје не постоји. Празна љуштура од Демократске странке Србије, која ће без нас то постати, Александру Вучићу неће значити много. Зато ће цена Демократској странци Србије у будућности бити само мања и нижа. У Косовској Митровици 09.10.2016. Марко Јакшић __________________ некадашњи потпредседник, некадашњи члан Председништва и некадашњи члан свих Главних одбора Демократске странке Србије од њеног оснивања
