Живим у тешкој нади да ћу, упркос својој „будаластој“ одлуци да се после само пар недеља од мог претходног текста о Милу Ђукановићу опет позабавим тако (беспо)моћним ликом који представља само дно и само блато црногорско-српске, српско-црногорске, црногорске и српске политичке сцене, својим великим трудом ипак успети да некако напишем одличну колумну о тако лошем човеку, и то тако што ћу њега да издигнем, макар само за трен, из тог блата, са тог дна у коме живи, само да би га сви ви читаоци боље осмотрили, а да при том, и сам лично, у том његовом блату случајно не завршим! Мило Ђукановић, та стара и потрошена политичка „курва“, под своје старе дане постаде „невиност без заштите“, коју само НАТО пакт, један од најјачих војних савеза у историји света, може покушати да сачува! Дошло је такво време да НАТО пакт, упркос вишедеценијски грађеном имиџу о својој свемоћној сили и снази, да би себе и тај имиџ сачувао, мора да почне да се бави и чувањем појединих лоповских гузица, каква је ова Милова! А ако је НАТО дошао дотле, да му судбина зависи од било чије гузице, па нека је и Милова лично, црно му се пише! Јер, ако је тако, онда сви знамо да није Милова гузица изненада толико поскупела, него да је цена НАТО пакта изененада и драстично пала! Обезвредила је Милова гузица до сада толико тога немерљиво вреднијег, а да неће обезвредити приде и један обичан војни савез, којих је у историји пропалих читава тушта и тма! Обезвредио је Мило у свом политичком деловању много тога, а највише оно чему је вредност толика да се никада и не покушава измерити: част, морал, државу, родољубље, живот, цркву, правду, истину, језик, љубав, породицу, верност… Мило Ђукановић ових дана постиже више, него што образ, част и слава Црне Горе могу да издрже! Мило Ђукановић је једино исконско чудо природе у независној Црној Гори, коју та „прва еколошка држава на свету“ не може никако да прогласи „трајно заштићеним“, и то само зато што модерна наука још увек није на таквом ступњу развоја да би успела да га сврста у неку од постојећих категорија флоре и фауне овога света! Мило Ђукановић, то „зло и наопако“ црногорске политике с краја двадесетог и почетка 21. века, успео је што у Црној Гори нико никад успео није: да подели читав народ, племена, братства и породице! Свети се Његош о јаду великом забавио не би ли Црну Гору у једно направио, не би ли народ горштачки, како зна и уме, ујединио и државу му зачео и отелотворио и створио! Све то што је Његош за свога живота учинио за своју отаџбину, борећи се често и са онима коју су били немерљиво моћнији и од његове домовине и од њега самог, Мило је морао да окрене потпуно наопако – морао је да цео народ Црне Горе, некако разједини и подели, не би ли баш на тим поделама успео да створи такву државу у којој би само он и могао да буде њен неупитни владар! Зато се Мило Ђукановић и опире одласку са власти: јер нема никога на овом белом свету, до Мила самога, ко би на трону те и такве државе могао бити, а да се не види сво слепило и чемер које је, зарад себе, око себе створио! Мило Ђукановић је једини владар Црне Горе откад је „свијета и вијека“ и откад се време памти, који се упорно и лажно представља као њен господар, иако свако у Црној Гори зна да он није чак ни честити роб и заточеник, већ обични слуга који чак нема право ни на своје сопствене снове, а камоли на било какве јавне мисли! Мило Ђукановић је једини господар Црне Горе који хоће да то малено и честито парче земље, које је често чак и „европску даму“ деветнаестог века надахњивало својим великим сном о свеопштој правди и слободи за сваког човека, уведе у војни савез, и то онај који га је претходно, кршећи сво право и правду овога света, без икаквог повода напао, земљу му рушио и народ му убијао! Мило Ђукановић је једини господар света који је, после толико протеклих векова, свом народу изненада „отворио“ очи и научио га да је током свих тих силних векова уствари говорио погрешним и туђинским језиком, а не својим! Дође Мило, те нам срећом рече! А ја, ето, ничим натеран, да бих дао допринос афирмацији задњег новооткривеног језика на Европском континенту у 21. веку, предлажем да ми из Србије и ви из Црне Горе поделимо братски она два новооткривена слова у црногорској азбуци (ви узмите оно „веће“ и „важније“, а нама нек остане „мање“!), па кад их „туримо“ једно у српску, а оно друго (остане) у „црногорску“азбуку, да постану вечни наук и споменик Миловог „времена чуда“ и Милове будалаштине! Мило Ђукановић је једини господар Црне горе који упорно покушава да сруши мит о узвишеном пореклу црногорског становништва – мит који каже да су те планине, смештене близу Бога самог и одмах подно самог неба, постале једини „слободни и неосвојиви дом“ свих оних српских витезова – остатака српске аристократије, преживелих након Боја на Косову! Мило Ђукановић је господар Црне Горе, који је данас јавно гласао да се целокупно богато српско наслеђе које Српска Православна Црква баштини на Косову и Метохији преда на чување некаквој Косовској квази-држави, чији су преци, као тадашњи поданици велике Отоманске империје (као што су и данас верни поданици НАТО-пакта!), покушавали да униште све трагове српског постојања на Косову и Метохији! Гласао је Мило да се онима који су вековима палили и рушили, на трајну бригу и чување да оно што за све те векове нису успели да трајно униште! Ваљда се надају да ће тако на миру моћи да заврше тај тежак посао! Можда би и било тако, и то одавно, када међу Србима и и Црногорцима не би било Бога и вере у њега! Да би Мило Ђукановић могао да „преживи“ – Црна Гора мора да умре! Да би Мило био владар – Црна Гора мора да буде слуга! Да би Мило био свемоћан – Црна Гора мора да буде немоћна! Да би Мило био први прави „европски НАТО“ господар Црне Горе, баш онакав каквог су га замислие и нацртале „туђе“ руке – у Црној Гори не сме да има Срба! Мило Ђукановић је једини владар Црне Горе у њеној историји, који је прегурао пола животног века а још не зна којој цркви припада, ко му је крстио све његове претке, и оца му и мајку, и који не зна ко му је венчао родитеље, и ко је њега венчао? Зато је Мило Ђукановић једини владар у Европи, а вероватно и у белом свету, који се у 21. веку бави оснивањем „нове цркве“ – јер какав би он то био господар живота и смрти свога народа, ако и после смрти не би могао да и даље несметано „господари“ њиховим душама! У моћ „његове“ цркве и искреност његових намера вероваћу само ако се јавно заветује и остави у аманет, да га, када се некада упокоји (ако икада, некад, случајно, дође тај тренутак!), опоје Мираш Дедеић и његова братија! Само тим Миловим заветом могла би се испунити она „ђавоља“ правда, која каже да Зло велико може само Зло још веће да достојно опева! Мило је једини бесрамник овога света који је спреман да му цео народ постане жртва, само како он не би никада био нечија мета! Мило Ђукановић мора да зна да су сам Свети Његош и многи други владари Црне Горе ишли вазда скромно обучени, често и у крпљеним оделима, али увек високо подигнутог чела, поносни што су часни и поштени, и што у својој честитости и сиромаштву могу да буду слуге само свог Господа, и никога више на овом белом свету! Мило је и то успео да окрене, па је постао слуга целом белом свету (или међународној заједници, како се данас бели свет каже!) и једино од Господа бежи ко Ђаво од Крста! Отуда и његова потреба за сасвим новом и његовом „Црквом“! Мило је једини господар Црне Горе у целој њеној славној историји, који свој најкрупнији и најважнији допринос бешчашћу дао својом „храбром“ одлуком да „уведе економске санкције Русији“! Замислите само – Црна Гора, која је кроз читаво своје постојање, а то значи вековима, била под покровитељством царске Русије и врло често под личном апанажом самог руског Цара, данас је сила која „прети“ тој и таквој хиљдугодишњој Русији, која је много тога, а на крају и своје чисто злато, „уградила“ у државност Црне Горе! И то није све! Буни се Мило што Русија јавно говори оно што огромна већина црногорског народа мисли: да је равно првобитном људском греху да Црна Гора хоће да постане члан злочиначког удружења какво је данашњи НАТО-пакт. Зар баш Црна Гора, тај светли пример и симбол отпора свим моћницима и неправедницима овога света да буде уз оне који данас свуда по белом свету бацају под своје ноге све оно на чему је Црна Гора изградила себе и своје друштво, оно на чему се и дан данас налазе темељи Црне Горе и њене државности, а то су правда, беспримерна храброст и љубав према истини, својој части и образу, својој породици, братству и заједници! Зар Црна Гора, родна земља таквог горостаса људског духа, таквог човека и јунака какав је био Марко Миљанов, који је за векове унапред, за све будуће потомке Црне Горе, описао оно најбоље у оновременом човеку, оно што је за његова вакта било пример правог чојства и јунаштва, и то потпуно равноправно без обзира чије је, дал` црногорско дал` арбанашко – да данас буде запамћена као прва земља где је заувек умрло и нестало управо то чојство, као исконски праизвор сваког јунаштва!? Богата Европа и свет можда без чојства и јунаштва могу, али Црна Гора, у чије је темеље тај пра-принцип узидан, неће моћи да крене напред, ни макац! Питате ли се, браћо моја драга, која год да сте, и чији год да сте – какви су то људи које овакав Мило Ђукановић зна да похвали и да подржи!? Какви су то политичари у нашој и вашој Србији које овај и овакав Мило Ђукановић може да кори и подучава, и учи и усмерава на њиховом европском путу, путу који се пред нашим очима претвара у животну странпутицу и беспуће!? Мило Ђукановић се својим ликом и делом изборио за вечно место у историји Црне Горе које ће заувек бити симбол бешчашћа једног времена, место које треба свима нама да заувек послужи као вечна и трајна опомена у шта се све човек може претворити, па макар био и из часне Црне Горе, ако заборави шта је и ко је! Није то баш ни тако мало, Мило, брате мили! https://facebookreporter.org/2015/10/26/%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D1%88%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D1%80-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D1%92%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD/
