ПРЕДРАГ ЋЕРАНИЋ: Шта након реферeндума?

Пише: Предраг Ћеранић Протеклих дана била је коришћена широка лепеза метода хибридног рата како би се поколебало руководство Српске и обесхрабрили сви који су на референдум планирали изаћи. Узалуд, жеља за слободом била је јача. Иако још нису објављени званични, из прелиминарних резултата је видљиво да је излазност око 60%, а проценат оних који су се изјаснили да подржавају да се 9. јануар обиљежава и слави као Дан Републике Српске износи 99,79 %.  Звучи апсурдно да је референдум, као највиши облик демократске воље једног народа, Српској био забрањен од суда којем у називу стоји да му је надлежност заштита устава, и то захваљујући вољи бошњачких и страних судија, који у земљама одакле долазе, ту идеју ни у шали не би изнијели. Али, у Босни и Херцеговини, полу-протекторату, ништа није немогуће. Шта можемо очекивати након спроведеног референдума? Оспоравања и пријетњи неће недостајати. Политичким Сарајевом доминирају три опције као могући бошњачки одговор на референдум. Прва гласи да „ако Срби развале Дејтон треба се вратити на Републику БиХ из 92.“ Умјеренија струја има исти циљ, али заговарају да се Република БиХ оствари кроз Дејтон 2, односно нову међународну конференцију. Трећа политичка групација залаже се за привођење организатора референдума „према закону и Уставу БиХ“. Главном тужиоцу Тужилаштва БиХ већ је предочен овај захтјев. Што се тиче тзв. међународне заједнице, у познатим амбасадама залажу се за изолацију Српске и инсистирају да се „обори или ухапси Додик“, након чега Британци планирају да одрже Дејтон 2. У амбасадама истих земаља у Београду креира се подривање премијера Вучића, и то преко, како се сликовито изразио Шешељ, „Скотових скотова“. Њихова намјера је да, када процијене да су Вучића довољно политички ослабили, ултимативно испоруче захтјев за промјеном Устава Србије у којем убудуће Косово неће бити дио Србије, док би Војводина и Рашка област добиле статус „република у републици“. Да се притисци на Србију и њено актуелно руководство неће смањити без обзира на уступке које Србија чини свједочи и најновији приједлог који је самопроглашено Косово, на наговор својих међународних ментора, упутило у Брисел. Приштина, наиме, предлаже да Србија и Косово потпишу међународни мировни споразум, „како би се прекинуло непријатељство“. У приједлогу поменутог споразума наводи се да је Приштина спремна да се на сјеверу Косова формира Заједница српских општина, а  приједлог се завршава уобичајеном флоскулом да је Приштина „одлучила да гледа у будућност“. По споразуму који Приштина нуди сва имовина би припала Косову, а Србија би морала Швендимену да изручи све које правосуђе Косова буде тражило. http://www.pravda.rs/2016/09/26/predrag-ceranic-sta-nakon-refernduma/