Михаило Меденица: Ко је заправо прајд а ко поносан?

Ако сам нечему заиста посвећен јесте да ћерке научим исправним животним вредностима, желећи да стасају у добре, племените и човекољубне. Већу амбицију немам, верујем да већа и не постоји, остало је на њима па како им Бог да?! Верујем у Бога, не плашим га се, јер православље није вера страха већ љубави, па нек је просто и оној заблуделој Канађанки што је као куражно фотографисала голих груди, са разапетом заставом дугиних боја, пред Храмом Светог Саве, правдајући своју глупост тобожном жељом да стане ко бедем пред институцију која у Србији баштини хомофобичнст, нетолеранцију, мржњу према свему што одступа од „слобода“ за коју се тако прсато залаже! Чему онда „Прајд“?! Има ли, искрено, икаквог смисла у њему ако се преметне у дан који ће неко од „њих“ обавезно искористити да у опкољеном граду покаже некоме од „нас“ како је батина и њихов аргумент, једнако?! Намерно сам, разуме се, и „нас“ и „њих“ ставио под наводнике, јер не делим људе никако без на људе и нељуде, подједнако презирући професионалне педере и професионалне националисте, такозване чуваре породичних вредности! Да, педере, јер нису то гејеви већ особе које су од сексуалне оријентације направиле више него уносан животни позив и посао, баш као и ови с наводно друге стране, који су од глупости саздали себи храмове без порте, олтара, звоника, иконостаса… Но, вратимо се на ону будалу којој је неко, без сумње, објаснио где да удари како би највише заболело онај део нације који им не жели никакво зло, али му је зло учиињено! Да, зло, јер је, ево, мене као верујућег човека повредио њен идиотски „перформанс“, којим није обесмислила моју веру већ своја убеђење! Ко је после свега тај који треба да се поноси?! Она глупошћу, или ми, којима вера и црква јесу стожер, и православље јесте слово које нас је научило да волимо, поштујемо и прихватамо?! Није црква безгрешна, далеко од тога, али није вера тек црква и понеки бахати владика и још грђи свештеник- баш као што њена различитост није религија и просветљење, већ примитивизам и непатворена мржња, онаквом каквом је сама приказала и обесмислиа све за шта се, речено, бори! Понос је, господо с две краја исте батине и мржње, кад ја комшији, декларисаном хомосексуалцу, поздравим нови дан а он с једнаком љубаљу отпоздрави, док један у другоме видимо само човека, не вагајући испод ока ко заправо стоји на божијој а ко на обезбоженом напрстку земље..? Е, то је понос, аветиње пусте! То је толеранција, јер комшија зна да ја знам и да не марим, а ја знам да њему ни мало не смета што ја мислим другачије, али смо по свему сличнији неголи што нас шта разликује, јер живимо своје животе трудећи се да туђе не учинимо паклом зарад нашег добра! Због тога бих сутра скочио да га животом заштитим ако би му ко шта спочитао, јер од своје сексуалности није начинио струку, баш као што ја од својих веровања не чиним „шестоперац“ којим „њима“ ломим кости! Е, то је понос, глупа Канађанко, илити ако ти више баста „прајд“, а не фотографисање голих груди пред једном од највећих светиња народа у чији си град дошла! Нема у теби поноса, сестро, саздана си од мржње и вере да док год себе убеђујеш да има разлога за њу- има разлога и за живот! Грешиш, сиротице, ако мислиш да си постигла шта велико и значајно за своју заједницу, већ си само повредила и изазвала гнев оног дела нације који те не би осудио због тога што јеси, већ онога што ниси- човек! Није после свега моја вера ништа мања, нити је мој храм оскрнављен, али твоја беспамет јесте озбиљно доведена у питање, а куд ћеш и шта ћеш без ње?! Моја црква је и мој дом, а шта је твоје светилиште, несрећо?! Ако је због нечега јучерашњи „Прајд“ прошао у миру јесте чињеница да смо се ми молили и за спасење тебе аветне, а не факту да си ти гологруда пркосила институцији, вери и народу који би, потписујем, стао пред тебе у заштиту и од професионалних „патриота“ колико и од професионалних гејева, јер само сте два краја исте батине! Једнако у вама нема љубави ни према коме! (Мој Недељник) http://www.nspm.rs/hronika/mihailo-medenica-ko-je-zapravo-prajd-a-ko-ponosan.html