Извештај судије Ван Јонсена о резултатима истраге поводом смрти генерала Здравка Толимира, опубликован је 7. септембра. И тако, истражни судија је коначно предочио резултате своје истраге. Резултате те истраге можемо сумирати на следећи начин: Узрок смрти З. Толимира – природна смрт. Персонал затвора МТБЈ је дејствовао високо професионално и ефикасно. Подсећамо да је 9. фебруара ове године председник Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале (МРМКТ) Теодор Мерон наложио да се спроведе истрага о изненадној смрти генерала Здравка Толимира осуђеног на доживотну робију нешто пре тога. И ето, коначно су опубликовани резултати те истраге. То што смрт генерала Толимира изазива питања, било је јасно још од првог дана. Саопштење о смрти је било формулисано на такав начин да би се искључило било какво помињање конкретне кривице конкретних лица и имена – чак и оног најважнијег – времена. Прикривање свих тих информација већ тада је означавало да истинског откривања чињеница неће бити, него ће бити покушаја фалсификовања информација. Међутим, тешко је било претпоставити да ће на то отићи седам месеци! Упркос свему, и то је чињеница – за “истрагу природне смрти” било је потребно тачно седам месеци! Истраге чудних смрти у затвору МТБЈ спроводиле су се и раније, међутим, никада на то није одлазило толико времена. Тако је за истрагу о смрти С. Докмановића и М. Ковачевића отишло три недеље, на истрагу смрти Слободана Милошевића – 10 недеља, на истрагу смрти М. Бабића – 12 недеља. На разјашњење околности смрти генерала Толимира отишло је скоро 30 недеља! Како је објашњена та чињеница која очигледно излази изван свих заједничких оквира? Учињен је покушај да се то објасни. Међутим, то објашњење је изазвало више питања него што је дало одговора. Судија Јонсен жели да нас убеди у то да је за све крив… правосудни систем Холандије. Јонсен нам говори о томе да су сопствену истрагу водиле власти Холандије и он је очекивао завршне резултате до 8. марта. У ту бајку се може поверовати само уз веома велику жељу да поверујете. Месец дана је исувише велики рок за спровођење истраге о смрти онога ко се налазио под посебном контролом међународног трибунала! Поготово се не може поверовати у наставак те бајке, где је месец прерастао у седам месеци. Извештај садржи “чудне” факте. На пример овакав: “У периоду између 1 и 31. марта предузимани су покушаји да се добије извештај од холандских власти или да се сазна када ће тај извештај бити готов”.[1] Веома чудна догађања, зар не? Испада да међународни трибунал не само да није добио извештај за потпуно невероватан рок од месец дана, него чак није могао добити ни одговор кад ће га добити! И тако, цео месец тужилаштво Холандије не разгвара са трибуналом и тек 31. марта коначно саопштава трибуналу да се извештај “припрема”. Тужилаштво 6. априла саопштава трибуналу да се рок завршетка извештаја преноси на 9. мај. Средином маја тужилаштво саопштава да извештаја још увек нема и нови рок се уопште не одређује. Обратимо пажњу: све до сада се разлози задржавања извештаја не саопштавају. Тек у јуну (!) се појављује први покушај да се објасни разлог за то. Као разлог је наведена чињеница да је З. Толимир боловао не само од срчаних болести, него и од низа других.[2] Објашњење је очигледно незадовољавајуће, но, нама просто предлажу да у то поверујемо. На крају крајева, извештај је био предочен трибуналу тек 15. августа! Другим речима, ми се суочавамо са демонстративним и прилично циничним блокирањем оперативне истраге. Међутим, ако узмемо у обзир већ установљену чињеницу убиства низа затвореника из тог истог затвора, онда се може схватити да је то време било неопходно за одређивање потребног резултата и чак, могућно је, да би се регулисало “питање питања” које се могло појавити у вези с тим, да би неко од стручњака могао и да се не сагласи са фалсификатима. Очигледно се ни сам судија Јонсен не односи одговорно према својим обавезама. Тако он тврди да је сам приступио истрази одмах и чак да је 11. фебруара посетио затвор и место смрти З. Толимира. Међутим, између 9 и 11. фебруара су прошла два дана и не може се говорити о томе да је Јонсен заиста деловао оперативно. Према предоченом извештају, судија Јонсен се срео са главним лекаром МТБЈ доктором Фалкеом тек … 8. априла![3] Извештај садржи и мноштво других чињеница које показују да истрага није спроведена на одговарајући начин. Као прво, не наводи се убедљиво објашњење због чега је за спровођење најобичније експертизе било потребно 7 месеци. У том смислу и због чега су одређивани нови рокови један за другим и сваки пут они су одлагани, а потом се више уопште нису ни помињали. Тврдња да је толико много времена било потребно због тога што је Толимир боловао од неколико болести, није уопште убедљива. Као друго, тврдња да се смрт З. Толимира десила у присуству неколико сведока и чак да је била снимљена на камери, у ствари има низ озбиљних недостатака. Тако није наведено име затвореника који се налазио поред Толимира од тренутка срчаног напада и до окончања реанимационог дејства. Такође, чудна је и непопударност реалног времена и времена на видео запису. Објашњење да је разлика у времену представљала једноставну грешку у одређивању времена, изгледа неубедљиво. Видео запис у режимском објекту – исувише је озбиљна ствар да би се у њој “случајно погрешило у одређивању времена”. На тај начин, у видео запису је “изгубљено” 12 минута. Као треће, извештај не садржи никакву информацију о томе коме је покушао да телефонира генерал Толимир у тренутку срчаног удара. Да ли је покушано да се утврди ко је био абонент? Ако јесте, коме је звонио? О томе у истрази није ништа речено. Ако није – зашто то истрагу није интересовало? Као четврто, у извештају се саопштава да је у крви генерала било откривено повећано присуство “Амиодарона”[4], међутим, ова чињеница у извештају није добила потребно разјашњење. Тако се не објашњава због чега је генералу прописана доза препарата у својству дуготрајног лечења, била у размери која ствара интоксинацију (не која може створити, него управо у дози која ствара). Такође није била спроведена истрага те чињенице да је за време реанимације генералу била дата додатна ињекција “Амидарона”. Тако чудно понашање истражног судије је посебно сумњиво ако узмемо у обзир то да је смрт једна од побочних дејстава примене “Амиодарона”. О томе се директно говори у опису овог препарата! Постоји маса других “нелогичности”, међутим, главни проблем је у томе што су резултати истраге показали да генерал Толимир НИЈЕ скончао од срчаног удара. Истовремено, чак ни после седам месеци покушаја да се одложи предочавање резултата коначне истраге, ипак није одређен узрок смрти. Тврдња да је смрт наступила “као резултат његове срчане болести” изгледа жалосно. Имајући у виду све наведено, постаје очигледно да без разрешења свих горепобројаних проблема из извештаја судије Јонсена, закључак о природном узроку смрти генерала Толимира не може бити прихваћен. До тада док се на добију одговори на дата питања, постоји неколико највероватнијих верзија произашлог. Прва је – неадекватно лечење и директна немарност (предозирање антиаритмијским препаратима). Друга – убиство. Притом друга верзија изгледа најлогичније, јер објашњава све “чудне” чињенице које су садржане у извештају Јонсена. У контексту већ доказаних случајева убистава у затвору МТБЈ (С. Докмановић, М. Бабић, С. Милошевић), управо верзија о убиству мора се сматрати основном верзијом. А учешће у догађајима доктора Фалка практично одстрањује све сумње. Обратимо пажњу: Фалке је дошао на место догађаја после 10 минута, иако је било већ пола десет увече. Европски суд за људска права је не једном у својим одлукама подвлачио да је спровођење адекватне истраге о смрти лица која се налазе у затвору, обавеза државе. Ако таква истрага није спроведена или је била формална и неадекватна – подразумева се претпоставка кривице државе. Тачније – оне власти у чијој се надлежности налази затвореник. Извештај судије Јонсена очигледан је пример неадекватне истраге. Зато нам не преостаје ништа друго него да претпоставимо кривицу МТБЈ за смрт генерала Толимира. [1] Report to the President on the Death of Zdravko Tolimir. Параграф 14. [2] Параграф 20 Извештаја судије Јонсона. [3] Параграф 17 Извештаја судије Јонсона. [4] Лекарски препарат антиаритмијског дејства
