Сусрет председника Русије Владимира Путина и председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, који је прошао у конструктивној атмосфери у оквирима самита “Велике двадесетице” у Ханчжоуу, дао је нови импулс нормализацији билатералних односа и реализацаји заједничких пројеката који се директно тичу и других европских земаља. У првом реду то се односи на пројекат изградње гасовода “Турски ток” који може постати једним од кључних елемената нове гасне инфраструктуре у Европи. “Говорили су о “Турском току”. Ствар је у томе да су se многе одлуке, многа усаглашавања, давала на маршруту “Јужног тока”. Сада се практично мења само назив, па је у складу са тим неопходно и прештампати одлуке што ће суштински убрзати суштину. Правац се не мења, мења се назив пројекта” – овако је окарактерисао разматрање “Турског тока” од стране шефова две земље, прес секретар Русије Дмитриј Песков. [http://www.rbc.ru/politics/04/09/2016/57cc61e59a79474c2c4c744e] Карактеристично је да још пре годину дана турска страна услед, како финансијских, тако и политичких разлога, није показивала посебну заинтересованост за прикључење гасоводу држава југо-источне Европе, а данас из Анкаре стижу много конструктивнији сигнали. Према расположивим информацијама то је повезано са општим погоршањем односа Турске са руководством ЕУ и САД и тежњом земље да игра активну и самосталну улогу у енергетским питањима. И једна од пројава оваквог курса председника Ердогана представља покушај јачања узајамних веза не само са Русијом, него и са Грчком (традиционалним турским антагонистом у региону) и другим балканским земљама, како би се покушало стварање својеврсног регионалног блока. Разуме се да сличне геополитичке рачунице свакако не представљају увек поуздану основу за економске пројекте. Међутим, у овом случају су вектори узајамних интереса свих заинтересованих земаља усмерени на једну страну – у правцу узајамног деловања у области транспорта руског гаса у Европу. Што је карактеристично – турска страна је већ спремна да крене на суштинске уступке Русији у финансијској области, посебно по питању спремности Турске да исфинансира половину трошкова изградње гасовода, што је раније одбијала. Председник Ердоган је предложио “раздвајање инвестиција по пола, у делу финансирања пројекта” на турској територији. Према његовим речима “постоји договор о томе да се“Турски ток” пошто стигне на територију Турске, реализује у размери 50 напрема 50” (http://www.vestifinance.ru/articles/73850) Према сведочењу Алексеја Милера, председника управе Отвореног Акционарског Друштва “Газпром”, у овом тренутку у Анкари дозвољавају могућност испоруке руског гаса гасоводом “Турски ток” на турско-грчку границу и даље у Европу. Према његовим речима, “турска страна даје такву могућност на граници Турске и Грчке”. Аналогну информацију обнародовао је ових дана шеф руског министарства за енергетику Александар Новак. Он сматра да Москва и Анкара током једног до два месеца треба да изађу са потписаним међувладиним споразумом. “Са турским партнерима разматрамо конкретне кораке по питању реализације тог пројекта. Ми смо урадили “возни ред” који је предат турским партнерима. Створена је специјална радна група, разрађен је пројекат међувладиног усаглашавања. Ми планирамо да током наредних месец-два изађемо са предлогом за потписивање одговарајућих докумената како би се прва грана за испоруку гаса турским потрошачима реализовала већ до краја 2019. године” – саопштио је министар. [http://www.vestifinance.ru/articles/74620] Он је појаснио да “практично “Турски ток” у свом великом делу пролази по претходној маршрути” која је разрађена за “Јужни ток”, у вези са чим је турска страна дужна да потврди те дозволе које су раније биле издате у том смислу у оквирима искључиво економске зоне по гасоводу “Јужни ток”. [http://www.vestifinance.ru/articles/74606] Што се тиче изградње допунског гасоводног крака за потрошаче у југо-источној Европи, то је, према речима Александра Новака, Русија спремна да их гради тек по добијању гаранција од стране руководства ЕУ, уколико та инфраструктура буде затражена. У супротном случају може се поновити историја пројекта “Јужног тока” који је практично заблокирала Европска комисија. [https://ria.ru/economy/20160905/1476069166.html] “Ми озбиљно рачунамо на то да ћемо имати конструктиван дијалог, ми имамо много заједничких пројеката у области енергетике – то је и сами “Турски ток”. Мислим да ћемо га ми на крају ипак реализовати, у сваком случају први део, који се тиче проширења транспортних могућности и повећања испорука не унутрашње турско тржиште, но, са могућношћу транспорта и за европске партнере – уколико то они поново пожеле, уколико Европска комисија то буде подржала” – овако је руски председник Владимир Путин описао перспективе узајамног деловања Русије са Турском и Европском унијом у интервјуу за агенцију пословних новости Bloomberg. [http://www.kremlin.ru/events/president/news/52830] Међутим, поред конкретних економских (и геополитичких) рачуница Турске, у корист реализације пројекта “Турски ток” говори и развој опште ситуације на енергетским тржиштима у Европи и изван њених граница. У њене основне одлике спада постепен раст руског извоза гаса, скраћење сопствене производње гаса у Европи, смањење обима који су предочени другим испоручиоцима и истовремени раст потражње у азијско-тихоокеанском региону. “У овом тренутку ми смо се попели на максималан историјски ниво удела на европском тржишту гаса – то је 31% – истакао је у вези с тим Алексеј Милер приликом свог наступа на “Источном економском форуму – 2016”: “Притом се удео увећава и то потврђује раст обима испорука нашег руског гаса за извоз у земље Европске уније. Од почетка године у односу на исти период 2015. године, наш извоз је порастао за 10%. И ми очекујемо да у овој години можемо достићи рекордне капацитете испоруке гаса који се извози у Европску унију”. “Притом би такође желели истаћи да посматрамо конкуренцију унутар сектора горива – напомиње шеф “Газпрома”. – То се тиче европског тржишта, то се тиче азијског тржишта, и то је конкуренција међу произвођачима угља и гаса. За прву половину 2016. године количина потрошње гаса у сектору енергетике у Европи се увећала за 16,5%, гас је победио у унутар горивној конкуренцији са угљем. Са друге стране, ми примећујемо да наставља да се развија конкуренција између главних центара потрошње, посебно између Европе и земаља АТР. И без обзира на смањење цена природног гаса на тржишту АТР, капацитети природног гаса са европског тржишта одлазе на азијско тржиште. Та тенденција се наставља. По резултатима првих шест месеци 2016. године, обим испорука природног гаса из Катара, а ви знате да је Катар крупан извозник природног гаса на европско тржиште, умањио се за 12,4%. Катарски природни гас је са европског тржишта отишао на Блиски исток и на азијско тржиште”. [http://www.gazprom.ru/press/miller-journal/842603/] “Турско-руски односи поново отопљавају после кризе са рушењем авиона који је зауставио највеће на свету инвестиције у енергетици” – овако карактерише данашње процесе у односима између Турске и Русије и њихово место на глобалној енергетској сцени, турски часопис Hürriyet. Притом упозорава да САД и ЕУ могу покушати да сруше реализацију руског енергетског пројекта (а то није само “Турски ток”, него и изградња у Турској нуклеарне електране «Аккую») свим расположивим средствима. У та средства спада и “подршка терористичким организацијама” и “распиривање рата”. “Зар се иза пароле “ми доносимо мир и демократију на Блиски исток” не скривају “нафтни ратови”? – поставља реторичко питање часопис Hürriyet. [http://sosyal.hurriyet.com.tr/yazar/fatih-cekirge_174/obama-niye-oyle-bakti-tesaduf-mu-sizce_40217056] И са оценом часописа тешко је не сложити се.
