Војна операција турске војске у Сирији могла би озбиљно да поремети распоред снага не само у тој земљи, него и у читавом региону. Појављују се све новије и новије верзије о томе да је Анкара својим дејствима ставила пред свршен чин свог главног савезника у НАТО пакту у виду САД. Штавише, упад турских тенкова створио је реалну претњу широких међусобних сукобљавања турске војске са наоружаним формацијама локалних Курда и одреда опозиције на челу са такозваном “Слободном сиријском армијом”. У насталој ситуацији у други план одлази фактор борбе Вашингтона и Анкаре са организацијом “Исламска држава” која је забрањена у Русији, а на дневном реду се појављује директна претња поделе Сирије на сфере утицаја, са каснијом оружаном борбом “свих против свих”. Како је у вези с тим веома исправно приметио шведски часопис Svenska Dagbladet, «ситуација у Сирији почиње да подсећа на глобални рат». [http://www.svd.se/syrien-borjar-likna-ett-globalt-krig] Турска је својом операцијом у Сирији “затекла у раскораку” САД – ову информацију са позивањем на сопствене изворе, објавио је орган америчких пословних кругова, часопис The Wall Street Journal. Према подацима издања, САД је током дужег временског периода припремала тајни план заједничке операције са Турском, међутим, Анкара је неочекивано за Вашингтон почела да делује самостално. Према подацима извора The Wall Street Journal-а, у овом тренутку се може говорити о “пукотини” коју је створила сарадња САД и Турске на вишем нивоу, после упада турских тенкова у Сирију. Што се тиче изјаве о претходном усаглашавању детаља операција, то оно није било спроведено у таквим обимима о којима су постфактум пожуриле да известе обе стране. Бела кућа се стварно спремала да размотри тајни план о заједничкој операцији специјалних снага САД и турских снага у Сирији, но Анкара је почела мисију “у једностраном поретку”, не упозоривши претходно Вашингтон – подвукло је издање. Према сведочењу вашинтонских извора часописа The Wall Street Journal, одлука Турске је поништила тајне напоре и створила за САД нови акутни проблем: оба њихова најважнија партнера по питању антитерористичке кампање ратују један са другим, а не са “Исламском државом”. Притом саговорници WSJ у Америци тврде да је 29. августа САД путем својих канала упозорила Турску да неће пружати њеној војсци подршку из ваздуха уколико турске снаге буду продирале у дубину сиријске територије на југу. На подршку америчких ваздухопловних снага може рачунати само приликом продора Турске на западном правцу у приграничним рејонима који се налазе под претњом од стране Исламске државе. Притом у овом тренутку наступ турске војске у Сирији се развија као превасходни наступ у јужном правцу – што још више заоштрава ситуацију пошто ствара претњу сукоба курдских одреда, опозиционих сиријских групација и турских оклопних јединица непосредно једне са другом. Што се тиче курдских формација, то су САД изјавиле њиховим представницима да ће подршка њима од стране ваздухопловних снага САД зависити од продора курдских снага према истоку од реке Еуфрат и на југ од стране Раке, што помаже да се избегне сукоб са Турцима. Саопштење америчког часописа потврђује верзија о томе да је активизација дејстава Турске у Сирији постала непосредан одговор на јачање војно-политичке сарадње Русије и Ирана, а такође и покушајем Анкаре да игра активнију улогу у геополитичким процесима који се развијају у контексту сиријског регулисања. Притом чињеницу заоштравања америчко-турских односа потврђује и тоналитет изјаве високорангираних представника САД. На пример Бен Родса, заменика помоћника председника САД по питању националне безбедности, који је директно изјавио да дејства Турске у рејонима где се налазе представници сиријске опозиције, само заоштравају ситуацију у региону. [http://www.rbc.ru/politics/30/08/2016/57c5c5169a7947f3b0097997?from=newsfeed] Турски медији са своје стране настављају да инсистирају на томе да су обавестили све заинтересоване стране о почетку војне операције “Штит Еуфрата”. Одговарајућу изјаву дао је потпредседник владе Турске Нуман Куртулмуш [http://www.milliyet.com.tr/kurtulmus-tan-flas-cerablus-siyaset-2302958/] «Све заинтересоване стране су биле обавештене. И Дамаск је такође имао информацију о «Штиту Еуфрата». Ту информацију проследила му је Русија», – подвукао је он. Званичан поглед Анкаре на рокове и задатке операције није се променио. Турске власти инсистирају да војне јединице не намеравају да остану као “сталне снаге”. “Ми нећемо бити део те битке” – истакао је тај исти потпредседник владе Турске Нуман Куртулмуш. Према његовим речима турска страна тежи томе да би се чистио регион од “Исламске државе”, а такође и да би засметала сиријским групацијама да организују коридор, који ће, како сматрају у Анкари, поделити Сирију. [http://www.rbc.ru/politics/29/08/2016/57c42b849a794729532946fe] Међутим, слична објашњења очигледно не задовољавају ни Москву, а посебно не Дамаск. Руководство Сирије је осудило започету операцију и назвало је нарушавањем суверенитета земље. [http://www.reuters.com] Према речима сиријског спољнополитичког ресора, било која операција у борби против тероризма у оквирима државних граница, мора се спроводити уз сагласност Дамаска. У Сирији сматрају, не без икаквих основа, да Анкара покушава да замени Исламску државу са другим терористичким групацијама које они зову устаничким, како би сачувала за себе полуге утицаја на ситуацију не само у рејону сиријско-турске границе, него и у целини у контексту сиријских проблема. [http://www.rbc.ru/politics/24/08/2016/57bd818f9a794700884c4100] Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров је са своје стране приликом разговора са премијером Турске Мевлутом Чавушоглуом изразио забринутост поводом дејстава оружаних снага Турске и одреда опозиције у северном делу Сирије који су под њеном контролом. Према мишљењу руске стране, слична дејства могу имати негативне последице “за процес регулисања сиријског сукоба” [http://www.mid.ru/ru/foreign_policy/news/-/asset_publisher/cKNonkJE02Bw/content/id/2417274] Поред тога, руски спољнополитички ресор је позвао Анкару да “пажљиво приступа избору циљева током спровођења анитерористичке операције” у Сирији и да не наноси ударе по позицијама опозиционих снага и сиријских Курда, који такође воде борбу са групацијом “Исламска држава” која је забрањена у Русији. [http://www.rbc.ru/rbcfreenews/57c6d3949a794707d0ae8a8c] У насталој ситуацији поставља се питање: колико далеко могу отићи турске власти у тежњи да максимално активизирају сопствену улогу у Сирији чак и по цену одређеног захлађења односа са САД? Одговор на то питање може бити још јаснији после дефинисања планова страна по питању судбине града Ал-Баб, у који у овом тренутку продиру турске снаге. То је тај јужни правац на који је Вашингтон упозоравао Анкару, пошто управо наведени град има кључан значај за сиријске Курде. И турски медији засад имају слабу представу о томе шта се заиста догађа у Сирији у условима продужетка турске офанзиве. «Ко, са ким и зашто ратује у Сирији у светлу новог баланса снага?” – поставља питање између осталих и издање Birgün. Према њиховом мишењу Анкара је одступила од пређашње линије за хитним свргавањем председника Сирије Башара Асада, на чему је била изграђена “сва стратегија Турске”. “Захваљујући уласку у Џераблус, Турска је суштински продрла напред на путу ка реализацији своје маште о “тампон зони” на којој она инсистира од првог дана кризе. Са једне стране, она сарађује са САД, ЕУ и НАТО пактом, а са друге стране приближавање осовине Русија – Техеран. И последња операција представља резултат такве “сагласности”. “Црвена линија” за Турску представља ширење територија које контролишу Курди! Од политике “ми ћемо направити намаз у Дамаску”, Турска је направила заокрет у реторици, попут “Прелазни период са Асадом” или “са сиријским режимом се такође може разговарати”! Заједно са уласком у Џербалус, Турска се поново вратила на главну сцену” – указује Birgün. Међутим, издање истовремено и упозорава да у скорије време главни фронт за турске снаге у Сирији може постати курдски, пошто су се управо Курди после операције у Џербулесу “лицем у лице срели са Турском”. [http://www.birgun.net/haber-detay/suriye-de-kim-kime-karsi-savasiyor-125987.html] Та околност посебно узнемирава Birgün, пошто су Курди за све време рата у Сирији постали “стратешки најважнији играч” и притом “одржавају везе и контакте” са свим осталим играчима – у том смислу и са САД, Русијом и ЕУ. А из тога следи да уколико активира борбу против курдских формација, већ сама Турска ризикује да уђе у сукоб са кључним светским играчима. слика http://www.advance.hr/vijesti/odnosi-izmedu-turske-i-sad-a-se-pogorsavaju-zbog-turske-intervencije-na-sjeveru-sirije-iz-washingtona-upozoravaju-tursku-vojsku-da-ne-krecu-juzno-od-jarablusa/
