Древна Спарта налазила се у регији познатој као Лаконија на југоистоку Пелопонеза. Чак и данас магија овог града-државе заокупља нашу машту. Једноставан начин живота, њихова политичка стабилност, строг образовни систем и “производња” најбољих грчких ратника су неки од разлога због којих су се Спарти дивили и други градови-државе. Представљамо вам неке занимљиве чињенице о Спарти: Храброст и директност Осим репутације домовине храбрих ратника, Спарта је била позната и по томе што је неговала шкрту, али значењем богату реторику. Нешто пре него што је Филип Македонски напао Лаконију, написао им је писмо које је гласило: “Aко нападнем Лаконију, истераћу вас одатле”. Спартанци су одговорили писмом у ком се налазила само једна реч: “Aко”. Филип је на крају ушао у Лаконију и послао друго писмо Спартанцима питајући их да ли би га прихватили као пријатеља или као непријатеља. Они су му одговорили: “Ни једно ни друго”. Плутарх је писао да Спартанци не говоре много, али да оно што кажу заокупи пажњу оног ко их слуша и да су врло директни у обраћању. Изгубљена грчка комедија (познати су само фрагменти), имала је једну реплику која гласи: “Мање од писма послатог из Спарте”. И данас се кратак и језгровит начин изражавања назива “лаконским говором”. Борба против корупције и похлепе Материјална богатства и готово сви остали послови ван војске нису били пожељни према спартанском закону. Гвожђе је било једини метал од ког се правио новац, а злато и сребро били су забрањени. Према Плутарху, пошто су користили само гвоздени новац, требало је много новчића да би се одразила нека материјална вредност, па су веће количине новца морали да превозе запрегом и чувају у огромним трезорима. Иако звучи непрактично, тиме су мито и крађу учинили готово немогућим у Спарти. Није било лако уживати у богатству и било је готово немогуће сакрити га. Сузбијање лењости Спартански ратници морали су да буду снажни, а то је нарочито важило за младе мушкарце који су били на обуци. Према писању историчара Елијана, спартански закон захтевао је од младића да повремено буду наги у јавности, како би свако могао да оцењује снагу њиховог тела. Те рутинске контроле извођене су на сваких десет дана и од њих се очекивало да изгледају здраво и снажно. Сви који су били “млитави”, гојазни или и једно и друго, били су претучени и кажњени. Кукавичлук Ксенофон нуди детаљну листу ужасних последица с којима би се могао суочити спартански војник који би показао кукавичлук. Према његовим писањима, нико није желео да с њима једе, нити да се рве у гимназији. Никад га не би бирали у тимове за игре, другима би се морао склањати с пута, место уступати млађима, ниједна жена не би желела да се уда за њега, а уколико би на било који начин покушао да се другима покаже као јунак, добио би батине. Током чувене одбране против Персије у Термопилском кланцу, спартански војник Aристодемус имао је неку очну болест и није могао да се бори. Након што се вратио у Спарту, постао је познат као “кукавица Aристодемус”. Годину дана касније се борио и храбро погинуо у Бици код Платеје и тако повратио своју част. Плутарх је писао о још једној казни за кукавице: они су морали да “иду прљави, носе огртаче са закрпама од омојене тканине, а једну страну браде морали су да обрију”. Брак Иако је закон допуштао свима који су старији од 20 година да се венчају, мушкарци су до 30. морали да живе у војним зградама. Због тога су млади парови морали да брак држе као неку врсту тајне. Многи би добијали и децу много пре него што почну да живе под истим кровом. Током прве брачне ноћи, морали су да се “уздржавају” као да раде нешто погрешно. Тако је млада морала да се обуче у мушку одећу и лежи сама у мрачној соби, док се њен младожења не ушуња водећи рачуна да неко не примети да је ту. Хелоти Спартанци су имали своје робове које су називали хелотима и који су радили пољопривредне послове, служили их у кућама и радили све оно што би слободне Спартанце спречавало у обављању војних дужности. Хелоти су били углавном Грци, које су поробили Спартанци, а са сваким новим походом, њихов број се увећавао. Крајем осмог века, после дугог рата, Спартанци су окупирали Месенију и њене становнике претворили у хелоте. Платон је тврдио да су правили посебне браве на вратима, јер нису веровали својим робовима. Такође су имали и своју тајну полицију Криптеју, која је водила рачуна о понашању хелота. Према Плутарху, Криптеја је могла да убије било ког роба ког пронађе напољу током ноћи. Спартански краљеви Спарта је имала два краља који су припадали различитим краљевским династијама. Иако је њихова моћ била ограничена, један од њих имао би задатак да командује војском у ратним збивањима. Они су, према веровању, били потомци бога Херакла. Постојање две круне било је у директној контрадикторности са идејом заједничког претка, што је приморало Спартанце да смисле маштовито објашњење за своје државно уређење: током пете генерације Хераклових потомака, краљ је добио близанце Aгиса и Еурипона. То је било митско порекло владајућих породица Aгијада и Еурипонтида. Херодот нуди комплетан родослов предака Леонида и Леотихиде, двојице спартанских краљева у време Персијских ратова. Ефори Ефори су били државни чиновници какве није имала ни једна град-држава у Грчкој. Бирани су једном годишње и њихова улога била је да буду противтежа краљевима. Били су цивилни суд и имали су кривичну јурисдикцију над краљевима. Краљеви су се заклињали да ће поштовати спартански устав и ефори су се заклињали да ће подржавати краља, све док он испуњава заклетву. Кад би краљ отишао у рат, двојица ефора би га пратила да надгледају његове акције. Током дужег одсуства, један део његових одговорности преузимали би ови моћни чиновници. Спартанске жене Улога жена у Спарти била је другачија него у остатку Грчке. Уопштено гледано, имале су много више слободе. Нису биле искључене из друштва као у многим другим грчким градовима и од девојчица се очекивало да издрже исте физичке напоре као дечаци. Оне су такође голе тренирале у гимназијама, вежбале стреличарство, трчање, рвање, бацање копља… Све то је требало да жену учини снажнијом, флексибилнијом и боље припремљеном за бол рађања детета. Спартанке су важиле за честите жене у остатку Грчке. Уколико нека од њих не би могла да има деце, власти би јој наредиле да пронађе другог мушкарца како би проверила да ли с њим може да зачне. Обично би жене прихватале да то учине, пошто је Спарта много полагала у младе нараштаје. Спартанска војска Грађани Спарте постајали би професионални војници и то већ у седмој години. Младићи су били разврставани у старосне групе и живели су у војним заједницама. Одмах су укључивани у напорне тренинге снаге, а понекад су их бичевали на Aртемидином олтару, како би навикли да трпе болове. Они су се чак међусобно такмичили у томе ко може да прими више удараца. Тренинг би постајао још строжи од 20. године живота, али су захваљујући томе могли да поразе било коју другу грчку војску. Није ни чудо што им у вишевековној историји утврђења уопште нису била потребна. Извор: rtrs.tv
