Влканов: Треба судити свима који су у Хагу мучили Милошевића – и тужиоцима и судијама

Пише: проф. др Велко ВЛКАНОВ, копредседник Међународног комитета за одбрану Слободана Милошевића ДУГО времена је од светске јавности скривана одлука Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију, у којој су све оптужбе против Слободана Милошевића суштински и у потпуности негиране. Ради се о пресуди у поступку против Радована Караџића. Управо у њој је Хашки трибунал био принуђен да изричито призна да Милошевић нема никакву кривицу за тешке злочине за које је био оптужен. А има ли злочина за које нису оптужили бившег председника Србије и Југославије?! Пет година су му судили и нису могли да га осуде – просто нису имали за шта. Од своје немоћи, натовске „судије” су се спасле тако што су га гурнуле у смрт. Али, личност као Милошевић не може да умре. И са оног света, он је наставио своју борбу и на крају је победио: ослободили су га од свих оптужби које су му ставили на терет. Не могу да не осећам огромно задовољство због те победе мртвог Милошевића. Заједно са много других грађана света био сам активни саучесник у борби живог Милошевића за живу истину. На првом заседању Европског мировног форума у Берлину, 24. марта 2001. године, предложио сам да буде створен Међународни комитет за одбрану Слободана Милошевића. За само неколико минута, декларацију о стварању комитета потписало је око 40 истакнутих личности из Немачке, Русије, Украјине, Белорусије, Пољске, Чешке, Грчке. На предлог руских пријатеља имао сам част да будем изабран за председника новооснованог комитета. Касније је на предлог из Србије, у комитет укључен као копредседник, познати амерички политичар и државник Ремзи Кларк – бивши министар правде и врховни тужилац САД. Организовали смо много акција у одбрану Милошевића. Неколико пута сам га посетио у затвору – једном у Београду и два пута у Хагу. И увек сам га затицао – морално узвишеног и са савршено несаломивим духом. Боље је од свих знао истину и био је дубоко убеђен да ће она на крају победити. Био је морални див, коме су судили морални патуљци. Судили су му не само уз потпуно кршење објективних чињеница, него и категорички формулисаних правних норми. Међународни пакт о грађанским и политичким правима захтева да „свако лице, које је ухапшено или притворено због кривичног дела… мора у разумном року да буде суђено или ослобођено” (Чл.9, т.3). А какав разуман рок можемо видети у тих пет година, колико су му судили, не могавши да га осуде? Тих пет година им очито нису биле довољне да пронађу лажи, способне да замене истину. Лажи које су им биле потребне не би пронашли ни у много пута по пет година. Али, медаља има и своју другу страну. Очигледно је да судије Хашког трибунала и нису биле судије, већ најамне убице (што смо увек и тврдили). По наредби злих сила НАТО, они су убили човека, који није имао никакву кривицу. Људска савест у таквим случајевима не може да не вапи за осветом. Пресуда која ослобађа Милошевића треба да се претвори у оптужницу против оних који су му незаконито судили. Цела екипа Хашког трибунала (судије, тужиоци, истражитељи), која је била ангажована у процесу против Слободана Милошевића, треба да се нађе пред обичним кривичним судом са оптужницом за убиство са предумишљајем. Неопходни су и други одлучни закључци. Све пресуде незаконитог Хашког трибунала се морају укинути као незаконите. Необјективно правосуђе није правосуђе, већ лични обрачун, за који се мора сносити одговорност. А пострадалом Милошевићу, односно његовој породици, орган који је створио Хашки трибунал (Савет безбедности УН) дужан је одштету за пет неосновано изгубљених у затвору година, за претрпљене болове и патње, за нарушену част, за прузроковану смрт Милошевића. Саодговорна за злочин извршен против Милошевића је криминална организација НАТО, која је доказала свој злочиначки карактер у низу агресивних ратова вођених против суверених држава – чланица УН. Савест света жели правду не само за Милошевића, него и за саму себе. (објављено у дневном листу “Дума”, Софија, 24. августа 2016. http://fakti.org/globotpor/vlkanov-treba-suditi-svima-koji-su-u-hagu-mucili-milosevica-i-tuziocima-i-sudijama