Стиглиц: Неолиберализам је умро и у развијени и у земљама у развоју

НЕОЛИБЕРАЛИЗАМ, систем који доминира последњих 30 година на Западу, на последњем је издисају, сматра нобеловац, економиста и бивши саветник америчког председника Била Клинтона Џозеф Стиглиц, објавио је данас Спутњик. У својој књизи „Евро – како јединствена валута ставља под знак питања будућност Европе“, Стиглиц разматра главне недостатке евра и европске економије у целини, који стварају огромне проблеме за читав континент и на крају прете да доведу до катастрофе. „Омладина није заинтересована за успостављање неолибералног система, она покушава да схвати главну грешку тржишног система, разумевајући да је такав економски систем доживео неуспех. То се односи и на микроекономију и макроекономију“, наводи Стиглиц. Он сматра да се у политичким круговима придржавају истог тог мишљења које, по његовим мишљењу, доминира. Многи разумеју да тржиште не ради тако добро како би желели, али да власти то не могу да исправе, објашњава Стиглиц, који наставља да негира један од главних принципа неолибералне идеологије – тржиште ради боље ако га оставимо на миру, нерегулисано тржиште много брже доводи до економског раста, а на крају ће то свима ићи у корист. „Изашли смо из неолибералне еуфорије када смо били сигурни да ,тржиште увек регулише’. Све што нам је сада потребно је да се властима стави на знање да ,тржиште не регулише увек’. Сада би боље било решити како изаћи на крај са ситуацијом“, додао је Стиглиц, који другим речима каже да је „неолиберализам умро у развијеним земљама и земљама у развоју“. Од краја осамдесетих година 20. века, неолиберализам – идеја слободне трговине, отворених тржишта, приватизације, дерегулације и смањења државних расхода, усмерених на повећање улоге приватног сектора, што је, наводно, најбољи начин за стимулацију раста – доминира у систему највеће економије света и међународних организација, као што су ММФ и Светске банке, наводи Спутњик. Стиглиц, који је 2001. године добио Нобелову награду за анализу тржишта са несиметричним информацијама, постао је један од највећих критичара неолиберализма, изјављујући да неолибералне еуфорије, која је захватила свет осамдесетих година прошлог века, више нема ни у траговима, подсећа та агенција. Након финансијске кризе 2008. године, додаје се у анализи, у економским и политичким круговима све чешће се чују мишљења да неолибералне идеје нису баш најправилнији пут развоја: последњих неколико година нагло је порастао раскол између богатих и сиромашних, о ниском економском расту у многим земљама не треба ни говорити. „О томе се може говорити и са тачке гледишта политичара, или са научне тачке гледишта. Ипак, како ми се чини, у научним круговима те идеје су одбачене“, закључује Стиглиц. Танјуг