Да ли ће Европа изаћи из НАТО-а

Ако се на средњи рок и направи нека форма заједничке одбране ЕУ, она ће задуго бити под контролом НАТО-а. Не треба очекивати независну политику ЕУ у том питању, каже за Спутњик професор ФПН-а Слободан Самарџић и подсећа да је стварање одбрамбених снага ЕУ стара прича, још од 1999, која никада није успела. Најновији француско-немачко-италијански мини-самит, као својеврсна претходница ЕУ састанка на врху у септембру у Братислави, указао је на залагање, пре свега, Француске и Италије за заједничку одбрану. У настојању да одговоре на изазове са којима се суочава Унија после одлуке Велике Британије да изађе из ње, италијански премијер Матео Ренци, немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Франоса Оланд одржали су још један састанак. Разговарали су на италијанском острву Вентотене, желевши и тиме симболички да дају подстицај идеји европског заједништа. Сматра се да је управо на том острву ударен темељ идеји европског федерализма у „Манифесту из Вентотенеа“. Написао га је Алтијеро Спинели, новинар и комунистички активиста, док је на њему издржавао казну затвора од 16 година на коју је осуђен јер је критички писао о доласку Бенита Мусолинија на власт. И док, према новинским извештајима, Меркелова није показала много ентузијазма за велике промене у структури ЕУ, сматрајући да треба поправити њено функционисање, Оландово снажно заговарање идеје о заједничкој одбрани јуче је подржао домаћин скупа. У исто време, премијер Чешке Бохуслав Соботка оценио је да ће Европској унији бити потребна заједничка армија уколико жели дугорочно да ојача безбедност. Та заједничка армија не треба да буде конкуренција НАТО-у већ да ЕУ учини „поузданијим партнером“, додао је Соботка, придруживши се тако низу европских фунционера који су после терористичког напада у Паризу и одлуке о „брегзиту“ тражили већу војну интеграцију Уније. Само дан уочи мини-самита и председник Европске комисије Жан-Клод Јункер се заложио за даљу интеграција ЕУ, оценивши да је за то неопходна заједничка спољна и одбрамбена политика. Потребна је, како је рекао, европска војска која неће бити класична офанзивна војска, у супротном би била угрожена улога Европе у свету. Да ли је стварање европске војске реално? Професор Факултета политичких наука Слободан Самарџић за Спутњик подсећа да је то стара прича која датира још од 1999. године, која се досад показала неуспешном. Он мисли да је то на кратак рок и даље неизводљиво. „Одбрамбена активност ЕУ је под кишобраном НАТО-а, тако да тешко да они могу да имају самосталну политику и самосталне акције. Штавише, то мало што имају трупа, уколико се спремају да иду у некакве мисије, морају, такорећи, да имају одобрење НАТО-а“, рекао је Самарџић. Он није искључио да се неки вид или нека форма заједничке ЕУ одбране направи. То ће бити лакше сада када је Велика Британија одлучила да изађе из ЕУ, с обзиром на то да је она увек била апсолутно против тога. Професор ФПН-а, међитим, сматра да то неће бити могуће на кратак рок, као што не трееба очекивати ни неку независну одбрамбену политику ЕУ. Садашња стратегија је чврста, и уколико се нешто и направи задуго ће остати под контролом НАТО-а, изричит је Самарџић. Он то објашњава чињеницом да упркос „брегзиту“ у ЕУ и даље постоје јаке проатлантске снаге унутар ЕУ, истичући да је реч о новопримљеним источним земљама. Оне су, како је оценио, јако привржене НАТО-у и у погледу одбрамбене политике су приврженије НАТО-у него ЕУ. Уз то, биће ту противљења неких земаља европској одбрамбеној политици као и пре „брегзита“, каже Самарџић и наводи пример Португалије и Холандије. „Оне су традиционално верне НАТО-у, и не верујем да ће дати подршку некој озбиљнијој стратегији самосталне или аутономне заједничке одбране. Тако да је то прича која се понавља с времена на време неких 16-17 година без успеха и ја не очекујем да на кратак рок може нешто спектакуларно да се направи“, мишљења је Самарџић. На средњи рок, не краћи од 10 година, би, додао је, можда била могућа нека независна политика, али о потискивању НАТО-а из Европе нема ни говора, изричит је он. Најоптималнија, чак и највише оптимистична ствар је да се, како они то сами кажу, у оквиру те заједничке западне безбедносне политике створи јак стуб одбрамбене политике НАТО-а у Европи. А то би била ЕУ и имала би релативну независност само у акцијама које се тичу саме ЕУ, и то је максимално што се може урадити, сматра он. У садашњој констелацији снага која је доста заоштрена, када имате Исламску државу, јачање Русије и Кине, Шангајске иницијативе, у тим околностима, како је објаснио, не треба очекивати да ће ЕУ много експериментисати. „Они су под НАТО-ом, и то им је стратешки најјача одбрамбена карта, тако да они њу неће доводити у питање“, закључио је Самарџић. Он не очекује да о заједничкој одбрамбеној ЕУ политици буде речи на предстојећем самиту ЕУ у Братислави. „У складу са својом миграционом политиком заштите спољних граница, која је оманула, а тиче се виза, азила… Ту ће се размишљати о неким заједничким новим активностима. Али оне ће пре свега бити ограничене на полицијске снаге и то што им омогућује унутрашња безбедносна политика. Војска, одбрана… На дужем су штапу и није у изгледу да буде тема“, оценио је Самарџић. Да ни у ЕУ још нису начисто по питању заједничке безбедносне политике говори и то што је висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини крајем маја изјавила да „апсолутно не постоји никакав план о формирању европске војске у оквиру глобалне стратегије“. Две недеље касније, представљајући нову стратегију, у томе уопште није била тако изричита, инсистирајући на комбинацији меке и чврсте моћи у заштити угрожене ЕУ. извор: http://rs.sputniknews.com/analize/20160823/1107866288/eu-vojska-nato.html