Џон Бренан и „арапско пролеће“

Борис Степанов Људи Барака Обаме  у последње време не престају да чуде Американце својим открићима. Очигледно, што је ближе време растанка са највишом влашћу, то је све већа  жеља да се јавности испричају грешке за које ће морати да плаћа нови тим  Беле куће. Директор ЦИА Џон Бренан  добро познаје ситуацију на Блиском Истоку, те је можда зато одлучио да прича о грешкама његове управе из 2011.године. Испоставило се да су  његови стручњаци и аналитичари потпуно нетачно предвидели резултате „арапског пролећа“. По информацији обавештајних служби, било је логично да ће због таласа протеста у Тунису, Египту, Алжиру и осталим земљама „Ал- Каида“ и остале терористичке групације региона све више слабити. Али резултат је  био потпуно супротан. Према мишљењу обавештајних служби, „арапско пролеће“ је помогло да се формирају огромне територије које су се нашле изван контроле и утицаја званичне власти. „На њима су се сместили терористи“ – подвукао је шеф ЦИА на недавном брифингу у Брукингсовом институту у Вашингтону. Дошло је до „Арапског пролећа“, које су западноевропски лидери и Барак Обама лично снажно подржавали, али је тадашњи државни секретар САД Хилари Клинтон у том периоду учинила „мрачнан поступак“, захваљујући њему терористичке организације су појачале свој утицај на Блиском Истоку и почеле су да се шире по читавом свету. Произилази да садашње руководство јако жали што су догађаји у Египту довели на власт одиозног исламисту Мухамеда Мурсија који се одржао на власти само годину дана, а затим је тешком муком уклоњен. То је било пре три године, када је почетком јула 2013.године на улице изашло 17 милиона  људи. Они су били против Мурсија, који је назван „Резервни точак“. Министар одбране Арапске Републике Египат Абдел Фатах ас-Сиси је тих дана показао довољно храбрости да становништву објасни да војно руководство и генералитет могу принципијелно да промене ситуацију  и земљу да очисте од побуњеника, те и да објаве изборе. После чега би се гарантовала на деценије унапред непроменљивост изабраног курса. Обама и његови сарадници су морали да бирају између исламисте Мурсија и генерала ас-Сисија. Да је ЦИА подржала „Резервни точак“ Египту би био гарантован грађански рат који би трајао неколико деценија. Американцима је у том периоду било сасвим довољно суседне Либије. Бренанје највероватније својим колегама из администрације Беле куће посаветовао да не подливају уље у ватру. ЦИА је одлучила да  „Резервни точак“  преда на милост и  немилост египатском генералитету. Ас-Сиси је постао председник Египта и успео је да направи релативан ред у Египту, а једног од вођа Мурсијеве терористичке организације „Муслиманска браћа“ не само да су ухапсили, већ су га после дугог суђења16. маја осудили на смрт,  заједно са 16 других исламиста. Истина, затим је смртна казна Мурсију замењена за доживотни затвор. У Египту су за само годину дана успели да се обрачунају са креатуром САД Мухамедом Мурсијем и нису му дозволили да се још више прошири. Не сме да се искључи да би египатска „Муслиманска браћа“ потопила Блиски Исток у мору крви, а Суецки канал би једном заувек затворили за пролаз бродова. Светски нафтни бизнис то не би издржао. Поготово саудити и њихови пријатељи са оне друге стране океана.