Пројекат “Северни ток – 2” ће помоћи да се прерасподеле испоруке гаса у Европу и испуни париски споразум о клими. То је изјавио у Јекатеринбургу Сергеј Лавров, Министар иностраних послова Русије, који је заједно са својим немачким колегом Франк-Валтер Штајнмајером отворио заједничку руско-немачку Летњу школу “Путеви развоја енергетског сектора. Савремени изазови”. “Ми смо уверени, као и европски партнери, који заједно са Отвореним акционарским друштвом (ОАД) “Газпром” разрађују тај пројекат, да ће он омогућити диверсификацију маршрута испорука гаса на европском тржишту и да ћемо се у целини уклопити у програм развоја европске гасне инфраструктуре која постоји у ЕУ и одговара његовом основном циљу – стварању енергетског савеза, јединственог, отвореног тржишта гаса у Европи” – истакао је руски министар. Према његовим речима, реализација овог пројекта “представљаће нови допринос у испуњењу споразума који су били постигнути на Конференцији о клими у Паризу, по питању смањења штетних гасова у атмосфери”. [http://www.mid.ru/ru/foreign_policy/news/-/asset_publisher/cKNonkJE02Bw/content/id/2392315] Франк-Валтер Штајнмајер је са своје стране иступио против политизације пројекта “Северни ток – 2” и апеловао је да се питања о његовој реализацији решавају на “корпоративном нивоу”: “То питање треба да реше “Газпром” и европске компаније, политици овде нема места”. [http://www.vestifinance.ru/articles/73922] Ако оставимо по страни неизбежне дипломатске формулације, онда постаје јасна главна адреса на коју су упућене горе наведене изјаве оба министра, по питању екологије и политизацији – то је Пољска. У овом тренутку управо власти у Варшави предузимају активне мере ради блокирања реализације пројекта “Северни ток – 2”, практично наступајући у тој непријатној улози коју је играла Бугарска у “делу” разбијања “Јужног тока”. Но, ако су бугарске власти једноставно одбијале да одобре реализацију овог пројекта позивајући се на позицију Европске комисије, то Пољска делује још софистицираније – покрећући и национално-правну процедуру. Посебно, пољски антимонополски регулатор UOKiK је тек крајем јула обзнанио своје противљење поводом намере акционара пројекта да се створи конзорцијум “Северни ток – 2” – притом је сам захтев за заједничко предузеће био предат у децембру 2015. године. Захтев су потписали представници компаније ОАД “Газпром”, E. ON Global Commodities SE, Engie SA, OMV Nord Stream II Holding AG, Shell Exploration and Production (LXXI) B. V. и Wintershall Nederland B. V. Одговор је требало да стигне већ почетком 2016. године, међутим, у фебруару је регулатор узео полугодишњу паузу, објаснивши то потребом да затражи мишљење пољских компанија које послују на гасном тржишту. И оне су правилно схватиле сигнал о претњи монопола “Газпрома” на пољском тржишту – притом, имајући у виду да сам гасовод уопште не прелази преко територије Пољске. [http://www.vestifinance.ru/articles/73239] Наравно, инцијатива UOKiK сама по себи тешко може да сруши реализацију пројекта. Учесници пројекта, схватајући политичку позадину дејстава пољске стране, већ су изјавили да опозивају захтев о спајању који су предали у пољски антимоноплни орган. Они су притом потврдили да сматрају пројекат “Северни ток – 2” важним за европски енергетски ситем и да намеравају да самостално траже могућност учешћа у пројекту. Према сведочењу компанија које учествују у пројекту, одлука подносилаца да укину решење неће утицати на распоред и наставак изградње гасовода од стране компаније Nord Stream 2 AG. [http://www.vestifinance.ru/articles/73905] Позиција Пољске је тим пре спекулативна јер управо у овој земљи у овом тренутку нарастају еколошки проблеми изазвани задржаним озбиљним енергетским дисбалансом у корист угља. На угаљ отпада 55% примарно произведене топлотне енергије и 75% електричне енергије. Пољска заузима друго место у Европи по производњи угља (после Немачке) и девето место у свету, притом практично сав добијени угаљ иде на подмиривање унутрашњих потреба. [http://www.eia.gov/beta/international/?fips=PL&trk=m] Наравно, слична структура енергетског баланса ствара реалну претњу за еколошку ситуацију како у самој Пољској, тако и у целој Европи. У пољском законодавству су веома нејасно прописани одговарајући прописи по том питању. Национални закон о енергетици посебно дефинише енергетску безбедност као “стање привреде које омогућава експедитивно (са техничке и економске тачке гледишта) задовољавање текућих и перспективних потреба потрошача за горивом и енергијом уз поштовање захтева о заштити животне средине”. [http://novpol.org/ru/EylyKIPal/Ugol-i-vliyanie-Rossii] Притом, како признају сами пољски стручњаци, енергетика из термоелектрана на угаљ најмање одговара горе наведеним принципима, пошто су се “електране на угаљ (које се хладе из кречњачких река) и постојеће преносне мреже показале неефикасним приликом повећања потражње за електричном енергијом”, што је приметно не само зими, него и током летњег периода. У самој Пољској не воле да говоре о тој чињеници да је ЕУ током последњих година практично ставила Пољску на последње место са тачке гледишта поштовања захтева за енергетском безбедношћу, међутим, чињеница остаје чињеница: у извештају који је у децембру 2015. године објавила Европска мрежа оператера преносних система (ENTSOE-E), Пољска је названа једином земљом у ЕУ у којој из различитих разлога већ у скорије време могу изнићи “проблеми са избалансираношћу капацитета”. У насталој ситуацији Пољска је првобитно почела потпуно логично да показује интерес за пројекат “Северни ток – 2” и чак је показала спремност да се прикључи том систему, како би избалансирала сопствену енергетску структуру. Међутим, потом се у посао умешала политика, која је у тесној вези повезана са интересима одређених кругова у Бриселу и Вашингтону, а такође и тежња да се настави играње на карту украјинског транзита како би се извршио притисак на Русију. Ни тежња да се продемонстрира своја самосталност у односу према Немачкој у контексту погоршања пољско-немачких односа, није занемарљива. Карактеристично је да и у самој Немачкој – која такође јако зависи од енергетике на угаљ – на пројекат “Северни ток – 2” гледају много трезвеније. “Одустајањем од гасовода “Северни ток – 2” по дну Балтичког мора, Европа би нашкодила сама севи” – констатује између осталих часопис Frankfurter Allgemeine Zeitung. [http://www.faz.net] По њиховом мишљењу теза да “гасовод појачава зависност од руског гаса” не представља “коначни закључак”. Што се тиче украјинског транзита, за чије очување тако ратују у Бриселу и Варшави, то “после деценија халапљивости и цветања корупције у пословању са гасом, за насталу ситуацију је крив и Кијев” – констатује Frankfurter Allgemeine Zeitung. Но, очигледно да су у Пољској склони да и те здраве изјаве окарактеришу као руску пропаганду и као одјеке сојетско-немачког пакта из 1939. године. Нарочито кад је памет засута угљеном прашином.
