Упркос покушаја дежурних мешача београдског коктел-новинарства, некако скрајнуто, прошла је најава почетка рада мешовите комисије РКЦ- СПЦ о „случају Степинац“, и последицама за светлу будућност суживота у ЕU. Намера је јасна, користећи жарку жељу припадника секте „second Serbia“ и политичара који себе ради а не и народне користи ради, дозвољавају злоупотребу ратног злочинца и наставак његовог рада, другим средствима. Чим се у Београду 2000-е успешно заврши спонтано догађање народа, названо „пети октобар“, чије је материјалне доларске трошкове детаљно расветлио амерички новинар у својој књизи, запланираше у Ватикану следећи корак у екуменизму (планирано покатоличавање!). Осмишљено је напрасно посвећење аустријског Немца, лаика HANSA-IVANA МЕRTZА, и то у Бања Луци, главном граду Републике Српске! MERTZ је ту завршио фрањевачку гимназију, а студије језика на католичком универзитету у Француској. Током свог студирања, детаљно је изучавао лаичке католичке организације, изворно настале у Француској под именом „Католичка акција“, њихово перфидно коришћење у уплитању РКЦ у политичке одлуке суверене државе. Након свог повратка у Загреб, добива посао као професор француског језика у фрањевачкој гимназији, будућем расаднику усташких фашиста. Као близак сарадник, и сарајевског надбискупа Шарић и загребачког надбискупа Степинца, за неколико година свог рада, створиће МЕRTZ две централне лаичке организаци је РКЦ у Југославији, „Велико крижарско братство“ за мушке чланове, и „Велико крижарско сестринство“ за женске чланице, као аутохтону форму хрватске „Католичке акције“! Обе организације убрзо постају средишње легло клероусташких фашиста, а свој рад наставиле су и после Мерцове ране смрти, успешно координисане од његових наследника. Пред проглашење НДХ, у тадашњој Бановини Хрватској, деловало је 540 месних огранака „Великог крижарског братства“ са 30000 активних чланова, и 452 месна огранка „Великог крижарског сестринства“ са 19000 активних чланица. Након проглашења НДХ, као доказани генератор усташтва, оба друштва одмах су укључена у учвршћење нове државне управе! На суђењу у Загребу 1946. године, о облицима и обиму рада ових „лаика“ – усташа и усташки ња-, детаљно је излагао војсковођа Славко Кватерник, координатор тајног рада у Главном одбору тих лаичких друштава, који се о садржају и обиму своје координације, договарао и са Шарићем и са Степинцем. Улога Ватикана у свему томе није спорна, његовом одлуком и сагласношћу, та су лаичка удружења и створена, његовом одлуком је дозвољено и учешће тајне усташке организације. Одлуком Пољака Војтиле, тадањег папе Ивана Павла II, номинални оснивач ових клероусташких лаиката, HANS-IVAN МЕRTZ, већ je посвећен, и увелико га славе данашњи чланови тих обновљених лаичких редова, и то у држави чланици ЕU! Тим посвећењем, почео је процес рехабилитације хрватског клерофашизма у ЕU, као пробни балон при разбијању државе Југославије, током сатанизације православних Срба! Посебно је индикативно место проглашења МЕRTZА светим, фрањевачки самостан у Бања Луци, где је службовао фратар Мирослав Мајсторовић-Филиповић, организатор покоља српске деце у основној школи, у оближњем месту Дракулићи! После овог „богоугодног дела“, за награду је Мајсторовић премештен за управника хрватског логора смрти, ЈАСЕНОВАЦ, где ће за своја бестијална убијања логораша стећи надимак „фра-сотона“, али неће бити расчињен од челника „цркве у Хрвата“ Степинца, или самог светог оца у Ватикану, иако су обојица о том знали! Да увеличају свечаност посвећења МERTZA, у организацији КАПТОЛА (седиште РКЦ у Хрватској) довешће се 5000 верника из Загреба, да раздрагано машу светом оцу, златно-белом заставицом ватиканске државе, али се неће организовати молитву за душе невине поклане српске дечице, или свратити да обиђу Доњу Градину, гробље које су напунили припадници њихове „свете мајке цркве“, са знањем и благословом и Степинца и Ватикана! Степинац је тада именован за викара, војног свештеника свих фашистичких формација хрватске војске и полиције, али није забранио клање и насилно прекрштавање Срба, а није ни питао савет, при сусретима са тадањим папом, детаљно обавештеним о том геноциду! Тадањи министар ДОС владе у Србији, послушнички и удворички, брзоплето је обећао Бриселу да ће довести патријарха СПЦ Павла, на сусрет са папом, после посвећења МERTZA! Узалуд су били запели сви челници проеуропске Србије, да живога свеца однесу на рукама, на поклоњење перфидном покварењаку из Ватикана, његово поимање старања о цркви и народу српском, дато њему по милости Небеског, бејаше чврсто ко стена Петрова! Зато се оркестрирано просу тирада од купљених удворица, о мрачњаштву СПЦ, о штетности братске сарадње са РПЦ, о запрекама на путу без алтернативе, коју злонамерно ствара та несавитљива, окамењена СПЦ! Некадањи горљиви комунисти антиправославног усмерења, београдски атлантисти, ко божићне зеке из шешира бравара BROZA, размилеше се свим институцијама земље Србије и шире, само да сасеку у корену свако присећање о злочину геноцида над Србима. У Ватикану знају, да је још новембра `41.године, тајно пренет извештај за владу краљевине Југославије, о хрватском државном геноциду над Србима, и активној улози РКЦ у томе. Зато им је неопходно, да се ако је то икако могуће, барем одложи неминовно, доношење резолуције о хрватском геноциду над Србима, али и активном учешћу РКЦ у том геноциду! Зато се одмах и јавља захтев фантомских „истинољубаца“, да се обавезно укључи шири круг преговарача о тобожњој „истини“, али атеиста, што је битна одредница у тој намери, јер су СРБИ у хрватској фашистичкој држави НДХ, уништавани најпре зато што су православни! Хоће ли представници СПЦ имати снагу и мудрост блаженопочившег патријарха ПАВЛА, да најпре расправе о учињеној злој намери, посвећењем МERTZA, као претходника Степинца?! Хоће ли разумети, да је напрасно добронамерно учешће садање хрватске државе у изградњи манастира у Јасеновцу, само потврда оне познате изреке – „Бој се Данајаца и кад дарове носе“ - , јер млинови ватикански мељу споро, али темељито! Чињеница да је Ватикан први признао самопроглашену Републику Хрватску, још док је била део међународно признате државе СФРЈ, доказ је континуитета рада ових млинова! Иницијатива да се изврши ревизија процеса Степинцу, покренута од породице надбискупа, пред почетак првог сусрета мешовите комисије у Ватикану, брзина којом је у Загребу поништена пресуда и губитак грађанских права, јасно показује у чијим је рукама кључ решења! И зато, време је да се јавности светској обзнани онај поверљиви извештај тадањег Синода СПЦ о хрватском геноциду над Србима у НДХ, да се прекине са безобразлуком проглашења светима, доказаних ратних злочинаца и њихових помагача, у мантијама! Није уништени српски народ у хрватском геноциду предмет договорне трампе, за тобожње непризнавање фантомске NATO творевине „КОСОВО репубљик“, док се врши видљив притисак на СПЦ, да се она сама одрекне истине о хрватском геноциду! Сада више но икада, она Лазарeва беседа о избору царства, обавезује челнике СПЦ да служе само истини, која полако али сигурно излази на светло дана, из мрачних ватиканских подрума!
