Ненад Кецмановић: Референдум о Дану Републике је пробијање леда за неке друге референдуме у Српској

Издвајање Сребренице из уставно-правног система Републике Српске путем референдума није правно могуће, већ је у питању покушај градоначелника те општине Ћамила Дураковића да на тај начин привуче симпатије Бошњака јер је постало очигледно да су шансе да остане на тој функцији све мање, сматра универзитетски професор Ненад Кецмановић. Некада је у уставу СФРЈ постојала могућност да једна погранична општина, а не општина у дубини територије, распише референдум и изјасни се о прикључивању некој суседној републици, међутим данас тако нешто није могуће, објашњава за Спутњик Кецмановић. „Ћамил Дураковић позива на нека правила која су мени непозната. Чак и да референдум буде расписан, однос националне структуре становништва је такав да издвајање не може бити изгласано. Реч је о његовој реакцији како би анимирао бошњачку страну становништва јер су му шансе да остане на функцији градоначелника све мање“, каже он. Подсетимо, убрзо након што је Народна скупштина РС дала зелено светло да се распише референдум о Дану Српске, Бошњаци су најавили отворену расправу о доношењу одлуке да се распише референдум о издвајању општине Сребреница из РС. Коме смета Дан Српске? Говорећи о референдуму о Дану Српске, Кецмановић каже да реално гледано то питање уопште није спорно, већ се може тумачити као успех политике РС и Србије, с обзиром на то да Брисел није имао ниједну замерку, па чак ни на формулацију питања на самом листићу. Бошњаци, са друге стране, драматизују то питање, баш као и питање било каквог другог референдума, причом како то води ка распаду БиХ. „У почетку је проблем био јер је за Дан Српске изабрана слава Свети Стефан, а тај датум није по мери несрпског становништва. Затим је као разлог наведено да није било договора о празницима са мањинама у Српској. Међутим, у питању је покушај да се изврши притисак на РС, чак и онда када не постоји никакав озбиљнији проблем“, сматра он. На референдум треба гледати, каже он, као на пробни балон, додуше не као на могућност сецесије, већ као пробијање леда за друге референдуме, пре свега око правосуђа, али све у сврху рехабилитације оне изворне верзије Дејтонског споразума, јер ово што у реалности имамо је ревидирана и радикална верзија тог документа. Локални избори увертира пред опште Када је реч о предстојећим локалним изборима, Кецмановић наводи да ће се главни играчи оријентисати тако да локалне снаге воде целу причу, док ће се централе странке држати по страни. Показало се да и кандидати и бирачи размишљају на локалан начин и гледају шта су конкретни људи на власти учинили. Не треба очекивати изненађења, истиче он, јер је ситуација таква да је дошло до пацификације односа између власти и опозиције. „У Босни никада није било занимљивије време, из дана у дан имате нове теме, а теме скоро све настају или споља или изнутра или неко оспорава нешто везано за српски народ или РС. Таман када помислите да је кренула сарадња на релацији Београд—Сарајево, испостави се да ипак ништа не може“, каже он. Људи су се у РС, објашњава Кецмановић, навикли на то и прилагодили, а политичка елита је створила своју врсту спонтаног кризног политичког менаџмента. Актуелна власт, која је присутна већ више од 10 година је увежбала реакцију без задршке и то чине веома ефикасно. Једина опасност је да та навикнутост не пређе у нешто опасније, закључује он. Инцко мора да иде кући Кецмановић се осврнуо и на улогу високог представника БиХ Валентина Инцка за којег каже да јесте дејтонска категорија, али је по том споразуму већ одавно требало да оде кући. Он је све рекорде премашио по мандату, али проблем је што он има огромна овлашћења, а ако се на то додају и она донета на затвореној седници у Бону током самозваног савета за примену мира који је високом представнику дао право да може да смењује изабране политичке функционере у БиХ, он малтене има диктаторска овлашћења и у могућности је да уради шта год хоће, истиче Кецмановић. Међутим, будући да је његова функција компромитована, сада се појавио Уставни суд на који се тежиште полако пребацује, пошто је суд, како то доликује, једно неутрално тело и послује по закону, а у ствари, како каже Кецмановић, исто пре свега ради политички посао. (Спутњик)