Ивањички крај: Лековите руже ветрова

Град на Моравици све популарнија дестинација за домаће и стране туристе. Преноћиште од 1.000 па до 3.000 динара за пун пансион ГРАДИЋ опасан планинским венцима Голије, Јавора и Мучња, који лежи на реци Моравици, сматра се колевком сеоског туризма у Србији. У десетак села ивањичког краја од пре више од три деценије овдашњи сељани гостили су туристе из разних крајева света – у почетку у посебно опремљеним гостинским собама, а данас све више у пансионима, луксузним апартманима, у смештају са спа центрима и отвореним базенима. Уредбом Владе Србије, пре 16 година општина Ивањица проглашена је ваздушном бањом. Идеална надморска висина, око 470 метара, као и руже ветрова које се „сударају“ у њеној околини, чини овај крај правим местом за одмор, релаксацију, рекреацију и опоравак. Уз то, познато је и да се постижу одлични резултати при опоравку оболелих од анемије. Директор Туристичке организације у Ивањици Радомир Лишанин истиче да је седамдесетих година прошлог века у селу Девићи забележен први званичан долазак туриста у једно сеоско домаћинство. После тог села, туризам је процветао и у селима Катићи, Маће, Кушићи, Лиса, Куманица, Комадине, Дајићи и Рашчићи. Данас су међу најпознатијим пансиони „Обрадовић“ у Катићима, вила „Ангелина“ у Кушићима, „Ивањички конаци“ у Рашчићима, „Голијски конаци“ у селу Комадине… – Интересовање туриста сваке године је све веће, а у сезони се чак тражи и кревет више – испричао нам је Лишанин. – После одмора у нашим крајевима, људи кажу да се осећају препорођено. На то утичу судари ветрова, наших домаћих и оних који довде добаце с Медитерана, а на то све трба додати и мирис борових шума, невероватан мир и зелено пространство. ЦЕНЕ ЦЕНЕ пансиона код ивањичких домаћина су разнолике. Крећу се од 1.000 за преноћиште до 3.000 динара за пун пансион по особи. Највише гостију је у периоду од јуна до септембра, а најмања посећеност је у октобру и марту. Један од познатијих угоститеља у овом крају је Драшко Милосављевић, власник „Голијских конака“ из Комадина. Он је, иначе, столар по занимању, па је пре седам година по свом пројекту саградио читав комплекс кућа на свом имању, као и сав намештај. – Тренутно имамо пет смештајних јединица, а још једна је у изградњи – каже Милосављевић. – Имамо отворен базен, парк за децу, мини зоо-врт с јагњићима и јарићима, парк за децу, пешачке стазе, бицикле… Имамо обезбеђен паркинг, а почињемо и изградњу тениског терена. Супруга Јасна је главна домаћица и гостима спрема искључиво домаћу храну. Хлеб се пече сваког дана, нема куповног. Имамо наше добављаче сира и кајмака, хељдиног брашна, од чега Јасна спрема изврсне специјалитете. ПУТЕВИ ИВАЊИЦА је с већим центрима у овим општинама повезана асфалтним путевима, а од Београда је удаљена 224 километра. Преко Ариља и Пожеге повезана је са јадранским магистралним путем и пругом Београд – Бар, затим преко Гуче са Чачком, преко Каоне са Краљевом, преко Сјенице и Новог Пазара излази на Ибарску магистралу, а од Сјенице преко Нове Вароши са Пријепољем и даље са Црном Гором и Јадраном. http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC.523.html:618264-%D0%98%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98-%D0%9B%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0