Поводом обележавања 62 године од рођења Хуга Фриаса Чавеза, (28. јул 1954. – 5. март 2013.), у организацији Амбасаде Боливарске Републике Венецуеле и Мреже интелектуалаца, уметника и друштвених покрета за одбрану човечанства – огранак у Србији, у београдској цркви Светог цара Константина и царице Јелене (Јове Илића 123), 28. јула у 10 часова даваће се помен Вечном команданту Чавезу, двоструком `лаву`, хороскопском и животном. На председничким изборима Боливаријанске Републике Венецуеле, одржаним 14. априла 2013. народ Венецуеле даровао је најлепшим поклоном свог бесмртног хероја Чавеза, аутохтоног сина Венецуеле Хуга Чавеза Фриаса, преминулог 5. марта 2013. Победу на председничким изборима тада је однео је Николас Мадуро, човек коме је преминули лидер поверио Венецуелу на бригу и чување. Победа Мадура свакако је била израз једног трансцеденталног момента и Венецуеле и целокупне Латинске Америке. Оне Латинске Америке која је кренула стазом очувања боливаријанског наслеђа. Тај пут, оличен у Чавезу, пут је очувања најотменијих принципа: друштвене правде, солидарности, независности и суверености. На парламентарним изборима одржаним у Венецуели у децембру 2015, након 17 година социјалистичке револуције коју је започео Чавез, победу је однела опозиција. Опозициона коалиција (МУД) освојила је 99 од 167 места у парламенту. `У складу с нашим моралом и етиком признајемо резултате противничког табора` – рекао је Мадуро у телевизијском обраћању нацији. `Овог пута тријумфовао је економски рат`. Али не само то, како време и след догађаја показује. Од парламентарних избора, САД као главни финансијер венецуеланске опозиције буквално је зајахала Венецуелу. `Ре-конквиста` САД, са пиночеовским формама и свим облицима рата, несташицама, страхом… Кренуо је јенкијевски јуриш. Венецуела ће бити успешна као и Србија после петог октобра. Слободни сиромаси постаће робови. Мало ће наивном народу бити довољан само `живот достојан човека` – како је говорио Чавез. Плаћеници и пете колоне потражиће за наиван народ `амерички сан и светлу демократију`. До парламентарних избора у Венецуели, са Кастром и Чавезом Латинска Америка је заиста почела озбиљно да се буди и самоорганизује. Бразил је био озбиљан мотор и извор снаге за такве наде а онда, звер је схватила опасност и кренула у предаторску акцију. САД су кренуле у сређивање `свог дворишта` на југу у светлу руског пролећа. Венецуела, Бразил, Аргентина… Кренула је експлозија растурања дрога, раст нарко картела, проституције и свих осталих облика америчке економије… Колумбија, амерички савезник, је најважнији играч на пољу растурања кокаина, простор одакле агенти ЦИА врше дестабилизацију свих осталих земаља Јужне Америке. Попут Авганистана који је најважнији играч на пољу растурања хероина или Косова и Метохије са нарко клановима Тачи и Харадинај, главних америчких нарко дилера за дистрибуцију хероина из Авганистана. У самој Венецуели, одмах после парламентарних избора, из Колумбије са којом је Венецуела имала отворену границу, покуљали су парамилитарни плаћеници. Масовно и континуирано деловање парамилитарних организација траје и не престаје. Плаћеници убијају лидере револуционарних снага (лидера Јединице за борбу Боливар Чавез, напад на шефа Националне Боливарске Гарде. Убијена је Елизабет Маргарита Агилера Вегас, један од лидера Револуције, затим брутално претучена Дубраска Алварез, припадница Националне боливарске полиције). Покушај паљења студената у студентском дому организован је од стране опозиције с намером да се припише председничким и владиним снагама. Шеф Боливарских националних оружаних снага, генерал Владимир Падрино Лопез, писаним путем оптужује стране силе за покушаје изазивања хаоса у Венецуели. Председник Колумбије, Алваро Урибе Верес, тражи страну војну интервенцију против Венецуеле. 19. августа прошле године Венецуела затвара границу са Колумбијом. Страни брижници, одједном, после одласка Чавеза, `одмрзавају питање Гвајане`. (Иначе, питање спорно и век и по пре тога замрзнуто, питање`Гвајане`, граничног појаса Венецуеле, спорне територије Ескибо са суседном државом Гвајаном, региона пребогатог нафтом). На сцени је стални бојкот Венецуеланског парламента извршне власти. Парламент, чију већину чини опозиција, бојкотује све напоре које Боливарска влада чини како би побољшала економске и социјалне услове живота народа Венецуеле. Одбачен је Декрет о хитном и ванредном економском стању и плану извршне власти који би довео до побољшања услова живота. Драстичан пад цене нафте само је продубио економско-политичку кризу и инфлацију. (Пад цена нафте драстично се одразио на прве произвођаче нафте ЛА: Венецуелу, Бразил, Еквадор, Колумбију). Конгрес САД доноси одлуку о продужењу санкција Венецуели. Финансијском блокадом Венецуеле, Сити Банк, без основаних разлога, затвара рачун Централне банке Венецуеле. Компаније које држи венецуеланска опозиција преусмеравају намирнице које су намењене становништву. Корупција и хаос у лукама. Уз помоћ опозиције активирано је дејство криминалаца заточених у затворима. Венецуелански парламент, потпомогнут, у континуитету ради на рушењу свих облика власти. ЦИА у сарадњи са опозицијом ствара лажне судске случајеве уперене против судија. Млади државни тужилац Андерсон, убијен је експлозијом бомбе у свом аутомобилу. Убијен је бомбом Ц-4 велике снаге. Председник Парламента Венецуеле, Еури Рамос Аљуп, одбија сваки дијалог са председником Мадуром и Владом. Актуелни аргентински председник, Маурисије Макри, износи лажне оптужбе против Николаса Мадура. Бразил се, после и мимо воље бразилског народа свргнуте председнице, Дилме Русеф, придружио завери међународне деснице против Венецуеле. ОТПОР у Венецуели… Последњи ток олујних догађања на венецуеланској сцени, доноси са собом формални захтев Народне скупштине Венецуеле генералном секретару Организације америчких држава (ОЕА), Луису Алмагри, за међународну интервенцију. Упућени захтев скупштине, позива се на Интерамеричку демократску повељу. У посредничкој мисији за успостављање дијалога између Владе и опозиције је бивши председник Шпаније, Хосе Луис Запатеро. Један од захтева опозиције је и `примање још посредника у дијалогу`. За почетак августа планиран је састанак министара иностраних послова Колумбије, Марије Олгин, и Венецуеле, Деси Родригез. Тема састанка биће поновно отварање међународних граница које су затворене 11 месеци. Опозиција је сакупила милион и по потписа (доминантно лажираних) за активирање Аброгативног референдума, (мишљење о најважнијим законима), којим би се оспорио устав, и у крајњем случају, активирало насиље. Недавно је председник Боливије, Ево Моралес, рекао: `Уколико ОЕА настави да служи америчкој империји, моја земља ће напустити ову организацију. Генерални секретар ове организације, Луис Алмагра, плаћеник је Вашингтона и пропагира интервенцију у Венецуели`. Према речима председника Николаса Мадура, `Венецуела се суочава са најстрашнијом политичком и медијском хајком организованом од стране САД и њених савезника у задњих 10 година. Међународни јуриш организује се у Мајамију, Вашингтону, Мадриду`. План је да се протестне шетње опозиције претворе у немире и насилне догађаје, (што неодољиво подсећа на рецептуру Савамале и ТВ Војводине). Како би генијални Његош рекао `а чим падне једна крвца…` Како потврђују различите обавештајне службе, шеф Јужне команде САД-а, Курт Тид, борави често у Колумбији. Венецуеланска влада са председником Венецуеле, Николасом Мадуром, чини све што може да се супротстави хијенама и очува Венецуелу Вечног команданта, Хуга Чавеза Фриаса. Енергичну Венецуелу о којој су сањали и Боливар и Чавез. `Живи Чавез, живи и Отаџбина! Живећемо и победићемо!` Мадуро и Влада су `Операцијом ослобађања народа` расформирали 157 криминалних организација. Грађанско-војном операцијом `Великом мисијом набавке и снадбевања`, народ се снадбева животним намирницама. Током ове године припадници Националних боливарских оружаних снага успели су да заплене 8,2 тоне кокаина у држави Таћира. Влада је предала народу кључеве за 6 милиона стамбених јединица у десет држава. Кина ће инвестирати у нафтни појас Оринока 5 милијарди долара. Да ли је то довољно? Да ли ће покушаји дестабилизације Венецуеле успети? То зависи од отпора и хладне крви венецуеланаца. Зависи и од наше одговорности за проток истинитих информација. Коме би требало да послужи национално природно богатство Венецуеле (или било које земље на планети), ако не мултинационали? Илустрације ради, мултинационала `Ексон` убира 145 милијарди годишњих бенефиција. Према речима венецуеланског економисте, координатора Економске комисије Конгреса Отаџбине, Тони Боза, резерве венецуеланске нафте процењују се на 300 милијарди барела. У књизи `Код Чавез – ЦИА против Венецуеле`, ауторке Еве Голингер, венецуеланског и северно-америчког адвоката, специјалисте за међународно право и емиграцију, документована је умешаност ЦИЕ у покушај свргавања са власти председника Чавеза у пучу 2002. Постоји читав `пакет` мера против Венецуеле које су уследиле након војног удара 2002: економски удар и саботаже у 2003, монструозна психолошко-медијска кампања против Венецуеле вођена у духу јавно изнете оцене државног секретара Кондолизе Рајс 2005 године: `Хуго Чавез је негативна снага у региону`. Јенкијевски јуриш на Венецуелу стартује од тог времена. Али, то је и време кад је Чавез жив. Време живог двоструког лава, хороскопског и животног! Чавез више није жив. Јенкијевски јуриш је у галопу. Пред председником Венецуеле Мадуром и венецуеланским народом су велике битке. Ако тесна победа на председничким изборима може да говори о уљуљканости Чавезових присталица у њиховој вери да је победа осигурана, она говори и о томе да су проблеми Венецуеле у време Чавеза превазилажени огромним поверењем које је народ имао у њега. Сада је на Мадуру да делује ослањањем на базу и контролу народа. Да ли ће наиван венецуелански народ насести америчким хоштаплерима? Либија је сравњена са земљом. Палестина се више и не сматра вешћу, да не набрајамо сва бројна америчка планетарна `доброчинства`. Жилави и свесни народи попут Сиријаца одолевају уз подршку Русије. Американци су без сумње одлучили да Венецуелу приведу америчкој демократији па да људи живе добро као у Србији. Срећко Шојић исприча доста тога у `Белој лађи`. То је само део мрвице онога што чини блистави капитализам блиставог сјаја! И како то рече Вечни командант, Чавез: `Ако је свет и постојао на Марсу, уништио га је амерички капитализам`. Вечна слава Вечном команданту Чавезу! Нека Бог и венецуелански народ сачува Чавезово наслеђе! Драгослава Стефановић Копривица 21.7.2016. за ФБР аутор Драгослава Копривица, приредила Биљана Диковић
