Тезе Беате Шидло

Борис Степанов Чим је у децембру 2014.године Варшава делегирала свог човека у руководство ЕУ, она се осетила много сигурније. Доналд Туск који је био премијер Пољске седам година сада је, да то назовемо најједноставније, председник Европске уније и њему је поверено да управља са 508 милиона становника уједињене Европе.  Истина, тек пошто је прошао Брекзит  и  Велика Британија гласала да прекине своју потчињеност  Бриселу и ЕУ, у којој је сада 27 земаља, а и становништва 63 милиона мање него што је било пре тога. Новоевропљани, тако називају земље које су у Европску унију примљене после распада СССР-а, хтели су не само новац, већ много новца, од „Старе Европе“ и ММФ-а. Они су хтели и политичку равноправност и ослобођење од потпуне зависности од Берлина и Париза. Лидери пољске партије „Право и правда“, председник Пољске Анджеј Дуда и премијер Беата Шидло одлучили су да европским тешкашима приреде праву главобољу. Варшава је изненада ојачала своју спољнополитичку активност и тако омогућила да и сама претендује на улогу регионалног вође. Шеф кабинета министара, госпођа Шидло, је у интервјуу пољској телевизији подвукла да она не верује да дуо Француска-Немачка може Европској унији да понуди било шта ново. „Ми се разликујемо у схватању реформи. Они причају о продубљивању интеграције, о остајању у истом „антуражу“, али да се ништа не мења, већ само да се продубљује оно, што је већ учињено. А ми кажемо – не, тако се не може! Такве Европске уније више нема!“ – изјавила је Беата Шидло. Провалија између становништва и политичара је сваког дана све  већа. Пољаци то осећају на себи и зато и предлажу да Брисел промени правила игре. Уколико државе не нађу у себи довољно снаге да се супротставе мишљењу које им се упорно натура, Европска унија ће сахнути и коначно сасвим исахнути јер ће у њој остати само шест земаља које ће газдовати на старом континенту, а остале ће се наћи  у групи „сировинских и радних колонија“.   Што је економски положај „новоевропљана“ гори, то је више шанси да се њихова предузећа продају за ситне паре. Париз и Берлин су одавно схватили да Пољаци, Чеси, Словаци, Румуни, Бугари, Мађари представљају квалификовану и образовану радну снагу коју је могуће плаћати и два – три пута мање него Немце и Французе. Немачка одавно ради за извоз, она живи од тога. Нека цела Источна Европа користи немачке производе  – бизнису је свакако најважнија добит. Француска и Немачка су баш на томе и изградиле своје благостање. Зато Варшава и жели да се у руководству Европске уније појаве нови људи, а у самој Унији нове концепције, нова гледања. Без тога ће „Евроунијски Титаник“ једноставно да крене ка дну и са собом ће повући и потопити и све остале. Лондон је то схватио и зато је први одлучио да напусти ЕУ. Спасавање је увек поузданије ако се спасава појединачно.