Уместо чуда кинеска фарса

  Према сазнањима „Вести“, запело је јер Кинези и Срби имају сасвим другачије интересе у градњи пруге. Београд је желео да се брза пруга гради концесијом, да Кинези дају паре, изграде пругу и њоме управљају док не намире инвестицију, али Пекинг је то одбио без преговора, инсистирајући да се пруга гради из кредита. Србија то није могла да прихвати због ионако високог дуга земље. – Једини комерцијални уговор који је потписан је онај о продаји телекомуникационе опреме кинеске компаније Хуавеи српском Телекому. Опет, ми ништа не продајемо, него купујемо од Кине и повећавамо огромни спољнотрговински дефицит у робној размени који имамо с том земљом. Толики дефицит ни приближно немамо ни с једном европском земљом. То баца доста негативно светло на нашу економску сарадњу са Кином – каже економиста Милан Ковачевић. Тројански коњ Пекинга Европско удружење произвођача челика Еурофер забринуто је због могућности да Кина користи железару у Србији како би несметано продавала јефтин челик у Европи. Аксел Егер критиковао је кинеску инвестицију у Србији, рекавши да ће се „и железара у Смедереву финансирати великом кинеском државном субвенцијом,“ а да би Кина преко Смедерева могла у Европу довозити свој челик. Егер је додао да, док су у Европи многе железаре на највишем техничком нивоу, Смедерево се налази на најнижем. – Како може такво једно постројење бити вођено економски профитаблино – упитао је он. Спор око челика налази се и међу главним темама Самита ЕУ-Кина, који је у уторак почео у Пекингу. Према Еуроферу, кинеска државна предузећа покушавају да продају 400 милиона тона челика у Европи што би угрозило европске железаре. Он истиче да му се тај посао „нимало не свиђа“. – Наш Телеком купује опрему од кинеског Хуавеиа и то на кредит Ексим банке. Ми не знамо да ли је то врхунска опрема, не знамо каква је цена, да ли је на свету било повољнијих понуђача – додаје он. Србија је закључила с Кином још само један комерцијални споразум и то онај о градњи деонице ауто-пута од Сурчина до Обреновца. – Ту се прича понавља као с мостом преко Дунава у Земуну. Тада сам рекао да је тај мост практично увезен из Кине, јер су га изградили Кинези, а финансиран је кредитом који смо добили од кинеске банке уз камату од три посто! Довлачени су челик и цемент из Кине, а чак су радници и јели увозне нудле! Другим речима, ми смо повећали дефицит, па морамо на нечем другом да зарадимо да бисмо вратили тај кредит. Слично ће бити и с ауто-путем од Сурчина до Обреновца. Градиће га Кинези уместо да га гради наша оператива и повећа наш БДП – сматра Ковачевић. Вучић насамарио Хестил? Није прошло ни две недеље од гламурозне церемоније преузимања челичане у Смедереву од кинеског Хестила, а већ су се појавили огромни проблеми. Наиме, Европска комисија је повела истрагу због сумње да је Влада Србије и после 1. фебруара 2015. године дотурала финансијску помоћ Железари, као и да је Србија последњих година продавала челик земљама ЕУ по дампинг ценама, што је забрањено. Кинези сада опседају Вучићеву канцеларију и траже објашњење откуд истага кад их је премијер уверавао да је све рађено у складу с прописима ЕУ, а траже и гаранције да ће Србија намирити казне које би ЕУ могла да уведе челичани, јер би била реч о прекршајима из времена кад је железаром управљала српска влада. Најтежа казна могла би бити забрана извоза, а нешто блажа да се српски челик третира као „кинески“, што значи да се уведе царина од 25 одсто. Могуће је, наравно, да казне и не буде ако српска страна докаже да није помагала новцем челичану, односно да ће кинеске инвестиције бити двоструко веће од државне помоћи, како захтевају правила ЕУ. Предмет истраге односи се на период од 1. јула 2015. до 30. јуна 2016. године, када је Железаром управљао ХПК инжењеринг на челу са Петером Камарашом који тврди да није било дампинга. Подсетимо, Камараш је био на челу управе челичане која је направила губитак од 150 милиона евра за годину дана. За то нико није одговарао, а минус ће, по обичају, платити грађани. Кинеске инвестиције су, као и друге, врло нетранспарентне. Пример је кинеско-француска фабрика Меи Та у Баричу код Обреновца, инвестиција од 60 милиона евра. – Нећете веровати, у уговору који је закључио наш министар привреде пише да Кинези морају да уложе бар четвртину те суме, а ми ћемо остало. Ми смо се обавезали да ћемо им у кешу уплатити 23 милиона, да ћемо им бесплатно дати земљиште, изградити инфраструктуру и регулисати Саву у близини те локације. Ми већ за њих о нашем трошку обучавамо раднике. Врхунац свега је што они ту фабрику, када буде готова, могу и продати и то неће бити кршење уговора. И све то министар Сертић је потписао – истиче Ковачевић. Кад се све сабере, помпезно, помало претенциозно и на моменте снисходљиво домаћинство Србије кинеском председнику Си Ђипингу није се завршило ничим епохалним за Србију. Чак ни кад је реч о Железари у Смедереву. Кинески Хестил, важно је истаћи, није купио Железару Смедерево. Они су само купили земљиште и опрему и формираће сасвим ново предузеће, док је стара челичана формално у стечају. Платили су то 46 милиона долара и, наравно, дугови су преваљени грађанима Србије. Иначе, према подацима Владе, вредност земљишта челичане је 700.000 долара, зграда 29,4 милиона, а машина и опреме 215,5 милиона. Арбитража Хемофарма Док се, с правом, у Србији трудимо да учинимо све да привучемо инвеститоре, наше фирме у Кини не уживају ту „стратешку“ топлину. Пример је вршачки Хемофарм, који је основао заједничку фирму с кинеским партнером, па је из Кине врло брзо био избачен наглавачке, а партнери су му отели и капитал и имовину! Међу привредницима се то врло брзо прочуло, па се мало ко усуђује да иде у Кину. Сада наша фирма води спор пред Међународним арбитражним судом у Паризу. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/585557/Umesto-cuda-kineska-farsa