НАТО гради зид у Европи

Борис Степанов Недавни самит НАТО-а у Варшави је још једном показао исправност тврдње да су Пољска и Балтичке земље очигледно испуниле вашингтонске наруџбине. Још пре неколико година Пентагон уопште није знао шта да ради са Северноатлантском алијансом. Она је oчигледно мирисала на  тамјан, а неуспеле мисије НАТО-а у Авганистану и Ираку су по ко зна који пут показивале да Блок не може да изађе на крај са растуреним групама талибана и да губи све операције. За реанимацију Алијансе је требало да се нађе „довољно тежак разлог“. Варшава, Рига, Талин и Виљнус су три последње године буквално плашиле Европљане „руском претњом“. Они су захтевали од Столтенберга и Обаме да Пољаке, Латвијце, Естонце и Литванце заштити од московских интрига, јер она може да их окупира за само неколико сати. Неко је слушао и гледао на све те необичне молбе са неверицом, јер је мало њих веровало да ће они што измишљају басне бити толико упорни да успеју да сакупе комплетно руководство на самит НАТО-а у Варшави, и то на  цела два дана. Међутим, пољску престоницу су 8. и 9. јула посетили сви лидери Алијансе. „Хроми патак“ Барак Обама је пред конгрес Демократске партије (предвиђен за 25.јули) све послове оставио по страни и долетео како би лично проконтролисао сусрет на највишем нивоу. Пре него што му се радни дан завршио амерички председник је требало да буде професор-испитивач на важном испиту оних који су као задатак имали да играју на антируску карту и да почну нову конфронтацију са Кремљом. За Вашингтон сада нема ничег важнијег од изоловања Русије без обзира на начин. Цена је јасна – мора да се сагради нов зид у Европи – од Прибалтика до Црног мора. Пентагон је одавно био спреман да формира војну инфраструктуру код руских граница, објашњавајући то одбрамбеним разлозима, а постављање ПРО у Румунији и Пољској – жељом да се заштите од Ирана. Али свима је одавно постало јасно да прва позициона област где су постављени ПРО  може да користи не само против долазећих ракета, већ и као нуклеарно оружје. У Варшави је Обама инсистирао да се формирају четири вишенационална батаљона у земљама Прибалтика и Пољској, на бази непрекидне ротације од 2017.године.  Одређене су и државе које ће њих да штите. У Литванији то је Немачка, у Латвији – Канада, у Естонији – Велика Британија, а у Пољској – САД. Тако да ће Пољаке штитити само Американци, Литванце – војници и официри Бундесвера. То је највеће појачање у Источној Европи од завршетка „хладног рата“. Обнова „хладног рата“  је био главни спољнополитички циљ администрације Белог дома чији се мандат управо завршава. Обама је хтео да иза себе остави довољан сигуран простор који би послужио за јачање  Европе. Ако су раније САД имале главне базе у Немачкој, Италији и још неколико земаља, сада су базе по читавој континенталној Европи, а најважније је – што ближе границама Руске Федерације. Генерални секретар НАТО-а, кога су за ту дужност препоручивали амерички генерали и највиши чинови тајних служби, у Варшави је дао много интересантних изјава. Хоћу да скренем пажњу на његову изјаву о ПРО у Европи. Столтенберг је изјавио да су се лидери држава-учесница НАТО-а договорили да објаве први ниво оперативне готовости система за противракетну одбрану НАТО-а у Европи. Он је новинарима открио и неколико војних тајни. Произилази да ће сада бродови војно-поморских снага САД који су базирани у Шпанији, радари у Турској и систем за пресретање у Румунији радити усаглашено, под командовањем НАТО-а и под његовом контролом. Да подсетим да је у Турској већ постављен радар система ПРО САД. У мају 2016.године у Румунији је почео да ради копнени стационарни део америчког комплекса Aegis Ashore.  У Немачкој, у ваздушној бази Рамштајн постоји командни центар планирања за ударе на ракете. А најважније је да је 13.маја 2016. у Пољској одржана церемонија почетка изградње комплекса Aegis Ashore, за који је предвиђено да буде завршен 2018.године. „Тако да је штит спреман,“ – рекао је генерални секретар НАТО-а. Истина, штит је сличнији систему за напад, него за одбрану. Али се САД због тога стварно не брину.  Обама ће свом наследнику да преда Европу која сада има више ракета за напад него у време супротстављености са СССР-ом. Реган није био задовољан СССР-ом и он га је растурио. Данас Запад није задовољан Русијом. Зато се у успаљеним мозговима руководилаца Пољске и земаља Балтика и родила нова идеја да позову своје нове домаћине као кућне госте. Још и без икаквог ограничења у вези са роковима њиховог боравка.