КАСНО ЈЕ ЗА ЕРДОГАНА

Када оцењују нечији неуспешни напор, да се у последњем тренутку нешто поправи, Енглези кажу да је то закаснело и недовољно. Исто важи и за Ердоганово извињење Русији због обарања руског авиона. Касно је због тога што Руси неће овог лета посетити Турску и то ће неминовно смањити турски приход од туризма за око 10 милијарди долара. На ову цифру треба додати још 1 милијарду долара због санкција које је Русија увела на турске пољопривредне производе, као и обуставе инвестиционих радова који турске грађевинаре и инвеститоре коштају доданих 500 милиона долара (најмање). Веом је велики проблем у томе што је број запослених у Турској у овим областима изузетно велики и када се узме у обзир брз обрт који је карактеристичан за приход од туризма, онда су негативни финансијски ефекти такви, да обухватају заиста значајан део становништва. Додатна невоља је наравно и у томе што ви хотел морате одржавати на исти начин, било у њему гостију или био он готово празан. Извињење је недовољно, зато што су тензије у Турској такве и толике, да се овим извињењем не може успоставити било каква политичка стабилност. - Русија ће реаговати цивилизовано, али суштински никада неће веровати Ердогану. - Његово бирачко тело ће бити зачуђено, као то да „велики вођа“ попушта. - Радикалнији део ће сматрати да је Ердоган издајник и да му треба одрубити главу. Ако то није могуће, онда примењивати све из већ познатог арсенала Исламске државе и других терористичких организација. - Кемалисти ће покушати да искористе тај несумњиви Ердоганов пораз у сучељавању са Русијом, за своје нове акције у правцу враћања демократије у политички живот Турске. - Курди ће добити већи маневарски простор, само због баналне чињенице да је Ердоган у тако великим проблемима да не може да се довољно сконцентрише на уништавање Курда. Док има пара и док напада руску армију, бирачко тело Ердогана га подржава: фанатизовано радикачни део – на тези да „није још време да се обрачунају са Ердоганом“ (његов радикални исламизам је за њих недовољно радикалан), а радикализовани део – на тези „да има посла и да се ипак боље живи“ и да треба бити уз владара против секулариста. И обрнуто, када се склапа макар примирје са Русијом, а то онда значи и нужно дистанцирање од терориста које иначе Турска здушно помаже и када санкције Русије воде Турску у рецесију, обе групације Ердоганових бирача се, брже или спорије, дистанцирају од њега. Ердоган је очигледно, после неуспеха у Сирији, одустао од тога да Турска шири свој утицај на арапски свет и онда је потписао и споразум са Израелом по коме је одустао од свега онога због чега је био на страни Арапа у сукобу са Израелом. То ће даље подстаћи терористе да се устреме на Турску. Тако је Ердоган од себе направио недговорног авантуристу у спољној политици и најобичнијег сујетног диктатора на унутрашњој сцени. Сукоб са Израелом – пораз. Интервенција у Сирији и сарадња са терористима у Сирији – никаква корист за Турску, само штета, дестабилизација и бламажа. Сукоб са Русијом – штетан и бесмислен. Када погледамо шта је Ердоган урадио за само неколико година: увео драстичне прогоне опозиције, потпуно репресијом покушава да угуши медије, масовно хапшење и свакојако шиканирање судија и тужилаца, физичко уништавање Курда, масовна и свеобухватна сарадња са терористима – и сад му се то обија о главу у виду терористичких напада, заоштравање односа са свим суседима, обарање привредних активности из чисто аргесивно-политичких разлога, учестовавање у креирању разлога за избегличке кризе које онда веома снажно погађају саму Турску, онда не можемо да се отмемо утиску да се Ердогану приближава још једна англосаксонска изрека. „Он није део решења, него део проблема“.  Ми бисмо рекли: „Ко другоме јаму копа сам у њу пада“. Из ког год угла да погледамо – касно је за Ердогана. Последњи потез повући ће, као и обично, његов верни савезник – САД.