НАТО се маскира
Борис Степанов САД одавно позивају своје европске савезнике из Северно-атлантске алијансе да повећају своје војне трошкове. За многе је то задатак који је тешко испунити. Јер свака земља има своју армију која мора да се финансира, да јој се обнавља наоружање и да у сваком тренутку буде у бојевој готовости. За то се у буџетима предвиђају милиони евра и њих распоређује политичко и војно руководство. Али Вашингтон сматра да су буџети за НАТО сада премали и да бреме заштите Европе Американци носе на себи. Позиви за повећање „чланарине за НАТО“ на 2% БДП-а постају ултимативни. Јасно је да Европска унија не живи баш у најсрећније време. Проблеми са избеглицама, финансијске компликације и крупни дугови Европску унију терају да почне да размишља о рационалности. Добар део земаља-чланица ЕУ не размишља како да штабу у Бриселу уплате потребан новац, већ како што брже да се обрачунају са ММФ-ом и отплате своје дугове, тако да бар одрже досадашњи стандард сопственог становништва. Али Американци упорно инсистирају да се њихов захтев испуни. Шта више, недавно су подржали идеју А.Меркел да се формира уједињена армија Европе. Произилази да НАТО не само да хоће да ојача за источни део Европе, већ и да има јаке помоћнике у лику нове армије ЕУ. Истина, за сада у Бриселу посебно не најављују рад на новој европској стратегији о спољној политици и безбедности, а то значи и о формирању глобалне комплексне стратегије. Уосталом, разговори о формирању јединствене европске армије се воде преко 20 година. У почетку су ту идеју негирали Американци и Бил Клинтон лично. Тада је он имао другачије планове – да се уништи Југославија, да се преузме контрола свих бивших земаља социјалистичког лагера. Тај задатак није остварио. САД су постале потпуни домаћин старог континента. Буш-млађи и Барак Обама су отишли још даље, преузели су да своје људе (лојалне Вашингтону) разместе у главним европским градовима. Берлин је међу првима почео брижљиво да извршава све налоге који стижу са оне стране океана. 2009.године је лобирана одлука Европског парламента о формирању Снага за брзо реаговање ЕУ. Затим су кренуле приче о изградњи уједињене армије. Вашингтон је, природно, прихватио идеју и схватио да таква армија није потребна да би била конкуренција НАТО-у. То треба да буде чврста и поуздана подршка савезницима. Тако испада да ће алијанса и нова армија допуњавати једна другу. И средства за финансирање ће се сигурно наћи. По свему судећи – таква шема ће да задовољи све. И тада ће још дуго моћи да се говори о заштити демократских вредности, о спољним непријатељима који ометају Европљане. А испод жита ће се изградити нови системи за ПРО у Румунији и Пољској, а формирати и армија. У тим пројектима је најважније да постоје огромни буџети које ће морати да освајају и политичари, и војна лица, и ЦИА, и АНБ. Јер – ради се о милијардама и билионима долара. Велики новац увек значи и велике политичке игре. Важно једа се почне, а после, када замајац војне индустрије САД почне да ради пуном снагом, неће више морати да се нервирају. Наруџбине су стигле, а то значи да долар има перспективу да још много деценија остане главна валута у свету. Јер то и јесте главни задатак сваке америчке администрације.