У време Косовског боја Албанци чували стоку!

Историчари и археолози тврде да је иницијатива Рамуша Харадинаја о подизању споменика Арбанасима палим у Боју на Косову неутемељена, До почетка 17. века живели у планинама ИНИЦИЈАТИВА Рамуша Харадинаја суштински је политичка изјава! За њу не постоје аргументи у средњовековним историјским догађајима на Косову и Метохији и треба је одвојити од историје као науке у којој нема података да су Арбанаси у било ком битном броју учествовали у Косовској бици. Ако пак Албанци имају веродостојне научне изворе за ову тврдњу, нека их обелодане и понуде јавности. Овако је историчар др Миомир Гаталовић из Института за савремену историју „Новостима“ окарактерисао иницијативу Рамуша Харадинаја, да се на Газиместану подигне споменик Албанцима страдалим у Косовском боју за који је навео да је „један од најважнијих у историји Косова и Балкана“. - То што је Харадинај за Видовдан написао на свом фејсбук-профилу је бесмислено колико је и бесмислено да се догађаји из средњег века тумаче у светлу савремених догађаја, а не из угла ондашњег времена и прилика – наставља наш саговорник. – А у то време владар је, у случају рата, позивао великаше и они су били дужни да за битку пошаљу одређен број војника. Могуће је да је кнез Лазар позвао неког арбанашког властелина да у бој на Косову пошаље војску, али и ако је тако, не ради се о значајном броју људи који заслужују да им се подигне споменик на Газиместану. Да је број Арбанаса који су можда учествовали у Косовској бици мали, наш саговорник поткрепљује дефтером, турским пописом из 1455. године. САМО ХРИШЋАНИ И ТУРЦИ - НИКАКВИ археолошки артефакти о Косовском боју нису пронађени, јер археолошка истраживања никад нису урађена – указује др Марко Поповић. – Да јесу, можда су се могли наћи опрема и оружје. А опрема хришћанских ратника у то доба била је универзална и разликовала се од опреме турских. Сигуран сам да би се, да су рађена истраживања, пронашли само опрема и оружје хришћанских и турских ратника. - У том турском дефтеру записани су врло прецизни подаци – каже Гаталовић. – Они кажу да у Области Бранковића, која чини око 80 одсто територије данашњег Косова и Метохије, живи 12.985 Срба у 480 села, а да има 46 арнаутских кућа у 23 села. Осим тога, тај попис говори да у Области Бранковића има 75 влашких кућа у 34 села, 17 бугарских и пет грчких кућа, као и по једна јеврејска и хрватска кућа. Дакле, и шест деценија после Боја, Срби су најмногољуднији живаљ Косова и Метохије, што указује на то да је тако било и у време Косовске битке и да је број других народа који су у њој учествовали, много мањи. Број Арбанаса на Косову и Метохији, по речима нашег саговорника, постепено се увећавао тек после Велике сеобе Срба 1690. године. - До тог доба, односно до почетка 17. века, они су углавном живели на планинама и бавили се сточарством – објашњава Гаталовић. – Тек после Сеобе они постепено насељавају крајеве у којима су живели Срби. Штавише, од почетка 19. века Турци их често користе као свој поуздан бедем према Европи. Објашњавајући да је иницијатива Рамуша Харадинаја историјски неутемељена, наш саговорник додаје и да у средњем веку, у време Косовске битке, национални идентитет није имао форму какву данас има. - Појам националног идентитета какав данас подразумевамо, народи су, углавном, прихватили много после средњег века – каже Гаталовић. – А национални идентитет Албанаца настаје од Призренске лиге, 1878. године. Са историчаром др Миомиром Гаталовићем слаже се и археолог др Марко Поповић. Он каже да иницијатива Рамуша Харадинаја није поткрепљена чињеницама. Др Марко Поповић - Познато је да је у Косовском боју била хришћанска војска – каже Поповић. – Били су то одреди кнеза Лазара, Вука Бранковића и босанског владара Твртка, који је послао помоћ. Има података да је у редовима Вука Бранковића било и Албанаца, али врло мало. Они су у то доба били малобројни на простору Косова и Метохије, али се не могу поуздано потпуно искључити. Нико од албанских великаша није учествовао у бици, није било организоване албанске војске, као што је, на пример, учествовала босанска. Ако су и били неки Албанци, учествовали су као део хришћанске војске. Иницијатива Рамуша Харадинаја изазвала је буру у српској јавности. Друштвене мреже и портали српских новина и агенција усијали су се од коментара на видовданско оглашавање лидера Алијансе за будућност Косова, на свом фејсбук-профилу у ком „објашњава“ да се „не сме заборавити улога Албанаца у Косовском боју, који је био борба за заштиту вредности европске цивилизације“. Он је позвао грађане да подрже иницијативу и захтевају од косовских институција да се у знак сећања на Косовски бој и албанске јунаке на Газиместану подигне споменик. СРБИЈА ДА СЕ ОГЛАСИ - НАША држава требало би званично да реагује на ову иницијативу Рамуша Харадинаја – каже др Миомир Гаталовић. – Са историјским аргументима које има, Србија треба да се обрати свим европским и институцијама Уједињених нација. У томе може да користи утврђене историјске истине наших и страних стручњака о Боју на Косову. Др Миомир Гаталовић извор: Новости