Албанолог из Улциња: Косово ће убрзо бити враћено Србији, Албанци немају везе са Илирима

Због критике титоизма и енверизма Буровић је доживео животну голготу. Провео је 33 године у југословенским и албанским затворима. Балкан, а посебно Космет, ових дана је на ветрометини политичких препуцавања, употребе и злоупотребе историје, цркве, националног и националистичког повезивања крви и тла. Трагајући за истином, пут нас је довео до академика др Каплана Буровића, рођеног у Улцињу, чија је судбина вечитог дисидента права слика овог простора у овом времену. Сведочење познатог албанолога и балканолога, који већ више деценија живи у Женеви, уноси нове погледе на прошлост Балкана и Косова и Метохије. О тврдњама неких Албанаца да су најстарији народ и да су илирског порекла, Буровић указује да ова теза, не само што није научно утемељена, већ су, напротив светски научници доказали да Албанци немају никакве везе са Илирима. – Аустријски академици и универзитетски професори Густав Веиганд, Густав Мајер, Норберт Јокл, па и највећи албански научници Екрем Кабеј, Алекс Буда, председник Академије наука Албаније, Шабан Демирај, други председник Академије наука Албаније, не само да су признали да Албанци нису ни аутохтони, нити Илири, већ су то у својим научним студијама и доказали. Тако, Кабеј доказује да се албански језик формирао у данашњој Румунији, у шестом веку, и да су отуда Албанци стигли тек у десетом веку у област Мата, изнад Тиране. Одатле су се распрострли на све стране данашње Албаније, која је у то време била настањена претежно Србима. После турске окупације, ови ће Албанци прећи и данашње границе Албаније и ући у Србију, Македонију и Црну Гору – каже Буровић за Вечерње новости. – Као и сви народи света, и Албанци имају своју културу, која је везана за тло данашње Албаније, а не за Космет. Ова култура потиче из касног средњег века и, у већини случајева, створили су је странци. Ван граница Албаније, све до њиховог препорода, немамо албанске културе. Прва штампана књига на албанском језику је из 1555, написао ју је један Хрват и објављена је у једној штампарији православне Црне Горе. Први албански буквар сачинио је Влах Наум Већилхаџи 1844. године, док је први буквар после ослобођења и проглашења Албаније за независну државу 1913, штампан у Србији, натоварен на коње и пребачен у Албанију. Верски споменици на КиМ су предмет спорења, чији су и ко их је градио? – Највећи део споменика културе саградили су Срби. Што су којекуда били и темељи неке византијске цркве, то не значи да је и новоизграђена црква на том месту византијска. Могуће је да је у темељима Ајфелове куле у Паризу била нека римска грађевина, али она ипак припада Французима. После Првог светског рата, на Космету је било мање од 400.000 Албанаца. Између два светска рата и посебно после Другог светског рата, број Албанаца је порастао, али не онолико колико га они данас фалсификују. Како за време турске окупације, тако и касније, па и дан-данас, Албанци су се досељавали са албанских гора на Космет, јер тамо, у њиховим горама, нису имали од чега да живе. Пећка патријаршија На Албанце су утицале све три религије, али их је повезивало само албанство? – На Балкан су Албанци стигли као пагани. Хришћанску су веру примили делимично од Срба и делимично од Грка, али површно, јер су у дубини душе наставили са паганизмом. До 1924. године нису успели да створе своју цркву. Следствено нису ни градили цркве. Где су успели, минирали су их. Католичанство су примили од Барске бискупије и српских бискупа. Ни православни, нити католички Албанци до дана данашњег немају ниједног свог светитеља. Сви свеци, којима се они моле, странци су. Којој вери припадају такве обичаје имају, али јако измешане са својим паганским обичајима, којих се још нису ослободили. Назире ли се крај ове приче са Косовом, нарочито сада кад је у њој и Македонија… – Космет ће се вратити у окриље своје матице Србије и то убрзо, могуће и у наше дане. Албанци поштују само Димитрије Туцовић Једини Србин који је завредео да се његовим именом обележи улица у Призрену је Димитрије Туцовић, откуд то? – Димитрије Туцовић је српски социјалдемократа који је 1914. објавио у Београду књигу “Србија и Албанија”. Он је био индоктриниран фалсификованом историјом албанског народа, па је српско-албанске проблеме третирао са тих позиција. Наравно да се то свиђа Албанцима, па га зато и “поштују”. У знак захвалности и поштовања, да је допао у руке Енвера Хоџе, и њега би овај одрао наживо, као мене. Живи у Женеви Каплан Буровић је светски признати албанолог и балканолог, који данас живи у Женеви. Дипломирао је албанологију у Скопљу и албански језик и књижевност у Тирани. Због критике титоизма и енверизма доживео је животну голготу. Провео је 33 године у југословенским и албанским затворима. Објавио је више научних књига. Ових дана слави пола века од објављивања романа “Издаја”, који је уврштен је у школску лектиру у Албанији. Пре пет година напустио је албанске и вратио се српским коренима, до којих је дошао у научном трагању. https://srpskaistorija.wordpress.com/2015/06/02/%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3-%D0%B8%D0%B7-%D1%83%D0%BB%D1%86%D0%B8%D1%9A%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D1%9B%D0%B5-%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%B7%D0%BE-%D0%B1%D0%B8/