Магловити Албион се поделио

Борис Степанов 23.јуна ће у Великој Британији бити одржан референдум. Питање које ће бити постављено гласи: „Да ли Уједињена Краљевина треба да остане члан Европске уније или да изађе из ње?“ Сада су поданици Њеног Величанства без престанка под притиском различитих социолошких служби. Сви праве прогнозе шта ће са Европском унијом бити већ 24.јуна. Више од свих, природно, узнемирени су многобројни функционери из Брисела. Излазак Велике Британије би за њих донео много проблема – они се плаше да ЕУ може да се распе као кула од карата, наравно, уколико становништво Велике Британије ипак одлучи да напусти Европску унију. Њен пример може да подстакне и друге да раскину „бриселски брачни уговор“. Социолози за сада тврде да је 45 процената испитаних спремно да остане у ЕУ, али да исти број сматра да треба да дође до растанка. Велика Британија је подељена на два једнака дела. Има још доста оних који још увек нису одлучили не само да ли да учествују  на референдуму,  већ ни како да гласају. Управо се за те бираче сада боре политичари, новинари, телевизија. Једни су сигурни да би без Брисела Британци најзад постали домаћини своје судбине, да би поново стекли власт која им је одузета. Друге плаши хаос који ће земљу претворити у острво за мигранте из Пакистана, Авганистана, Турске. Миграциони талас је нешто са чиме континент никако не може да изађе на крај. Поборници изласка из Европске уније већ извесно време гарантују да ће избеглица бити врло мало – до 100.000 годишње. До сада је на Острву нашло смештај, финансијску помоћ и социјалну помоћ скоро 400.000 људи. Све то представља непотребни трошак. А тај новац је могао да се искористи за побољшање образовања, медицинске помоћи оних „исконских“ поданика Њеног Величанства. Често се присећају и веома важног проблема, какав је пораст етничког криминала,  у коме се терорише становништво и који представља претњу друштву. „Брексит“ би омогућио да се преступници и екстремисти депортују без неких специјалних проблема. И при том се у Лондону све чешће присећају искуства Аустралије која је 1989.године увела најоштрије могуће мере за пријем имиграната. Зелени континент, како је познато, предност даје квалификованим људима, младим и здравим. Постоје и одређени захтеви који смањују оптерећеност на аустралијски здравствени систем. Како би се дошло до сталне аустралијске визе треба да се прође изузетно детаљно медицинско испитивање, између осталог и да се направи рендген снимак  плућа и да тест на ХИВ  покаже да је особа здрава. Аустралија схвата да мигрантима треба да се бави озбиљно, а не да доцније плаћа милионе долара за лечење „старих и болесних“. Поборници „брексита“ дају доста повода за раскид од ЕУ. Један од повода је дошао, ма колико то звучало чудно, од војске. Они кажу да је Европска унија постала досадна и да више није под контролом. Шта више, у том поводу се размишља и о оснивању сопствене армије. Да ли је могуће да им је НАТО мало?