Како се Роми и Албанци користе српским документима у потрази за лажним азилом – А, о Србији, све најгоре…
Државна администрација у Немачкој и другим земљама ЕУ, лажне азиланте, Роме и Албанце из Србије, назива „Србима“. Влада Србије не реагује на ово како би заштитила све оне пристојне, радне и вредне Србе који деценијама раде у европским земљама и који никада својим боравком нис угрозили земљу која их је прихватила. Мањинама, а посебно Ромима и Албанцима у Србији, ништа није ни боље ни горе него већинској нацији, јер уживају сва људска и грађанска права, и преко прописаних стандарда. Али, изгледа, ни то није довољно, па кад крену са српским документима да траже азил, о Србији све најгоре причају. И што горе причају, то их Вођа боље штити. Кад их из ЕУ врате назад, ту је опет помоћ, парама буџета! И тако у круг. Пише: Никола Влаховић Почетком јуна месеца ове године, до јавности у Србији је доспела вест агенције Ројтерс, да су мигранти из исламских земаља досељени у Немачку, направили чак 69.000 кривичних дела за последња три месеца, а да су Срби у истом периоду по броју кривичних дела одмах иза њих! Прецизнију информацију дао је извештај немачке Канцеларије федералне криминалистичке полиције (BKA), да су „мигранти из северне Африке, Грузије и Србије диспропорционално заступљени међу осумњиченима“. Што ће рећи, неко мање, неко више, али углавном у сличном обиму. Да је било која друга цивилизована држава у питању, а не Вучићева Србија, до сада би од Немачке тражила детаљне информације о броју и облику тих кривичних дела, те именима извршитеља, како би знала како да поступи након њиховог изручења. Али, упркос ћутању напредњачког диктатора (ћути да се не замери одлазећој канцеларки Меркел) у вези са овим случајем, поједини медији у Немачкој су се ипак сетили да испитају ко су ти „Срби“, па се испоставило да су у 99 одсто случајева извршиоци тих кривичних дела Роми и Албанци са српским пасошем. Немачки министар Томас де Мезијер, не тако давно, обратио се „Србима који траже азил“, да га добити неће јер је „Србија земља сигурног порекла“. Мезијер се у ствари обраћао Ромима и Албанцима из Србије, јер Срби из Србије према подацима имиграционих служби, по правилу не траже азил него са одређеним стручним квалификацијама траже радну дозволу. Никада се за последњих петнаест година није десило да највиши представници Србије, упуте оштар протест, ноту, демарш или да пусте било какав глас поводом скандалозне реторике којом се Срби у Немачким медијима и Немачкој администрацији жигошу као тражиоци азила, имигранти, сецикесе, криминалци и просјаци. Никада им није пало на памет да заштите интересе српске нације од провокација наводно незадовољних мањинских групација, како у земљи тако и у иностранству. Вучићева влада је у томе отишла најдаље. Срби запослени у Немачкој, потпуно су незаштићени од своје матице државе, што није случај са Ромима и Албанцима, српским држављанима који уживају пуну правну заштиту по споразуму о такозваној реадмисији. Наиме, српски државни органи, према свим међународним споразумима који су потписани последњих десет година, имају обавезе према Ромима и Албанцима који нису прихваћени у поступку добијања статуса емигранта у Немачкој (и у другим европским земљама). Те обавезе подразумевају да Србија мора да им по повратку обезбеди смештај, посао, школовање за децу и све друго што произилази из споразума о реадмисији. Дошло је дотле да су се многи Срби млађе доби на југу Србије изјаснили национално као Роми, само да би у месту боравка добили посао или загарантовану помоћ која стиже из европских фондова специјално за ромску популацију. Сигурније је у данашњој Србији бити Ром него Србин! Срби у Немачкој су деценијама представљали узорне грађане, одличне раднике и савршено су се уклапали у друштвена правила у овој земљи. Тако је и данас. Али, од распада Југославије па до данашњих дана, Роми и Албанци са српским пасошем направили су велику пометњу, како у немачким медијима тако и у немачкој администрацији. Наводно бежећи од терора из Србије, дошли су у Немачку као српски држављани, а у званичној статистици појављују се као „Срби“. Најчешће, кад су у питању кривична дела. Државни органи у Србији нису ништа урадили по овом питању, како би заштитили Србе од стављања у исти кош са Ромима и Албанцима. Напротив, Роми и Албанци у Србији са лакоћом могу добити сва потребна документа, од пасоша до међународне возачке дозволе, а онда се у Немачкој представљају као „жртве режима“. А, као што је познато, сваки досадашњи режим, завршно са Вучићевом диктатуром, окренут је пре свега против српских националних интереса, и свом снагом доказују разним европским комесарима и комесаркама како штите мањине, пре свега Рома и Албанце. То иде дотле да чак ни починиоце кривичних дела које је Немачка у Србију вратила, не третирају као преступнике, да се неко случајно не би увредио и пријавио то европским канцеларијама у Србији као „терор над мањинама“! У Србији, према последњем попису из 2011. године, живи око 150.000 припадника ромске заједнице. Тај број је нетачан, јер Рома има знатно више са српским документима. Проблем је што они та документа користе у сврхе манипулације, као лажни азиланти. Кад им је потребно да добију документа као грађани Србије, српска државна администрација све чини да им у томе помогне. Кад са српским документима дођу у Немачку и затраже азил због „терора над мањинама“, онда о Србији причају све најгоре о чему сведоче записници имиграционих власти у свим већим немачким градовима. Роми из Србије који преко лета одлазе у западне земље, бораве тамо извесно време, добијају новчану помоћ (сада већ мању него раније због злоупотреба), баве се крађом и просјачањам, крадена возила довозе у Србију и у деловима их продају, добијају социјалну помоћ… Многи од њих имају велелепне куће у Новом Саду, Београду а све су стекли „сезонским“ шверцерско-азилантским турама, од Србије до Немачке и назад. Уз све то, о Србији говоре све најгоре, а сваки погрешан гест појединаца Срба или државе, одмах пријављују као дискриминацију. Ромске организације у Србији заступају људи које ова ружна страна њихове популације, не занима. Као и други политичари у Србији, боре се за свој интерес и гледају да се не замере ни владајућим коалицијама ни ромској мафији, која очигледно, постоји. Извор: ТАБЛОИД Лист против мафије Фејсбукрепортер