Вијетнам и Јапан нису дочекали Обамино извињење

Борис Степанов Своју опроштајну турнеју по Југоисточној Азији Барак Обама је почео од Вијетнама. Уосталом, то је једина земља у свету која је војно поразила САД. Истина, за ту победу живот је дало три милиона Вијетнамаца. Обама је трећи амерички председник који је посетио Вијетнам после  рата 1975. године. Пре тога у Ханоју су били Бил Клинтон – 2000.године и  Џорџ Буш – млађи 2006. године. Наравно, САД јако желе да изгладе  узнемиреност у односима са Вијетнамцима, који још нису заборавили шта су са њиховом земљом пре 40 година учинили амерички агресори (који данас претендују да буду нови старији брат Ханоја). Потпуно је могуће да ће врло брзо Вијетнам постати један од главних трговинских партнера региона. Већ сада је билатерални трговински промет достигао 40 милијарди долара.  А то је само почетак. „Окретање Азији“ је требало да се започне одавно и то од Вијетнама. Клинтон и Буш-млађи то нису успели, али је Обама, пред напуштање Беле куће, ипак вијетнамске лидере успео да наговори на тешњу сарадњу са америчким бизнисом. За почетак – врло брзо ће обућари САД-а своју производњу из Кине да пребаце у Вијетнам. Корист је огромна – јефтина и квалитетна радна снага, што значи да ће и обућа за америчке купце бити јефтина, уосталом – и трајаће дуже. Обама је Ханоју направио и потпуно неочекиван поклон – укинуо је ембарго на оружје, који је важио читавих педесет година. Сада америчко оружје може као река да потече у Вијетнам који има врло крупан војни потенцијал и компликоване односе са Пекингом. Довољно је да се присетимо рата између Кине и Вијетнама 1979.године који се за Ханој успешно завршио. Уосталом, и данас Кинези и Вијетнамци разјашњавају међусобне односе у вези са Јужно-Кинеским морем. Ханој сматра да су те воде његова економска зона, а Пекинг да је – његова. И ни једно од њих неће да уступи ни длан воде ономе другоме. А Вашингтону те несугласице иду на руку. На испорукама оружја Ханоју може добро да се заради, а Обама је то схватио много пре посете Вијетнаму. Не може да се искључи ни варијанта да ће у најскорије време велики део ратних конфликата са Блиског истока и Севера Африке да се пребаци у Југоисточну Азију. Вашингтон не жели да Пекинг постане домаћин у региону и било какав неспоразум између Пекинга и Ханоја, Пхенјана и Сеула Американцима одговара. САД хоће по сваку цену да сачувају своју војну надмоћ. Нови тренд Беле куће је да се сви уједине против Кине. Обама поставља темељ, а његов наследник (или наследница) ће даље градити „антикинеску кућу“. Обама је успео да „поткупи“ Вијетнам. Од њега се очекивало да се пред народом извини за рат 1963. – 1975.године. Али Обама није ни помислио то да уради. Демократе су увек у праву, макар убиле три милиона Вијетнамаца или у августу 1945.године бацили атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки. Тада је за неколико сати поубијано преко 200.000 људи. Јапанци су јако желели да од америчког лидера зачују извињења за поступке САД-а, старе седамдесет година. Ипак – нису дочекали. У Хирошими је Обама био, уосталом, као први амерички председник, али није затражио опроштај. Да је направио преседан – Америка би морала да се каје због свих ратова које је започела у прошлом веку и почетком овог. Морала би да се присети колико је људи погинуло у Ираку, колико у Либији, а колико у десетинама других земаља само у последњих десет – петнаест година.  САД  се труди да се не присећа тога. Јер они су јаки, а то би значило да могу – све.