Европско тржиште гаса у скорије време очекује суштинске промене. Главна новост ће бити раст цена за гас, који ће утицати како на крупне енергетске компаније, тако и на обичне потрошаче. А ова околност, са своје стране, довешће до промене конфигурације читавог система обезбеђења енегретске безбедности у Европи и натераће државе да пажљиво приступају оценама дејствујућих и перспективних гасних пројеката. О томе да су извозне цене гаса повезане са котирањем нафте достигле дно и да ће у скорије време кренути да расту, говорио је заменик председника Управног одбора “Газпрома” Александар Медведев. “Ми смо већ достигли дно са ниским ценама, и због тога цена нафте више неће падати, па се и цена за гас може почети подизати” – истакао је он. Раст извозних цена за руски гас у суштини се већ примећује. Посебно, премија приликом иностраних испорука “Газпрома” у поређењу са ценом унутрашњег тржишта, достигле су 20%, док је почетком текуће године она износила 16%. Притом треба узети у обзир да је значајан део извозних уговора “Газпрома” (у том смислу и европских) везан за цену нафте уз кашњење од 6-9 месеци. [http://www.rbc.ru/economics/24/05/2016/5744bbbe9a79476c981a7fc3?from=main] Настала ситуација омогућава нам да утврдимо да се европско тржиште гаса нашло на прагу новог замајца рата са ценама гаса. И главна линија супротстављања овде може пролазити између Русије и Норвешке као кључних европских добављача са једне стране и америчких компанија у области индустрије добијања гаса из шкриљаца са друге стране. “Норвешка и Русија су затрпале тржиште” – указује с тим у вези немачки часопис Die Welt и подсећа да је током 2015. године извоз руског гаса у западну и централну Европу (у том смислу и у Турску) порастао за више од 8%, до 158,6 милијарди кубних метара гаса: “То је скоро дупло више од годишњих потреба Немачке за гас и одговара 31% читавог европског извоза “плавог горива”. У првом кварталу те године “Газпром” је увећао извоз у Европу за још 28%. Норвешка са своје стране заузима друго место на списку извозника гаса на европско тржиште. Према подацима часописа Die Welt, та земља је такође способна да повећа извозне доставке које су у прошлој години износиле 108 милијарди кубних метара, а у првом кварталу 2016. године порасле за 17%, “достигавши, према подацима норвешког оператера Gassco, двогодишњи максимум”. [http://www.welt.de/155249235%20/] Испоруке америчког течног природног гаса (ТПГ) у Европу које су почеле у априлу, дале су основа да многи у Европској комисији прогнозирају даљи пад цена руског гаса и да почну анонсирати ревидирање одговарајућих дугорочних уговора европских потрошача и “Газпрома”. И заиста, за последњу годину дана, цена раста руског гаса смањена је за више него удупло – до 147 долара за хиљаду кубних метара – достигнувши минимални ниво цена у последњих десет година. Наведена је и процена новог пада цена – 100 долара за хиљаду кубних метара до лета текуће године. Међутим, преокрет тржишта нафте у страну раста цена и скраћења извозних испорука гаса у Европу од других испоручилаца (са изузетком Русије и Норвешке) показале су се значајнијим факторо за ситуацију са ценама, него чак и долазак ТПГ из САД. У овом тренутку, у складу са информацијама којима располажемо, најскорији ниво стабилизације цена за руски гас представља показатељ од 160 долара за хиљаду кубних метара – што одговара “рентабилности” америчког ТПГ. Међутим, овај ниво је срачунат са полазиштем од постојећег нивоа светских цена на нафту – нешто испод 50 долара за барел. У случају продужетка нафтног релија са ценама, нова полазна тачка за руски гас за Европу, према постојећим подацима, може бити ниво од 205-210 долара за хиљаду кубних метара. Одговарајуће рачунице базирају се на новим прогнозама будуће динамике светских цена за нафту. Тако су аналитичари америчке банке Citigroup у свом последњем извештају оштро повећали прогнозе оцена за 2016-2017. годину. Према њиховим рачуницама, котирање нафте марке Brent премашује ниво цена за 50 долара за барел већ у трећем кварталу текуће године, а не у четвртом, како се то претпостављало раније. “Тржиште сировина, по свему судећи је већ оставило лошију етапу иза себе и сада на челу са нафтним тржиштем надокнађују раније нанете губитке, када су цене достигле минималну вредност крајем прошле године” – каже се у извештају Citigroup. (http://www.vestifinance.ru/articles/71146) Аналогне прогнозе чуле су се и у земљама-чланицама ОПЕК. Посебно је Мохамед бен Салех ал-Сада, министар енергетике и индустрије Катара, назвао “праведним” за његову земљу ниво нафтног котирања на нивоу не мањем од 65 долара за барел. “Тржиште нафте се полако али сигурно обнавља. Фундаментални фактори показују да се тржиште креће у правилном смеру. Међутим, ја не мислим да смо ми постигли праведне цене, како би имали могућност за привлачење већег обима инвестиција. То је неопходно за обезбеђење адекватног предлога на светском тржишту нафте и избегавања било-каквог шока са ценама” – изјавио је он. [http://bigstory.ap.org/article/ccda60b97ade4cc09a6b79c0786b73cf/ap-interview-qatar-energy-minister-wants-fair-oil-price] Посебно је важно да је ова изјава била дата од стране представника Катара уочи наредног самита нафтног картела који је предвиђен да се одржи у Бечу 2. јуна. Притом управо Мохамед бен Салех ал-Сад у текућој години заузима место актуелног председника ОПЕКА. [http://www.vestifinance.ru/articles/71145] Треба такође узети у обзир да управо Катар у овом тренутку представља најкрупнијег извозника ТПГ, а из тога следи да је и директан конкурент и за Русију, и за Норвешку – притом треба узети у обзир да две земље конкуришу на европском тржишту гаса не само са Катаром и САД, него и међусобно. И норвешки добављачи на челу са компанијом Statoil, чак и по признању локалних медија, губе трку са “Газпромом”. “Норвешког гаса у Европи нема довољно”, он је “скуп и биће још скупљи” – сведочи између осталог и норвешко издање VG и приводи као потврду ове тезе следућу рачуницу, са ослањањем на истраживања спроведена у Оксфорду: “Ниво трошкова у Норвешкој по традицији је један од највиших у Европи”. Квартални извештај Statoil говори о томе да су трошкови компаније приликом производње гаса износили 1,04 долара за милион Btu (британска топлотна јединица). Код руског гиганта “Газпрома” одговарајућа цифра у 2015. години износила је 0,4 долара. Разлика у цени била би још већа да круна у последње две године није ослабила отприлике за 30%. И ако говоримо отворено, није тешко видети ко има веће шансе да продаје у Европу јефтинији гас у будућности”. “За време тог, да га тако назовемо, “последњег нафтног бума” – током 2008-2012. године – урађене су гигантске инвестиције за обезбеђење будућих испорука гаса из Норвешке. Резултати нису утешни. Нађено је мало нових налазишта, они нису били велики и били су скупи. Баренцово море није постало гаранција препорода норвешке нафтне и гасне бајке” – закључује издање VG. [http://www.vg.no/nyheter/meninger/bellona/norge-loeper-putins-aerend/a/23667429/] Што се тиче рачуница са америчким испорукама, а конкретно тога да ТПГ из САД помаже да се “обори” цена руског гаса – таква нада је у овом тренутку неоснована. Чак и уколико амерички извозници достигну врхунац својих извозних могућности и откажу од испорука у друге светске рејоне (а то је практично неоствариво, узимајући у обзир да је чак и “пилотни” танкер стигао у фебруару текуће године не у Европу него у Бразил), то обими гаса које су они испоручили на европско тржиште износе отприлике 24 милијарде кубних метара. Међутим, према подацима европске комисије, укупна годишња потреба земаља Европске уније за гасом у овом тренутку износи 426 милијарди кубних метара. Из тога следи да ТПГ из САД и уз наповољније околности може да покрије потребе ЕУ за отприлике 5 – 6%. И то ако не рачунамо да ће у скорије време зависност ЕУ од спољних извора енергената наставити да расте и до 2030. године може по питању гаса превазићи 80%. А у сличним ситуацијама допунску ефикасност добијају управо дугорочни уговори и рачуница на вишегодишње испоруке кроз пројекте гасовода – у којима водећу улогу игра Русија.
