Леонид ИВАШОВ НАТО се спрема за рат са Русијом током 2017. године Сер Ричард Ширеф, британски генерал у пензији који је до 2014. године заузимао место заменика Врховног команданта уједињених оружаних снага НАТО пакта у Европи, изјавио је да између Североатланске аијансе и Русије током године може почети нуклеарни рат уколико алијанса не ојача своју одбрамбену способност на Прибалтику. Према мишљењу Ширефа, велика је вероватноћа да ће циљ напада бити Естонија, Литванија или Летонија, где Русија може образложити свој могући напад ради “заштите рускојезичног становништва”. Британски војник сматра да је “Русија уверена у слабости НАТО” и полазећи од тога, Западу је неопходно “прдупредити могућу катастрофу”. Он је притом уверен да ће супротстављање несумњиво бити нуклеарно, пошто је оно, наводно, заложено у војну доктрину Русије. Раније, током исте недеље, угледала је светлост дана његова књига “2017: Рат са Русијом”, догађаји који су измишљени, међутим, како тврди аутор, они су у стварности “веома реални”. Британска ТВ компанија ББЦ је 3. фебруара представила телевизијском аудиторијуму филм “Трећи свестки рат: за командним пултом” (World War Three: Inside the War Room) где је представљен фиктиван сценарио могућег сукоба између Русије и НАТО пакта: пошто руски устаници заузму Летонски Даугавлилс и потом се умеша америчко-британска коалиција, свет ће се наћи на ивици масовног нуклеарног рата, од кога човечанство спашавају чланови британске владе. У среду 18. маја, генерални секретар НАТО пакта Јенс Столтенберг је саопштио да је команда алијансе препоручила да се разместе вишенационални батаљони у неколико земаља на истоку Европе, пре свега у Прибалтику. Оцене стручњака: Једно од најважнијих питања наше стварности је да ли се НАТО заиста припрема за отворени рат са Русијом и да ли је алијанса већ нашла место где ће он започети, или је у питању само игра нерава, вербално-декларативна, али у суштини не превише опасна јурњава? То није јурњава, то је озбиљна припрема за рат. И не само у рејону наших северо-западних граница, него и по читавом периметру Русије. И старт за активну припрему фазе дала је “Стратегија националне безбедности САД” која је донета у фебруару прошле године. Тамо је изјављено да нема никаквог вишеполарног света, јер нема алтернативе америчком лидерству. Цела та стратегија је пронизана таквим фразама: ми ћемо наше интересе заштити са позиције силе, ми ћемо водити борбена дејства у било којој тачки на планети, ми ћемо дејствовати изван оквира међународног права итд. И главни објект тих војних припрема је Русија. И све због тога што Русија полако али сигурно мења свет. Привукла је себи Евроазију, почела изградњу веза са евроазијским регионима, и не само са њима. Шангајска организација за сарадњу, ОДКБ, Евроазијска економска унија, група земаља БРИКС – све се то ствара по иницијативи Русије. То јест, Американци губе лидерство. Глобално господарење се у суштини данас топи. И задатак САД је то зауставити, као и уништити Русију као што раде и са малим земљама које им се супротстављају. То је све: циљ глобалног Запада – заустављање самосталне спољне политике Русије. Што се тиче руских претњи ја предлажем НАТО генералима да израчунају и лични састав оружаних снага НАТО земаља и однос технике, квалитативне карактеристике. Ти подаци очигледно показују да управо НАТО ствара ударне групације које су опасне за Русију, спроводи масу вежби: војно-ваздушне, војно-морске, копнене. У области Балтичког мора редовно се одржавају вежбе BALTOPS, током којих се увежбава стратешко пребацивање војске САД са америчке територије. А то што ће прибалтијци зацвилети како се Русија спрема да их окупира – као прво, они нам апсолутно нису потребни. Па чак и кад би они сами пожелели да уђу у састав Русије или да се зближе с Русијом, не треба журити, није их потребно примати. Такве земље увек је боље имати у својству противника него као савезника или као део Русије. Међутим, Калињиградску област ми морамо штитити и не само војним срествима, него и хуманитарним. На жалост, тамо активније делују Немци, Пољаци, него наши чиновници из Русије. Погледајмо где се око наших граница сада најактивније делује? Земље Источне Европе које су ушле у НАТО и ЕУ испале су као најслабије карике. Управо њих сада Американци користе и против Европе и против Русије. Погледајте Пољаке: чак и оно што им Американци не кажу, они узимају у разматрање и испуњавају, одговарају “да”. То се тиче и система противракетне одбране и војно-поморског јачања Пољске у зони Балтичког мора. Сада наводно Пољаци траже да Американци отворе копнену базу. Погледајте Румунију: Американци су мало зачепили рупе на старим румунским бродовима и сад их активно користе у области Црног мора, пребацују тамо Ф-22, савремене борбене авионе. Али становници Прибалтика немају куд да се дену: они све стављају под надстрешицу само да би САД подржале садашњу политичку елиту на власти и да би је ставили у џеп. То су апсолутно несамосталне државе – земље Источне Европе. Понегде Мађарска и Чешка покушају да дигну глас, посебно у вези са антируским санкцијама, али им одмах организују или преврат, или антивладине демонстрације, или их оптужују за корупцију… То јест, Американци моћно држе Европу, у том смислу и Западну, преко инструмената слабости Источне Европе. Југоисточна Европа такође се изграђује на антирускости. Балкан је увек представљао ратни осигурач у Европи и данас га Американци поново претварају у буре барута. У суштини је већ донета одлука о ступању Црне Горе у НАТО пакт, међутим, дај Боже да у читавој Црној Гори скупе два батаљона. Тако да овде неће бити војног јачања, али овде Црногорци представљају рушитеље православног словенског света. Мило Ђукановић је у суштини западни, проамерички агент, а задатак Запада је не само дестабилизовати Балкански регион, него и целокупно православно-словенско пространство. Народ Црне Горе је, наравно, против НАТО пакта, против тога да би се свађао са Русијом, са Србијом, али народ нико не пита и њихов захтев о референдуму се просто одбацује. И у Македонији је исто тако сложена ситуација, на ивици грађанског рата. Република Српска у Босни и Херцеговини се пдовргава покушајима државног удара и удаљавања са политичке арене популарног председника Милорада Додика. И саму Србију такође максимално загрејавају: или ступајте у НАТО, а потом у ЕУ, или ћете бити у блокади као данас. Да би Србија истакла кандидатуру за пријем у ЕУ мора да призна независност Косова, а у Уставу Републике Србије Косово представља неотуђиви њен део, али се она присиљава да то учини. У Хрватској, на први поглед просперитетној, видимо како расте социјална напетост: и митинзи и протести, све се то види. Тако да Балкан поново стоји на ивици унутрашњих потреса са спољашњим војним мешањем у перспективи. Може ли баш на Балкану никнути локални сукоб који би у резултату могао прерасти у глобални? У глобални сукоб највероватније неће прерасти, јер садашња Русија се тамо неће мешати војним средствима. Запад једноставно докрајчује Србе, како би и они, као Бугари данас, беспоговорно слушали своје старије газде из Вашингтона и Брисела. То је оно што је данас у погону: покушај деидентификације православно-словенског света у нешто слично данашњој Украјини. Превод ФСК са руског: http://ruskline.ru/opp/2016/maj/20/eto_ne_voznya_nato_eto_seryoznye_prigotovleniya_k_vojne/
