Свечана церемонија почетка градње Трансјадранског гасовода (ТЈГ) који треба да обезебеди доставку гаса из Азербејџана у Италију, преко Грчке и Албаније, која је свечано одржана у Солуну, подсетила нас је на догађаје старе скоро три године. Тада је – у јуну 2013. године – Европска комисија званично објавила затварање свог најамбициознијег гасног пројекта – Nabucco – и предложила да се као нови приоритет сматра ТЈГ. Као један од разлога прекида рада у оквирима Nabucco били су наведени проблеми са будућим пуњењем тог гасовода, пошто су резултати испитивања на месту налазишта са комплекса Шах-Дениз у Азербејџану и уговори азербејџанске стране са Русијом, практично учинили немогућим планиране испоруке путем цевовода – до 30 милијарди кубних метара гаса годишње. Од тада, ситуација на европском гасном тржишту се заиста суштински изменила. Данас се као акционари пројекта ТЈГ јављају компаније BP (Велика Британија), SOCAR (Азербејџан), Snam (Италија), Fluxys (Белгија), Enagas (Шпанија) и Axpo (Швајцарска). [http://www.nytimes.com/aponline/2016/05/17/world/europe/ap-eu-greece-gas-pipeline.html?_r=0] Међутим, све те промене не доприносе ефикасности или бар наплати дугова од наследника Nabucco у виду TЈГ – премда његов пројектовани капацитет треба да износи не 30, него само 10 млрд кубних метара гаса годишње. [http://www.rbc.ru/business/17/05/2016/573b467d9a7947a47e7c85db?from=main] Као прво, за протекло време суштински су порасле испоруке руског гаса на европско тржиште. Током 2014. године обим продаје “Газпрома” у иностранству изван бившег СССР-а износио је 159,4 милијарде кубних метара природног гаса. Најкрупнији купци руског гаса су традиционално Немачка, Турска и Италија. Посебно је у Италију било достављено 21,7 кубних метара гаса – што је више него дупло већи обим од оног који се још увек само планира испоручивати тој земљи по гасоводу ТЈГ до 2020. године. [http://www.gazpromquestions.ru/foreign-markets/] Као друго, овог пролећа је на европско тржиште почео да пристиже течни природни гас (ТПГ) из САД. И премда његове количине и цена, у крајњем случају у наредним годинама, неће дозволити тим испорукама да избаце већ уговорени руски гас, али је амерички СПГ свакако у стању подорвати финасијско-економску ефективност нових пројеката, попут ТЈГ. Као треће, наследници Nabucco имају директне регионалне конкуренте и у низу гасоводних пројеката – посебно у оживелом пројекту ITGI Poseidon, који је опет усмерен на транспорт природног гаса у Италију. Одговарајући “Меморандум о узајамном поимању у односу испорука природног гаса из Русије по дну Црног мора кроз треће земље у Грчку и Италију” већ су потписали у фебруару текуће године Алексеј Милер – председник Управног одбора Отвореног акционарског друштва (ОАД) “Газпром”, Марк Бенајун – генерални директор Edison SpA и Теодор Китсакос – генерални директор DEPA SA. “Потенцијални пројекат нове маршруте испорука, чија ће се реализација остваривати уз пуно поштовање законодавства ЕУ, повећаће поузданост снабдевања гаса Италије, а такође ће учврстити њену улогу у својству крупног гасног складишта Јужне Европе, што одговара циљевима Националне енергетске стратегије” – подвукао је Марк Бенајун. [http://www.gazprom.ru/press/news/2016/february/article267583/] Посебно треба истаћи да и ITGI Poseidon, и TЈГ представљају саставне делове такозваног Јужног гасовода коридора из Турске преко Грчке у Италију. Проекат ITGI Poseidon – “представља удар за компанију Snam, која ће као акционар ТЈГ бити подвргнута директном притиску од стране конкурентских превозника гаса” – праведно је у вези с тим указало италијанско издање Il Foglio. [http://www.ilfoglio.it/economia/2016/02/26/cosa-c-dietro-lintesa-sul-poseidon-gasdotto-russo-italiano___1-v-138731-rubriche_c271.htm] И на крају, можда најважније. Пројекат ТЈГ већ сада – пре почетка реалних радова – добио је такву очигледну геополитичку димензију коју није имао чак ни Nabucco. Није тајна да је Европска комисија разматрала и даље разамтра сличне маршруте као средство супротстављања Русији и њеном избацивању са европских енергетских тржишта. Међутим, у случају са ТЈГ ми имамо ништа мањи притисак (али сад већ на саме Европљане) од стране Турске. У насталој ситуацији председник Турске Реџеп Тајип Ердоган покушава да искористи уникалну могућност да затвори само за своју земљу све енергетске европројекте, како би их искористио у својству још јачег притиска на Европу, него што га има по питању регулисања потока избеглица. Још крајем 2015. године – за пола године до данашње церемоније у Солуну – турска влада је говорила о намерама да се уједине у инфраструктурну целину ТЈМ и ТАНАП – Трансанатолијски гасовод. У том случају, укупан капацитет обједињеног система може да износи 26 милијарди кубних метара гаса годишње, а цео систем ће бити затворен на налазиштима Азербејџана са гасоводима до Турске. Конкретно, по пројекту TANAP, Турска и Азербејџан су постигли споразум у децембру 2015. године – на врхунцу кризе у руско-турским односима и на неколико месеци пре потписивања споразума о мигрантима са ЕУ и наводно спонтане ескалације сукоба у Нагорно Карабаху. Какав се распоред снага назире у енергетском супротстављању у Европи, у светлу свих горе указаних фактора? Са једне стране – Русија која у Европу доставља отприлике трећину гаса који Европљани купују. Са друге стране – Турска и Азербејџан које покушавају (и не без успеха) натерати Европску комисију да подржи и финансира пројекте који су њима угодни. Плус САД – који играју на противуречности других играча и притом (као и Катар) активно гурајући сопствени течни гас на европско тржиште. А као још једну могућу линију супротстављања представљају грчко-турске геополитичке противуречности, које тешко могу бити изглађене гасним пројектима. “Игре са гасоводима у европи су бесконачне” – констатује у вези с тим издање The National Interest и заклључује: “Гасоводи више не значе челик и молекуле гаса – сада они представљају оваплоћење поноса, безбедности и зависности. Краће речено, гасоводи су постали чисто нематеријални активи, којима је често немогуће управљати или доносити одлуке о њима” [http://nationalinterest.org/feature/europes-dangerous-distraction-pipelines-13242] Ова констатација не може бити тачнија кад је у питању пројекат ТЈГ.
